ADMINISTRATOR
- Učlanjen(a)
- 11.10.2009
- Poruka
- 66.917
Negativni uticaji iz okruženja. Izlaganje toksinima, hemikalijama ili infekcijama može smanjiti broj spermatozoida, bilo kao direktan uticaj na funkciju testisa ili menjajući hormonalni balans. Pitanje razmere ovog uticaja i konkretnih primera je često kontroverzno. Neki stručnjaci veruju da ovi faktori doprinose opštem svetskom trendu pada muške plodnosti.
Slobodni radikali (oksidanti). „Glavni osumnjičeni“ u vezi između negativnih uticaja okruženja i neplodnosti jesu slobodni radikali ili oksidanti. To su nestabilni molekuli koji obično sadrže kiseonik i koji se oslobađaju kao nusprodukt mnogih prirodnih hemijskih procesa u telu. Infekcije, hemikalije i drugi negativni uticaji iz okruženja mogu stvoriti visok nivo ovih elemenata. Visok nivo slobodnih radikala može naneti veliku štetu i čak uticati na genetski materijal u ćelijama. Sperma je naročito podložna negativnim uticajima ovih oksidativnih procesa. Postoje izveštaji koji ukazuju da se značajan nivo oksidanata pojavljuje u semenu oko 25% neplodnih muškaraca. Dodatna istraživanja su u toku.
Izlaganje hemikalijama koji liče na estrogen ili ometaju hormone.Studije rađene u Evropi pokazuju pogoršanje u nivou muškog reproduktivnog zdravlja i porast raka prostate i testisa. Mnogi istraživači za ovo sumnjiče faktore iz okruženja, naročito hemikalije koje ometaju hormone. Hemikalije koje su nalik estrogenu su poseban razlog za zabrinutost. Prekomerno izlaganje estrogenu kod životinja muškog pola smanjuje broj Sertolijevih ćelija (ćelije neophodne za inicijalni razvoj spermatozoida). Neke od hemikalija koje su pod istragom uključuju sledeće: Bisfenol A (nalazi se u plastičnoj ambalaži i ima jake estrogene efekte u malim dozama); Ftalati (hemikalije koje se koriste za omekšavanje plastike); Pesticidi poput DDT-a, aldrina, dieldrina, PCP, dioksini i furani.
Hidrokarboni i druge industrijske hemikalije. U studijama iz 2000. i 2001. godine nađeno je da su radnici u petrohemijskoj i gumenoj industriji koji su bili hronično izloženi hidrokarbonima (etilbenzin, benzin, toluen, iksilen) imali niži nivo broja i kvaliteta spermatozoida od prosečnog.
Izlaganje teškim metalima. Hronično izlaganje teškim metalima poput olova, kadmijuma ili arsena može uticati na kvalitet sperme. Prisustvo ovih metala u tragovima u semenu izgleda inhibira fukciju enzima u akrozomu.
Terapije zračenjem. X zraci i drugi oblici radiacije utiču na svaku ćeliju koja se ubrzano deli, tako da su ćelije koje proizvode spermatozoide vrlo osetljive na uticaj radijacije. Ćelijama izloženim značajnom nivou radijacije može biti potrebno do dve godine da povrate normalnu produkciju spermatozoida, a u težim slučajevima može se desiti da se nikada ne oporave.
Varikocele. Proširena vena unutar skrotuma (varikocele su prisutne kod 15 do 20% svih muškaraca i kod 25 do 40% neplodnih). Neke teorije koje podržavaju moguć uticaj varikocele na neplodnost smatraju sledeće:
–Varikocele mogu delimično ometati prolaze kuda ide sperma.
–Varikocele mogu podići temperaturu testisa.
–Varikocele mogu izazvati više nivoe azotnog oksida, supstance koja ima povoljan efekat na protok krvi i druge funkcije, ali koja može, u prevelikoj količini, oštetiti spermu.
–Varikocele mogu blokirati dostavu kiseonika do sperme.
