LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nemačka ipak spašava evrozonu
Izvor: Beta
Berlin -- Savezni ustavni sud Nemačke odlučio je da učešće u finansijskoj pomoći Grčkoj i drugim zemljama u dužničkoj krizi nije u suprotnosti sa osnovnim zakonom zemlje.
Sud je odbacio nekoliko tužbi u kojima se zahtevalo da se obustavi nemačko učešće u spasavanju zajedničke valute, evra.
Predsednik ustavnog suda Andreas Foskule (Voškuhle) istakao je da "presuda ne sme da se protumači kao blanko-ovlašćenje za učešće u daljim paketima pomoći".
Naveo je da "ne sme da postoji automatizam u plaćanju koji će da obesmisli prava saveznih poslanika" i da "paketi pomoći moraju da budu jasno definisani, a poslanicima data mogućnost kontrole i obustave pomoći".
Sud je sve na ovu temu pristigle tužbe sažeo u jednu. Podnosioci su u Nemačkoj poznati kritičari Evropske unije i evra, kao što su ekonomisti Joahim Štarbati (Joaćim Starbatty), Albreht Šahtšnajder (Albrećt Sćaćtsćneider) i savezni poslanik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Peter Gauvajler (Gauweilwer). Oni su ranije, u različitim fazama evropske integracije, podnosili slične tužbe ustavnom sudu.
Sud je u današnjoj odluci naveo da protivustavnih poteza nije bilo ni u prošlogodišnjoj odluci o učešću u pomoći Grčkoj davanjem garancija od 123 milijarde evra.
Za razliku od tužilaca, Sud nije smatrao da su usvajanjem enormne pomoći ograničene mogućnosti poslanika Bundestaga da utiču na budžetskui politiku.
Današnja odluka najviše sudske instance znači da vlada može da nastavi s procedurom donošenja odluka o nemačkom učešću u
proširenju paketa pomoći prezaduzenim zemljama.
Ali, pravni problemi nisu jedini koji su stajali na tom putu. Više poslanika vladajuće konzervativno-liberalne koalicije kancelarke Angele Merkel protivi se daljem nemačkom učešću u paketu mera pomoći i nije sigurno da će do kraja meseca, za kada je u Bundestagu predvidjeno glasanje o merama koje je 21. jula usvojila EU, promeniti stav.
Zakon koji je vlada već usvojila predvidja da se nemačko učešće u kreditnim garancijama za zemlje u dužničkoj krizi poveća sa sadašnjih 123 na 211 milijardi. Zemlje evrozone će obim kreditnih garancija povećati sa 440 na 780 milijardi evra. Pored toga treba da budu prošireni instrumenti mehanizma za spašavanje dužnika EFSF.
Izvor: Beta
Berlin -- Savezni ustavni sud Nemačke odlučio je da učešće u finansijskoj pomoći Grčkoj i drugim zemljama u dužničkoj krizi nije u suprotnosti sa osnovnim zakonom zemlje.
Predsednik ustavnog suda Andreas Foskule (Voškuhle) istakao je da "presuda ne sme da se protumači kao blanko-ovlašćenje za učešće u daljim paketima pomoći".
Naveo je da "ne sme da postoji automatizam u plaćanju koji će da obesmisli prava saveznih poslanika" i da "paketi pomoći moraju da budu jasno definisani, a poslanicima data mogućnost kontrole i obustave pomoći".
Sud je sve na ovu temu pristigle tužbe sažeo u jednu. Podnosioci su u Nemačkoj poznati kritičari Evropske unije i evra, kao što su ekonomisti Joahim Štarbati (Joaćim Starbatty), Albreht Šahtšnajder (Albrećt Sćaćtsćneider) i savezni poslanik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Peter Gauvajler (Gauweilwer). Oni su ranije, u različitim fazama evropske integracije, podnosili slične tužbe ustavnom sudu.
Sud je u današnjoj odluci naveo da protivustavnih poteza nije bilo ni u prošlogodišnjoj odluci o učešću u pomoći Grčkoj davanjem garancija od 123 milijarde evra.
Za razliku od tužilaca, Sud nije smatrao da su usvajanjem enormne pomoći ograničene mogućnosti poslanika Bundestaga da utiču na budžetskui politiku.
Današnja odluka najviše sudske instance znači da vlada može da nastavi s procedurom donošenja odluka o nemačkom učešću u
proširenju paketa pomoći prezaduzenim zemljama.
Ali, pravni problemi nisu jedini koji su stajali na tom putu. Više poslanika vladajuće konzervativno-liberalne koalicije kancelarke Angele Merkel protivi se daljem nemačkom učešću u paketu mera pomoći i nije sigurno da će do kraja meseca, za kada je u Bundestagu predvidjeno glasanje o merama koje je 21. jula usvojila EU, promeniti stav.
Zakon koji je vlada već usvojila predvidja da se nemačko učešće u kreditnim garancijama za zemlje u dužničkoj krizi poveća sa sadašnjih 123 na 211 milijardi. Zemlje evrozone će obim kreditnih garancija povećati sa 440 na 780 milijardi evra. Pored toga treba da budu prošireni instrumenti mehanizma za spašavanje dužnika EFSF.