LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nema vetrenjača za najbolji vetar
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji ne postoji nijedna vetrenjača priključena na sistem, iako u istočnom Banatu, okolini Vršca, Kovina i Negotina duva najkvalitetniji vetar u zemlji.
konsultant u oblasti energetike i inženjeringa francuske kompanije „GDV Suez“ Oktavijan Šošdean kaže da potencijal vetrenjača u Srbiji nije spektakularan, ali da postoji u dovoljnoj meri za razvoj projekata vetroparkova.
"Treba da se iskoristi sav potencijal vetra koji postoji, jer je besplatan i nema troškova za njegovu upotrebu, već samo za izgradnju vetroparka", navodi Šošdean.
Prema njegovim rečima, u proseku, izgradnja jedne vetrenjače košta milion i po evra po instalisanom megavatu.
"Ipak, najveći potencijal Srbije, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, jeste biomasa, u koju spadaju svi biorazgradivi proizvodi. Povoljnost biomase je u tome što je heterogena, pa se mogu koristiti drvna i poljoprivredna biomasa, kao i životinjski i biljni ostaci koji mogu da se fermentišu u uslovima anaerobnog procesa i da proizvedu biogas. Takođe, postoji biogas koji se skuplja na deponijama, jer se ispod slojeva koji se godinama talože odvija fermentacija"; ukazao je Šošdean.
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji ne postoji nijedna vetrenjača priključena na sistem, iako u istočnom Banatu, okolini Vršca, Kovina i Negotina duva najkvalitetniji vetar u zemlji.
"Treba da se iskoristi sav potencijal vetra koji postoji, jer je besplatan i nema troškova za njegovu upotrebu, već samo za izgradnju vetroparka", navodi Šošdean.
Prema njegovim rečima, u proseku, izgradnja jedne vetrenjače košta milion i po evra po instalisanom megavatu.
"Ipak, najveći potencijal Srbije, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, jeste biomasa, u koju spadaju svi biorazgradivi proizvodi. Povoljnost biomase je u tome što je heterogena, pa se mogu koristiti drvna i poljoprivredna biomasa, kao i životinjski i biljni ostaci koji mogu da se fermentišu u uslovima anaerobnog procesa i da proizvedu biogas. Takođe, postoji biogas koji se skuplja na deponijama, jer se ispod slojeva koji se godinama talože odvija fermentacija"; ukazao je Šošdean.