Istraživanja pokazuju da samo varikocele koje su dovoljno velike da se napipaju mogu uticati na plodnost. S druge strane, osmogodišnja studija koja je uključivala muškarce sa i bez varikocela nije pronašla razlike u kvalitetu sperme ili sposobnosti za začeće. Efekat varikocele na plodnost ostaje do kraja nejasan.
Autoantitela. Auto-imunitet je pojava gde antitela imunog sistema organizma napadaju određene ćelije, pogrešno ih identifikujući kao strana tela. U slučaju muške neplodnosti, ova tzv. autoantitela napadaju spermatozoide. Antitela se vezuju za određene delove spermatozoida, poput glave ili repa i, u zavisnosti od mesta vezivanja, izazivaju različite probleme: spermatozoidi mogu da se slepe jedni za druge; mogu izgubiti sposobnost za penetraciju u jajnu ćeliju.
PRIRODAN LEK ZA MUŠKU NEPLODNOST! Saznaj više…
Vazektomija. Vazektomija, osnovna procedura namerne sterilizacije kod muškaraca, najčešći je uzrok napada antitela na spermatozoide. Stručnjaci smatraju da je tipičan razvoj situacije sledeći: vazektomija deluje tako što preseca vas deferens, cev koja nosi spermu iz testisa u uretru. Nakon vazektomije, spermatozoidi nastavljaju da se proizvode ali, umesto da budu ograničeni na reproduktivne kanale, oni cure u ostatak tela. U tom slučaju, imuni sistem ih može doživeti kao strane napadače i napasti antitelima.
Retrogradna ejakulacija. Retrogradna ejakulacija se javlja kada se mišići uretre ne grče na odgovarajući način tokom orgazma, pa se sperma vraća u bešiku umesto da ide napolje kroz uretru. Ovo može biti posledica brojnih stanja: Operacija bešike ili prostate, dijabetes, multipleks skleroza, povrede kičmene moždine, privremeni nusefekat određenih lekova.
Fizičke ili strukturalne abnormalnosti. Bilo koja strukturalna abnormalnost koja utiče na testise, kanale ili druge delove reproduktivne strukture može imati značajnog efekta na plodnost. Neki specifični uzroci takvih abnormalnosti uključuju sledeće: Nespušteni testisi (kriptorhizam). U nekim slučajevima, postoji neuspeh spuštanja testisa iz abdomena u skrotum tokom fetusnog života. Blokade u kanalima koji transportuju spermu. Neki muškarci se rađaju sa blokadom u epididimisu ili duktus ejakulatorijusu koji kasnije utiču na plodnost. Anorhia. Ovo je vrlo retko stanje gde je muškarac rođen bez testisa. Siringomielia. Ovo je oboljenje kičmene moždine koje rezultira aspermijom (odsustvo ejakulata). Hipospadia. Ovo je urođeni defekt u kojem je urinarni otvor sa donje strane penisa. Može se hiruški ispraviti.
Rak. Stope rađanja među onima koji su preživeli rak su samo 40 do 85% od očekivanih. Određene vrste raka, naročito rak testisa ozbiljno ugrožavaju proizvodnju spermatozoida. Osnovne metode u terapiji raka, poput hemoterapije i zračenja, mogu ugroziti kako jajne ćelije, tako i spermatozoide. Što je terapija zračenjem bliža oblasti reproduktivnih organa, to je veći rizik od neplodnosti. Na sreću, iako neki muškarci ne mogu da proizvedu spermu čak do pet godina nakon terapije zračenjem, proizvodnja se na kraju može oporaviti. Hemoterapija sa sastojcima koji mogu oštetiti reproduktivnu funkciju više utiče na plodnost muškaraca nego žena. Muškarci koji moraju da budu podvrgnuti ovim vrstama terapije mogu razmotriti opciju zamrzavanja sperme i njene kasnije upotrebe u metodama veštačke oplodnje.
Infekcije. Postoje neka sporenja oko uticaja infekcija na plodnost. Jednostavno uočavanje prisustva infekcije kod neplodnih muškaraca ne znači obavezno da to ima veze sa samom neplodnošću. Neki stučnjaci veruju da imuni odgovor na neke infekcije može osloboditi oksidante, hemijski nestabilne čestice koje mogu oštetiti spermu. Međutim, tačan uticaj ovog procesa na kvalitet sperme ostaje nejasan. Infekcije mogu izmeniti likviditet semena i pokretljivost spermatozoida, iako su ovo verovatno samo privremeni efekti.
