- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Nemački, karta za Eldorado
Izvor:
rts.rs
Zbog teške ekonomske krize koja vlada u zemljama na jugu Evrope, stanovnici tih zemalja masovno uče nemački, ne bi li našli posao u najjačoj evropskoj privredi. Raste i interesovanje za kineski jezik.
Stanovnici evropskih zemalja teško pogođenih ekonomskom krizom, posebno onih sa juga kontinenta, poput Španije i Portugala, pohrlili su da uče nemački jezik u nadi da će naći posao u najvećoj i najjačoj evropskoj privredi, prenosi AP.
Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nemački jezik sve popularniji u zemljama južne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno među mladima.
U Španiji je 2011. godine bilo 9.000 polaznika kursa nemačkog jezika, što je 35 odsto više nego godinu dana ranije. Isti trend beleži i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto više onih koji su pokušavali da savladaju jezik Getea.
Nemačka privreda, najveća u Evropi, imala je prošle godine rast od robusnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo u poslednje dve decenije.
Španija, pak, polako klizi u recesiju, dok broj nezaposlenih dostiže nove rekorde.
Stručnjak za migracije u nemačkom Institutu za istraživanje tržišta rada Herbert Briker kaže da mogućnost da pronađe posao u tim zemljama minimalna, ističući da to naročito važi za mlade od kojih je 40 do 50 odsto nezaposleno.
Mnoge firme u Nemačkoj traže kadrove, ali je najčešća prepreka za zapošljavanje strane radne snage upravo nepoznavanje jezika.
Od nekoliko desetina hiljada molbi koje su nedavno pristigle iz južnoevropskih zemalja na razne mejl adrese u Svebiš-Halu, industrijskom centru na jugozapadu Nemačke, gde postoji potreba za oko 2.500 radnika raznih profila, svega oko pet odsto je ispunjavalo jedan od glavnih uslova - znanje nemačkog jezika.
Stoga, nije teško razumeti nagli skok broja polaznika kursa nemačkog jezika u ovim zemljama, poput Italije (14 odsto), Grčke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).
Nemački nije jedini jezik koji pobuđuje sve veće interesovanje među nezaposlenima u evrozoni.
Kada je 2008. godine počeo sa radom, Institut "Konfučije" u Lisabonu imao je svega 15 polaznika kursa kineskog jezika, a danas ih ima više od 300 i mora da ograniči njihov broj zbog manjka profesora.
Kulturne razlike i jezik - prepreka
Britanski savet u Portugalu, takođe, registruje sve veći broj polaznika.
Iako građani Evropske unije mogu slobodno da se kreću i rade u svih 27 zemalja članica, kulturne razlike i jezik često predstavljaju prepreku širim migracionim pokretima.
I dok najveći priliv stranih radnika u Nemačku i dalje dolazi iz zemalja koje su se među poslednjima priključike EU, poput Rumunije i Poljske, broj imigranata iz zapadnih evropskih zemalja je poslednjih meseci u naglom porastu.
Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku, tokom prvih devet meseci 2011, u Nemačku je iz Španije došlo 7.532 ljudi, što je dva puta više nego godinu dana ranije.
"To je prilično novi fenomen. Jer ako su Španci dosad uopšte emigrirali, uglavnom su odlazili u Francusku, a ne u Nemačku", ocenjuje Briker, koji to objašnjava sve većom mobilnošću mlađih generacija.
Izvor:
rts.rs
Zbog teške ekonomske krize koja vlada u zemljama na jugu Evrope, stanovnici tih zemalja masovno uče nemački, ne bi li našli posao u najjačoj evropskoj privredi. Raste i interesovanje za kineski jezik.
Stanovnici evropskih zemalja teško pogođenih ekonomskom krizom, posebno onih sa juga kontinenta, poput Španije i Portugala, pohrlili su da uče nemački jezik u nadi da će naći posao u najvećoj i najjačoj evropskoj privredi, prenosi AP.
Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nemački jezik sve popularniji u zemljama južne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno među mladima.
U Španiji je 2011. godine bilo 9.000 polaznika kursa nemačkog jezika, što je 35 odsto više nego godinu dana ranije. Isti trend beleži i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto više onih koji su pokušavali da savladaju jezik Getea.
Nemačka privreda, najveća u Evropi, imala je prošle godine rast od robusnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo u poslednje dve decenije.
Španija, pak, polako klizi u recesiju, dok broj nezaposlenih dostiže nove rekorde.
Stručnjak za migracije u nemačkom Institutu za istraživanje tržišta rada Herbert Briker kaže da mogućnost da pronađe posao u tim zemljama minimalna, ističući da to naročito važi za mlade od kojih je 40 do 50 odsto nezaposleno.
Mnoge firme u Nemačkoj traže kadrove, ali je najčešća prepreka za zapošljavanje strane radne snage upravo nepoznavanje jezika.
Od nekoliko desetina hiljada molbi koje su nedavno pristigle iz južnoevropskih zemalja na razne mejl adrese u Svebiš-Halu, industrijskom centru na jugozapadu Nemačke, gde postoji potreba za oko 2.500 radnika raznih profila, svega oko pet odsto je ispunjavalo jedan od glavnih uslova - znanje nemačkog jezika.
Stoga, nije teško razumeti nagli skok broja polaznika kursa nemačkog jezika u ovim zemljama, poput Italije (14 odsto), Grčke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).
Nemački nije jedini jezik koji pobuđuje sve veće interesovanje među nezaposlenima u evrozoni.
Kada je 2008. godine počeo sa radom, Institut "Konfučije" u Lisabonu imao je svega 15 polaznika kursa kineskog jezika, a danas ih ima više od 300 i mora da ograniči njihov broj zbog manjka profesora.
Kulturne razlike i jezik - prepreka
Britanski savet u Portugalu, takođe, registruje sve veći broj polaznika.
Iako građani Evropske unije mogu slobodno da se kreću i rade u svih 27 zemalja članica, kulturne razlike i jezik često predstavljaju prepreku širim migracionim pokretima.
I dok najveći priliv stranih radnika u Nemačku i dalje dolazi iz zemalja koje su se među poslednjima priključike EU, poput Rumunije i Poljske, broj imigranata iz zapadnih evropskih zemalja je poslednjih meseci u naglom porastu.
Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku, tokom prvih devet meseci 2011, u Nemačku je iz Španije došlo 7.532 ljudi, što je dva puta više nego godinu dana ranije.
"To je prilično novi fenomen. Jer ako su Španci dosad uopšte emigrirali, uglavnom su odlazili u Francusku, a ne u Nemačku", ocenjuje Briker, koji to objašnjava sve većom mobilnošću mlađih generacija.