Nemanja Radulović

[crvendac_011]

Nemanja Radulović



Nemanja Radulović je rođen 1985. godine u Nišu. Do odlaska na studije u inostranstvo bio je učenik Dejana Mihailovića, održao stotine koncerata, osvojio brojna priznanja među kojima Oktobarsku nagradu Beograda za stvaralaštvo mladih (1996) i Nagradu Talenti godine Ministarstva prosvete (1997), a na međunarodnoj sceni – prve i specijalne nagrade u Strezi (1995), u Češkoj (Jan Kocijan, 1996), u Litvaniji (Balis Dvarionas, 1997), Poljskoj (Vijenjavski-Lipinski, 1997) i Francuskoj (Jehudi Menjuhin, 1998).

Godine 1998. započeo je studije na Visokoj školi za muziku u Sarbrikenu, u klasi Džošue Epštajna, a od 1999. studira i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Dejana Mihailovića. Sa 14 godina, septembra 2000., primljen je na Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu u klasu Patrisa Fontanaroze. Učestvovao je i na majstorskim kursevima Jehudija Menjuhina, Džošue Epštajna i Dejana Mihailovića. Studije je nastavio u Nemačkoj, na Sarskoj visokoj školi za muziku i pozorište u Sarbrikenu. Redovno pohađa postdiplomske studije kod Salvatorea Akarda na Akademiji Valter Štaufer u Kremoni (Italija).

Na konkursu Antonio Stradivarijus u Italiji 2001, osvojio je Drugu nagradu – te godine najvišu dodeljenu nagradu. Iste godine trijumfovao je na konkursu Žorž Enesku u Bukureštu ponevši Prvu i dve specijalne nagrade žirija. Na Međunarodnom takmičenju Jozef Joakim u Nemačkoj 2003. osvojio je Prvu nagradu, a januara 2005. osvojio je visoku francusku nagradu u oblasti muzike, Victoires de la musique (Muzički pobednici), u kategoriji Internacionalno otkriće godine.

Na resitalima, Nemanja Radulović nastupa sa harfistkinjom Marijel Nordman, i pijanistima Suzan Manov, Dominikom Plankadom i Lorom Favr-Kan. Do sada je održao preko 900 koncerata i snimao za radio i televizijske stanice. Nastupao je sa mnogim orkestrima, kako u SCG, tako i u Rumuniji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Estoniji, Ukrajini, Kini, Koreji, Japanu, na Filipini, na Tajlandu, a u Francuskoj sa Nacionalnim orkestrom Il-d-Frans, Kanskim orkestrom, Nacionalnim orkestrom Lila, pod upravom dirigenata kao što su Eiži Oue, Daisuke Soga, Kristijan Mandeal, Filip Benter, Vensan Bart… Takođe je sarađivao sa poznatim umetnicima kao što su Najdžel Kenedi, Patris Fontanaroza, Emanijel Bertran, An Kufelek, Rolan Pidu, Kvarteti Illico, Debussy, Psophos…

Predstavio se u znamenitim koncertnim dvoranama kakve su Tonhallesaal u Cirihu, Théâtre des Champ Elysées i Théâtre Mogador u Parizu, Simfonijska dvorana u Osaki... Nastupao je na mnogim festivalima u Francuskoj, kao što su Festival de la Chaise Dieu, Flâneries Musicales u Remsu, festivali u Vezeru, Avinjonu, Perigord Nuaru, Festival Francuskog Radija u Monpeljeu, kao i mnogi drugi festivali u Evropi i Aziji (Žorž Enesku u Bukureštu, Bemus itd). U sezoni 2006/7. Nemanja Radulović nastupa u okviru ciklusa Zvezde u usponu u najuglednijim evropskim koncertnim dvoranama (Concertgebow u Amsterdamu, Megaron u Atini, Cité de la Musique u Parizu, Palais des Beaux Arts u Briselu, Filharmonija u Kelnu itd.), kao i u Carnegie Hall-u u Njujorku.

Nemanja Radulović svira na violini Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1765. godine, koja je u vlasništvu Fritz Behrens Stiftung iz Hanovera (Nemačka).