Među infekcijama koje najviše utiču na plodnost su sledeće:
Polno prenosive bolesti. Ponovljeni slučajevi hlamidije ili gonoreje(Pogledaj dodatak na poglavlje 1) se često dovode u vezu sa muškom neplodnošću. Ljudski papiloma virus koji je uzrok polnih bradavica takođe može biti faktor rizika.
Mikoplazma. Mikoplazma je infektivni organizam koji se vezuje za ćelije sperme i umanjuje njihovu pokretljivost.
Zauške. Kada se zauške jave posle puberteta, u 25% slučajeva oštećuju testise kod muškaraca.
Infekcije žlezda urinarnog trakta ili genitalija. Infekcije žlezda koje mogu uticati na plodnost uključuju prostatitis (prostata), orkitis (testisi), semino-veskulitis (u žlezdama koje proizvode semen), ili uretritis (uretra).Čak i nakon uspešnog lečenja antibioticima, infekcije u testisima mogu ostaviti tkivo (scar tissue) koje blokira epididimis.
Ostala medicinka stanja koja izazivaju neplodnost. Ostala medicinska stanja koja mogu uticati na mušku plodnost uključuju bilo koje teške povrede ili veće operacije, dijabetes, sidu, oboljenje štitne žlezde, srčan udar, otkazivanje jetre ili bubrega, hroničnu anemiju.
Lekovi. Efekti lekova na kvalitet i broj spermatozoida još uvek nisu ozbiljnije ispitani. Mnogi lekovi se često prepisuju bez dovoljno znanja o tome kako utiču na plodnost. Anabolički steroidi (koje koriste mnogi sportisti) moraju biti predmet posebne pažnje jer se zna da ozbiljno utiču na produkciju sperme. Među ostalim lekovima koji mogu uticati na mušku plodnost su: cimetidin, sulfasalazin, salazopirin, metadon, metotreksat, fenitoin, kortikosteroidi, spironolakton, tioridazin i blokeri kalcijum kanala.
IZVOR: neplodnost.wordpress.com
Slobodni radikali (oksidanti). „Glavni osumnjičeni“ u vezi između negativnih uticaja okruženja i neplodnosti jesu slobodni radikali ili oksidanti. To su nestabilni molekuli koji obično sadrže kiseonik i koji se oslobađaju kao nusprodukt mnogih prirodnih hemijskih procesa u telu. Infekcije, hemikalije i drugi negativni uticaji iz okruženja mogu stvoriti visok nivo ovih elemenata. Visok nivo slobodnih radikala može naneti veliku štetu i čak uticati na genetski materijal u ćelijama. Sperma je naročito podložna negativnim uticajima ovih oksidativnih procesa. Postoje izveštaji koji ukazuju da se značajan nivo oksidanata pojavljuje u semenu oko 25% neplodnih muškaraca. Dodatna istraživanja su u toku.
Izlaganje hemikalijama koji liče na estrogen ili ometaju hormone.Studije rađene u Evropi pokazuju pogoršanje u nivou muškog reproduktivnog zdravlja i porast raka prostate i testisa. Mnogi istraživači za ovo sumnjiče faktore iz okruženja, naročito hemikalije koje ometaju hormone. Hemikalije koje su nalik estrogenu su poseban razlog za zabrinutost. Prekomerno izlaganje estrogenu kod životinja muškog pola smanjuje broj Sertolijevih ćelija (ćelije neophodne za inicijalni razvoj spermatozoida). Neke od hemikalija koje su pod istragom uključuju sledeće: Bisfenol A (nalazi se u plastičnoj ambalaži i ima jake estrogene efekte u malim dozama); Ftalati (hemikalije koje se koriste za omekšavanje plastike); Pesticidi poput DDT-a, aldrina, dieldrina, PCP, dioksini i furani.
