LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Visoke kamate privlače sve više štediša iz inostranstva
Nemci, Englezi i Holanđani štede u srpskim bankama
BEOGRAD - Ukupna štednja u bankama samo za četiri meseca povećala se za 500 miliona evra. Zbog visokih kamata koje na oročenje do godinu dana idu i do sedam odsto, u bankama u Srbiji milione evra oročavaju fizička lica iz Engleske, Nemačke, pa čak i Holandije, tvrde bankari.
Štednja u bankama je konstantno rasla tokom cele prošle godine. Poslednja dva meseca, paralelno sa Nedeljom štednje, u banke je pristiglo novih 45 milijardi dinara. Za toliki rast depozita bankama je trebalo punih pet meseci s početka godine.
Prema zvaničnim podacima, štediše su u decembru u bankama imale blizu 745 milijardi dinara, a bankari tvrde da su depoziti nastavili da rastu. Tvrde i da je nemoguće da su tolike pare iz slamarica izvukli građani Srbije i da rastu štednje kumuju strani državljani.
Kamate na oročene depozite u evrima u Srbiji nekoliko puta premašuju one u evrozoni, a znatno su veće i od stopa u regionu. Na oročenja u evrima banke u Srbiji daju kamatu i do sedam procenata.
Stopa u evrozoni je oko jedan odsto, a i u regionu je prilično teško naći banku koja na oročenu štednju nudi zaradu iznad četiri odsto. Kod suseda u Sloveniji, na oročene depozite u proseku se dobije kamata od 0,3 do 2,2 procenta, pa se u proseku na 10.000 evra za godinu dana dobija 160 evra. U Hrvatskoj se na 10.000 oročenih evra na rok od 12 meseci dobija četiri odsto, a u Rumuniji 3,2 procenta.
Štednja u Srbiji je povoljnija tim pre što je porez na kamatu 10 odsto. U Nemačkoj se lane taj porez plaćao po stopi od 25 odsto, što znači da ovaj namet proguta četvrtinu zarade od kamata, u Belgiji i Češkoj iznosi 15 procenata, Francuskoj 18, Italiji 27, Engleskoj 20 procenata... Ovaj porez u regionu jedino nema Hrvatska čiji su građani mogućnost da štednju presele u inostranstvo dobili tek početkom ove godine.
– Kamate u Srbiji su prilično visoke i privlače štediše iz cele Evrope, a stranci samo traže sigurnu investiciju i dobar profit. Novac nam dolazi iz regiona, a sve je više depozita iz Engleske, Holandije i Nemačke. Reč je o fizičkim licima koji su sa Srbijom povezani uglavnom biznis vezama i koji oročavaju 10–30 hiljada evra. Štednju uglavnom poveravaju većim bankama, a procedura je vrlo jednostavna jer je uz novac potreban samo pasoš – kaže za „Blic” bankar koji nije želeo da mu pominjemo ime.
Blic
Nemci, Englezi i Holanđani štede u srpskim bankama
BEOGRAD - Ukupna štednja u bankama samo za četiri meseca povećala se za 500 miliona evra. Zbog visokih kamata koje na oročenje do godinu dana idu i do sedam odsto, u bankama u Srbiji milione evra oročavaju fizička lica iz Engleske, Nemačke, pa čak i Holandije, tvrde bankari.
Štednja u bankama je konstantno rasla tokom cele prošle godine. Poslednja dva meseca, paralelno sa Nedeljom štednje, u banke je pristiglo novih 45 milijardi dinara. Za toliki rast depozita bankama je trebalo punih pet meseci s početka godine.
Prema zvaničnim podacima, štediše su u decembru u bankama imale blizu 745 milijardi dinara, a bankari tvrde da su depoziti nastavili da rastu. Tvrde i da je nemoguće da su tolike pare iz slamarica izvukli građani Srbije i da rastu štednje kumuju strani državljani.
Kamate na oročene depozite u evrima u Srbiji nekoliko puta premašuju one u evrozoni, a znatno su veće i od stopa u regionu. Na oročenja u evrima banke u Srbiji daju kamatu i do sedam procenata.
Stopa u evrozoni je oko jedan odsto, a i u regionu je prilično teško naći banku koja na oročenu štednju nudi zaradu iznad četiri odsto. Kod suseda u Sloveniji, na oročene depozite u proseku se dobije kamata od 0,3 do 2,2 procenta, pa se u proseku na 10.000 evra za godinu dana dobija 160 evra. U Hrvatskoj se na 10.000 oročenih evra na rok od 12 meseci dobija četiri odsto, a u Rumuniji 3,2 procenta.
Štednja u Srbiji je povoljnija tim pre što je porez na kamatu 10 odsto. U Nemačkoj se lane taj porez plaćao po stopi od 25 odsto, što znači da ovaj namet proguta četvrtinu zarade od kamata, u Belgiji i Češkoj iznosi 15 procenata, Francuskoj 18, Italiji 27, Engleskoj 20 procenata... Ovaj porez u regionu jedino nema Hrvatska čiji su građani mogućnost da štednju presele u inostranstvo dobili tek početkom ove godine.
– Kamate u Srbiji su prilično visoke i privlače štediše iz cele Evrope, a stranci samo traže sigurnu investiciju i dobar profit. Novac nam dolazi iz regiona, a sve je više depozita iz Engleske, Holandije i Nemačke. Reč je o fizičkim licima koji su sa Srbijom povezani uglavnom biznis vezama i koji oročavaju 10–30 hiljada evra. Štednju uglavnom poveravaju većim bankama, a procedura je vrlo jednostavna jer je uz novac potreban samo pasoš – kaže za „Blic” bankar koji nije želeo da mu pominjemo ime.
Blic