Nema sredstava za podsticanje radjanja

[PYC]

Nema sredstava za podsticanje radjanja

BEOGRAD, 29. oktobra 2010. (Beta)

- Strategija za podsticanje radjanja usvojena je početkom 2008. godine, ali je, kako navode nadležni za njeno sprovodjenje, uglavnom ostala mrtvo slovo na papiru, zbog ekonomske krize i manjka sredstava.

Strategija je zamišljena kao dokument koji će zajednički sprovoditi više ministarstava, a predvidjen je niz mera koje bi trebalo da pomognu porodicama s više dece da obezbede bolje uslove života i lakše usklade rad i roditeljstvo.

Kako je agenciji Beta rekao savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike Predrag Petrović, većina konkretnih mera koje je trebalo da pomognu porodicama s više dece sada ne može da se sprovode, jer nema budžetskih sredstava za to.

"Kao Marko Kraljević, cedimo suvu drenovinu. Nema dovoljno sredstava. Nadamo se da će 2011. godina biti bolja po sve nas, i čim budemo u mogućnosti, počećemo s primenom tih mera koje zahtevaju značajna finasijska sredstva", kazao je Petrović.

 

[besherat]

Nema nikakvih uslova da se đeca ikako rađaju. Nije usklađeno nikako podizanje đece i radni odnos. Pomalo me i nervira kada mi kažu, e, baš si super, imaš četvoro đece, to je najveće bogatstvo. Mogu reći da je to najveća glupost. Neka su živi i zdravi, ali su sada takva vremena, da je i jedno dijete mnogo. Radno vrijeme mi je od 8 do 16 sati. I ko može poslije takvog radnog vremena da bude za bilo šta, a ne da se bavi đecom, njihovim vaspitanjem, kuvanjem, spremanjem, učenjem. Prvake drže do 11 sati i đe ću ja sa đetetom poslije toga? Nema ništa organizovano za produženi boravak, a nemamo nikoga od rodbine, starije ćerke su u školi. Evo tri dana im crklo grijanje , pa ostaju do 10. I šta ja onda da radim? Ko će da čuva đecu, a ko da ide na posao? Muž poslije ide po ćerku u pola 12, tako da smo stalno oko škole. Sreća da je mali grad i da je sve blizu, pa nekako uspjevamo da se snađemo. Ali je sve to trka, brzina, ništa to ne valja. I kako u takvom okruženju biti roditelj? U normalnim državama ( npr. Danska ), ja bih sa četvoro đece bila zaštićena od strane države, jer se poštuje natalitet. Makar da se ostvari povlašćeni radni staž, ali ne, naši debili u Crnoj Gori će da uvedu radni vijek do 67 godina. Ja ga neću dočekati sigurno.Nije ovo bio lament nad sopstvenom sudbinom, nego realan prikaz situacije.