Hidrokarboni i druge industrijske hemikalije. U studijama iz 2000. i 2001. godine nađeno je da su radnici u petrohemijskoj i gumenoj industriji koji su bili hronično izloženi hidrokarbonima (etilbenzin, benzin, toluen, iksilen) imali niži nivo broja i kvaliteta spermatozoida od prosečnog.
Izlaganje teškim metalima. Hronično izlaganje teškim metalima poput olova, kadmijuma ili arsena može uticati na kvalitet sperme. Prisustvo ovih metala u tragovima u semenu izgleda inhibira fukciju enzima u akrozomu.
Terapije zračenjem. X zraci i drugi oblici radiacije utiču na svaku ćeliju koja se ubrzano deli, tako da su ćelije koje proizvode spermatozoide vrlo osetljive na uticaj radijacije. Ćelijama izloženim značajnom nivou radijacije može biti potrebno do dve godine da povrate normalnu produkciju spermatozoida, a u težim slučajevima može se desiti da se nikada ne oporave.
Varikocele. Proširena vena unutar skrotuma (varikocele su prisutne kod 15 do 20% svih muškaraca i kod 25 do 40% neplodnih). Neke teorije koje podržavaju moguć uticaj varikocele na neplodnost smatraju sledeće:
–Varikocele mogu delimično ometati prolaze kuda ide sperma.
–Varikocele mogu podići temperaturu testisa.
–Varikocele mogu izazvati više nivoe azotnog oksida, supstance koja ima povoljan efekat na protok krvi i druge funkcije, ali koja može, u prevelikoj količini, oštetiti spermu.
–Varikocele mogu blokirati dostavu kiseonika do sperme.
Istraživanja pokazuju da samo varikocele koje su dovoljno velike da se napipaju mogu uticati na plodnost. S druge strane, osmogodišnja studija koja je uključivala muškarce sa i bez varikocela nije pronašla razlike u kvalitetu sperme ili sposobnosti za začeće. Efekat varikocele na plodnost ostaje do kraja nejasan.
Autoantitela. Auto-imunitet je pojava gde antitela imunog sistema organizma napadaju određene ćelije, pogrešno ih identifikujući kao strana tela. U slučaju muške neplodnosti, ova tzv. autoantitela napadaju spermatozoide. Antitela se vezuju za određene delove spermatozoida, poput glave ili repa i, u zavisnosti od mesta vezivanja, izazivaju različite probleme: spermatozoidi mogu da se slepe jedni za druge; mogu izgubiti sposobnost za penetraciju u jajnu ćeliju.
PRIRODAN LEK ZA MUŠKU NEPLODNOST! Saznaj više…
Vazektomija. Vazektomija, osnovna procedura namerne sterilizacije kod muškaraca, najčešći je uzrok napada antitela na spermatozoide. Stručnjaci smatraju da je tipičan razvoj situacije sledeći: vazektomija deluje tako što preseca vas deferens, cev koja nosi spermu iz testisa u uretru. Nakon vazektomije, spermatozoidi nastavljaju da se proizvode ali, umesto da budu ograničeni na reproduktivne kanale, oni cure u ostatak tela. U tom slučaju, imuni sistem ih može doživeti kao strane napadače i napasti antitelima.
Retrogradna ejakulacija. Retrogradna ejakulacija se javlja kada se mišići uretre ne grče na odgovarajući način tokom orgazma, pa se sperma vraća u bešiku umesto da ide napolje kroz uretru. Ovo može biti posledica brojnih stanja: Operacija bešike ili prostate, dijabetes, multipleks skleroza, povrede kičmene moždine, privremeni nusefekat određenih lekova.
