Nemamo kvalitet za izvoz u ex-SFRJ
29. novembar 2010. | 00:07 | Izvor: B92
Beograd -- U poslednjih godinu dana primetan je porast spoljnotrgovinske razmene između Srbije i nekadašnjih republika bivše Jugoslavije.
Kompatabilnost privreda i međusobno poznavanje tržišta jesu prednosti u izvozno uvoznim poslovima.
Pivo u bocama, struja, bakarna žica, jestivo ulje, proizvodi su koje procentualno najviše prodajemo u okruženju. Kupujemo mašine za pranje, koks, lekove. Izvoz Srbije u nekadašnje republike bivše Jugoslavije premašuje dve milijarde dolara.
U plusu smo, izvoz-uvoz, sa Bosnom, Makedonijom i Crnom Gorom, a u minusu sa Slovenijom i Hrvatskom. Privrednici tvrde da nemaju na svim tržištima iste uslove.
Ekonomski, tržište bivših Jugoslovenskih republika, a danas samostalnih država, nije zanemarljivo jer broji nešto preko 13 miliona ljudi. To je sasvim dovoljan kapacitet da se spoljnotrgovinska razmena narednih godina poveća. Ekonomisti procenjuju da bi smo mogli izvesti gotovo dvostruko više nego sada.
Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus, kaže da je dva puta pokuša da otvori proizvodne i trgovačke bazare u Sloveniji i Hrvatskoj. „Na žalost, ne postoji nikakva mogućnost da tamo uđete mada se oni deklarativno izjašnjavaju da jesu za otvoreno i slobodno tržište. Tek kad krenete u realizaciju shvatite da postoji veliki broj barijera koji vam to onemogućavaju“, navodi on.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić objašnjava da „morate da imate fantastičan kvalitet, a morate da imate i cenu. Mi, na žalost, nemamo ni jedno ni drugo. Mi imamo nisku konkurentnost preduzeća, nemamo dovoljan kvalitet, nemamo dovoljno kvalitetne robe koja bi mogla da zadovolji standarde“.
Sve postojeće teškoće, nesporno je, rešava interes kupaca na tržištu. Ekonomska logika kaže da zatvorenih tržišta nema za dobru robu ili usluge.
Nebojša Savić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da se „odgovor zbog čega Srbija manje izvozi u Hrvatsku i Sloveniju, a Slovenija više izvozi u Srbiju, upravo nalazi u konkurentnosti“.
„Naši proizvodi nisu konkurentni. Mi nemamo proizvode sa kojima možemo u ovom trenutku sa kojima možemo da izađemo na svetsko tržište“ , smatra on.
U Privrednoj komori procenjuju da najveće šanse na regionalnom tržištu imaju firme iz prehrambenog sektora, zatim one koje se bave informacionim tehnologijama, ali i one koje su svoje standarde prilagodile zemljama EU.
29. novembar 2010. | 00:07 | Izvor: B92
Beograd -- U poslednjih godinu dana primetan je porast spoljnotrgovinske razmene između Srbije i nekadašnjih republika bivše Jugoslavije.
Kompatabilnost privreda i međusobno poznavanje tržišta jesu prednosti u izvozno uvoznim poslovima.
Pivo u bocama, struja, bakarna žica, jestivo ulje, proizvodi su koje procentualno najviše prodajemo u okruženju. Kupujemo mašine za pranje, koks, lekove. Izvoz Srbije u nekadašnje republike bivše Jugoslavije premašuje dve milijarde dolara.
U plusu smo, izvoz-uvoz, sa Bosnom, Makedonijom i Crnom Gorom, a u minusu sa Slovenijom i Hrvatskom. Privrednici tvrde da nemaju na svim tržištima iste uslove.
Ekonomski, tržište bivših Jugoslovenskih republika, a danas samostalnih država, nije zanemarljivo jer broji nešto preko 13 miliona ljudi. To je sasvim dovoljan kapacitet da se spoljnotrgovinska razmena narednih godina poveća. Ekonomisti procenjuju da bi smo mogli izvesti gotovo dvostruko više nego sada.
Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus, kaže da je dva puta pokuša da otvori proizvodne i trgovačke bazare u Sloveniji i Hrvatskoj. „Na žalost, ne postoji nikakva mogućnost da tamo uđete mada se oni deklarativno izjašnjavaju da jesu za otvoreno i slobodno tržište. Tek kad krenete u realizaciju shvatite da postoji veliki broj barijera koji vam to onemogućavaju“, navodi on.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić objašnjava da „morate da imate fantastičan kvalitet, a morate da imate i cenu. Mi, na žalost, nemamo ni jedno ni drugo. Mi imamo nisku konkurentnost preduzeća, nemamo dovoljan kvalitet, nemamo dovoljno kvalitetne robe koja bi mogla da zadovolji standarde“.
Sve postojeće teškoće, nesporno je, rešava interes kupaca na tržištu. Ekonomska logika kaže da zatvorenih tržišta nema za dobru robu ili usluge.
Nebojša Savić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da se „odgovor zbog čega Srbija manje izvozi u Hrvatsku i Sloveniju, a Slovenija više izvozi u Srbiju, upravo nalazi u konkurentnosti“.
„Naši proizvodi nisu konkurentni. Mi nemamo proizvode sa kojima možemo u ovom trenutku sa kojima možemo da izađemo na svetsko tržište“ , smatra on.
U Privrednoj komori procenjuju da najveće šanse na regionalnom tržištu imaju firme iz prehrambenog sektora, zatim one koje se bave informacionim tehnologijama, ali i one koje su svoje standarde prilagodile zemljama EU.