Izvor: zvanični sajt Nemanje Radulovića nemanja-radulovic.com

​

 

[crvendac_011]

Nemanja Radulović: Roker sa violinom

Virtuoz Nemanja Radulović, za "Novosti", uoči rasprodatog koncerta na Kolarcu. Osim na velikim scenama, često zasvira i u nekom lokalnom pabu ili u svom domu. Japanci plakali na "Zajdi, zajdi"

SAMO devedeset minuta bilo je dovoljno da se rasproda koncert Nemanje Radulovića, zakazan za 4. februar na Kolarcu. U želji da se zahvali srpskoj publici na ljubavi i podršci, srpski virtuoz na violini, koji živi i radi u Parizu, održaće još jedan koncert, dva dana kasnije. U pratnji Simfonijskog orkestra RTS i sa dirigentom Bojanom Suđićem na čelu, Nemanja će izvesti muziku sa svog novog albuma "Paganinijeva fantazija".

- Koliko sam bio srećan zbog rasprodatog koncerta, bilo mi je žao što je veliki broj ljudi ostao razočaran, bez ulaznica. Drago mi je što smo uspeli da uklopimo termine i dogovorimo još jedan koncert - kaže Nemanja za "Novosti".

Priznaje da je prezadovoljan plasmanom svojih albuma, iako se svuda u svetu slabo prodaju diskovi klasične muzike. Njegov izdavač je odnedavno "Dojče gramofon" iz Nemačke, što je dovelo do promene u prezentaciji.

- To nosi dobre, ali i loše stvari, jer imam manje slobode. Ali, srećom, naišao sam na ljude koji shvataju da umetnik može da brani samo ono u šta veruje. Album "Paganinijeva fantazija" ostvario je sve moje snove.

Mada je reč o mladom umetniku, Radulović je godinama jedan od najtraženijih violinista, koga prate hvalospevi kritike i publike. Kako čuva strast prema muzici?

- Važno je da menjate repertoar. Ako na koncertu svirate iste stvari, onda u kući ili u studiju treba da slušate ili svirate nešto drugo. Kada se vraćate u iste sale iz sezone u sezonu, morate da održite nivo kao instrumentalista, ali i da publici uvek ponudite nešto novo. Trudim se da uvek budem motivisan - objašnjava.

I dok se mnoge njegove kolege hvale violinama "sa pedigreom" na kojima sviraju, Nemanja nam otkriva da već godinu i po dana svira na instrumentu "anonimnog porekla".

- Violina je, pretpostavljam, iz 18. ili 19. veka, ali ne znam iz koje je zemlje, niti ko joj je graditelj. Sa prošlom je bila "ljubav na prvi pogled", ali je onda usledio i "razvod", iznenada, usred jednog koncerta.

Svojim izgledom, naš violinista više podseća na rokera nego na zvezdu klasične muzike. On kaže da nije reč o "forsiranom imidžu", već da je to njegov privatni stil. Osim nastupa na velikim scenama, često zasvira i u opuštenoj atmosferi, u nekom lokalnom pabu ili u svom domu.

- Nama je uvek puna kuća muzičara i ljudi iz raznih branši koji vole da pevaju, da se druže, da se smeju. Tu je violina, gitara, čelo i, naravno, glasovi. Sviramo sve od roka, preko džeza, do naših tradicionalnih pesama.

U poslednje vreme svoje nastupe na sceni "začini" sa pesmom "Zajdi, zajdi".

- Kada publika traži bis, obično se vratim sa pesmom "Zajdi, zajdi", to je moj solo na klasičan način. Na koncertu u Japanu mi se čak desilo da sam i zapevao prvu strofu, sala je bila u totalnom mraku i kad sam završio, video sam Japance kako plaču. Bio je to divan trenutak. U tako velikoj sali imao sam osećaj kao da sviram za jednu osobu.

Nemoguće je, kaže, izdvojiti zemlju u kojoj se najviše sluša klasična muzika. Ipak, posebno je zadovoljstvo kada svira u našoj zemlji.

- Shvatio sam koliko sam srećan što imam taj osećaj "pozitivne nostalgije" koji me prati svuda u svetu. Svaki put kada dođem u Beograd sale su pune, ima mnogo mladih ljudi koji su željni ovakve muzike. I to me uvek obraduje, jer za muzičara nema ničeg lepšeg od toga da ono u šta veruje podeli sa ljudima koji veruju u to isto.