Fizičke ili strukturalne abnormalnosti. Bilo koja strukturalna abnormalnost koja utiče na testise, kanale ili druge delove reproduktivne strukture može imati značajnog efekta na plodnost. Neki specifični uzroci takvih abnormalnosti uključuju sledeće: Nespušteni testisi (kriptorhizam). U nekim slučajevima, postoji neuspeh spuštanja testisa iz abdomena u skrotum tokom fetusnog života. Blokade u kanalima koji transportuju spermu. Neki muškarci se rađaju sa blokadom u epididimisu ili duktus ejakulatorijusu koji kasnije utiču na plodnost. Anorhia. Ovo je vrlo retko stanje gde je muškarac rođen bez testisa. Siringomielia. Ovo je oboljenje kičmene moždine koje rezultira aspermijom (odsustvo ejakulata). Hipospadia. Ovo je urođeni defekt u kojem je urinarni otvor sa donje strane penisa. Može se hiruški ispraviti.
Rak. Stope rađanja među onima koji su preživeli rak su samo 40 do 85% od očekivanih. Određene vrste raka, naročito rak testisa ozbiljno ugrožavaju proizvodnju spermatozoida. Osnovne metode u terapiji raka, poput hemoterapije i zračenja, mogu ugroziti kako jajne ćelije, tako i spermatozoide. Što je terapija zračenjem bliža oblasti reproduktivnih organa, to je veći rizik od neplodnosti. Na sreću, iako neki muškarci ne mogu da proizvedu spermu čak do pet godina nakon terapije zračenjem, proizvodnja se na kraju može oporaviti. Hemoterapija sa sastojcima koji mogu oštetiti reproduktivnu funkciju više utiče na plodnost muškaraca nego žena. Muškarci koji moraju da budu podvrgnuti ovim vrstama terapije mogu razmotriti opciju zamrzavanja sperme i njene kasnije upotrebe u metodama veštačke oplodnje.
Infekcije. Postoje neka sporenja oko uticaja infekcija na plodnost. Jednostavno uočavanje prisustva infekcije kod neplodnih muškaraca ne znači obavezno da to ima veze sa samom neplodnošću. Neki stučnjaci veruju da imuni odgovor na neke infekcije može osloboditi oksidante, hemijski nestabilne čestice koje mogu oštetiti spermu. Međutim, tačan uticaj ovog procesa na kvalitet sperme ostaje nejasan. Infekcije mogu izmeniti likviditet semena i pokretljivost spermatozoida, iako su ovo verovatno samo privremeni efekti.
Među infekcijama koje najviše utiču na plodnost su sledeće:
Polno prenosive bolesti. Ponovljeni slučajevi hlamidije ili gonoreje(Pogledaj dodatak na poglavlje 1) se često dovode u vezu sa muškom neplodnošću. Ljudski papiloma virus koji je uzrok polnih bradavica takođe može biti faktor rizika.
Mikoplazma. Mikoplazma je infektivni organizam koji se vezuje za ćelije sperme i umanjuje njihovu pokretljivost.
Zauške. Kada se zauške jave posle puberteta, u 25% slučajeva oštećuju testise kod muškaraca.
Infekcije žlezda urinarnog trakta ili genitalija. Infekcije žlezda koje mogu uticati na plodnost uključuju prostatitis (prostata), orkitis (testisi), semino-veskulitis (u žlezdama koje proizvode semen), ili uretritis (uretra).Čak i nakon uspešnog lečenja antibioticima, infekcije u testisima mogu ostaviti tkivo (scar tissue) koje blokira epididimis.
Ostala medicinka stanja koja izazivaju neplodnost. Ostala medicinska stanja koja mogu uticati na mušku plodnost uključuju bilo koje teške povrede ili veće operacije, dijabetes, sidu, oboljenje štitne žlezde, srčan udar, otkazivanje jetre ili bubrega, hroničnu anemiju.
Lekovi. Efekti lekova na kvalitet i broj spermatozoida još uvek nisu ozbiljnije ispitani. Mnogi lekovi se često prepisuju bez dovoljno znanja o tome kako utiču na plodnost. Anabolički steroidi (koje koriste mnogi sportisti) moraju biti predmet posebne pažnje jer se zna da ozbiljno utiču na produkciju sperme. Među ostalim lekovima koji mogu uticati na mušku plodnost su: cimetidin, sulfasalazin, salazopirin, metadon, metotreksat, fenitoin, kortikosteroidi, spironolakton, tioridazin i blokeri kalcijum kanala.
IZVOR: neplodnost.wordpress.com