DOBROTVORNA AKCIJA

NEMANjA Radulović se, kao i prethodnih godina, odrekao honorara, a pridružili su mu se i dirigent Bojan Suđić i prateći Simfonijski orkestar RTS, što je zapravo prva donacija za humanitarnu akciju "Koncerti za Kolarac". Serijom dobrotvornih koncerata u nekoliko gradova širom sveta prikupljaće se sredstva za novi klavir. Posle beogradskog, donatorski koncerti biće održani 6. februara u Njujorku i dan kasnije u Vašingtonu.

PORODICA NAJVEĆI PONOS

I na sceni i van nje, Nemanja pleni osmehom i optimizmom, mada ga život nije mazio. Pre nekoliko godina njegova sestra izgubila je bitku protiv teške bolesti, a pre dve godine i majka. - Dosta ljudi zna moju privatnu priču, mnogima se nešto slično desilo u životu i onda se na koncertima emotivno prepoznamo. Drago mi je zbog toga jer i ja, zahvaljujući koncertima, proživljavam neke svoje emocije. Siguran sam da su moji voljeni, koji više nisu na ovom svetu, ipak tu negde. Nekad su dovoljne samo jedna ili dve note, pa da se sve "vrati". Ako sam na nešto ponosan, onda je to moja porodica, oni su mi sve u životu.

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

Nezaboravan nastup Nemanje Radulovića: Klasika za 5.000 ljudi

Proslavljeni violinista poklonio je Beograđanima u nedelju uveče besplatan koncert i užitak koji će dugo pamtiti.

Nemanja Radulović svirao dva sata i dvadeset minuta

Bilo je to prihladno junsko veče u kojem je Nemanja Radulović sa svojim bendom “Dabl sens” ugrejao dušu većini od oko 5.000 ljudi u beogradskom Studentskom parku. Prvi koncert klasične muzike u Beogradu pred ovolikim brojem ljudi Radulović je otvorio furioznom obradom disko numere grupe Aba “Gimme, gimme, gimme”. Usledile su ovacije iz publike kao proslava gola na nekoj fudbalskoj utakmici.

Oko 5.000 ljudi je došlo da čuje virtuoza na violini

- Nismo baš očekivali da će vas biti ovoliko ali hvala vam što ste došli da zajedno slavimo Svetski dan muzike - kazao je Radulović, što je izazvalo ovacije i povike: “Hvala tebi što si došao da nam sviraš”.
Potom je virtouz pozvao publiku da reaguje kada joj se prohte bez obzira što će sa Tijanom Milošević svirati tri stava čuvenog Bahovog koncerta za violinu i gudački orkestar. Tada je nastala magija koja nije prestajala do kraja koncerta.

Pet hiljada ljudi je u apsolutnoj tišini slušalo očaravajuće muziciranje Nemanje Radulovića.

On je sa bendom vodio publiku kroz raskoš Barokne muzike, oživljavao strast Bizeove opere “Karmen”, svirao odlomke baleta “Labudovo jezero”, davao ritam Bramsovim “Mađarskim igrama”...Svo to vreme publika je bez žagora uživala u prvoklasnom muzičkom događaju.

U drugom delu koncerta Raduloviću se na sceni pridružio istrumentalista i kompozitor Aleksandar Sedlar koji je zajedno sa njima svirao odlomke iz filmske muzike. Poseban metež u publici nastao je kada je slavni violinista pozdravio publiku koja dolazi iz njegovog rodnog grada Niša.

Nemanja je pohvalio publiku na kraju koncerta

- Čuo sam da su Nišlije došle organizovano autobusima u Beograd da bi me čuli. E sad ćemo da ih častimo sa muzikom koja je bila prva što sam čuo u životu - kazao je Radulović, a Studentskim parkom se razlegla “Niška banja”. Svako telo se u tom momentu mrdalo uz ritmove naše poznate narodne pesme.
- Pa vi ste najbolja publika pred kojom sam svirao. Svi koji me poznaju znaju da tako nešto nikada u karijeri nisam rekao. Mnogo nam je lepo večeras - vikao je kroz smeh Radulović.

Ksenija pevala “Zajdi Zajdi” i plakala

Do kraja nastupa Radulović je svirao nekoliko poznatih klasičnih kompozicija u rok obradama. Potom je usledio bis koji će se dugo pamtiti. Violinistkinja Ksenija Milošević otpevala sa suzama u očima makedonsku narodnu pesmu “Zajdi, zajdi” uz Radulovićevu pratnju. Emociju je prenela u publiku pa su mnogi kraj koncerta dočekali suznih očiju.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]