LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nema razvoja bez dve-tri milijarde evra godišnje
Na početku prošle godine domaći zvaničnici predviđali su da će se u Srbiju u 2010. godini sliti između dve i tri milijarde evra stranih investicija.
Rezultat je bio znatno ispod tih očekivanja i u Srbiju je ušla tek milijarda evra ulaganja iz inostranstva. Na početku 2011. očekivanja su ponovo visoka i zvaničnici veruju da ćemo uspeti da privučemo investicije vredne preko tri milijarde evra, ali ekonomisti su pesimistični i procenjuju da će investicioni skor i u narednih 12 meseci biti siromašan.
Pri tom je potpuno jasno da privreda Srbije nema nikakve šanse za oporavak i razvoj bez znatnih ulaganja iz inostranstva: u zemlji, jednostavno, nema dovoljno novca za iole značajne investicije koje bi pokrenule razvoj. Po modelu postkriznog razvoja privrede Srbije, koji je lane sačinila grupa beogradskih ekonomista, u narednih deset godina potrebno nam je prosečno minimum 2,3 milijarde evra stranih investicija godišnje ako želimo stabilan razvoj, koji bi nam u tom periodu doneo toliko željeno povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Ako su domaći ministri tokom 2008. i 2009. godine i mogli da se “vade” na globalnu ekonomsku krizu i oseku investicija u čitavom svetu, takvih opravdanja više nema. Investitori su u celom svetu ponovo počeli da ulažu novac, ali u Srbiju investicije ne dolaze. U Sloveniju je, primera radi, lane ušlo fantastičnih desetak milijardi evra, a u Srbiju deset puta manje. To je jasan pokazatelj da s nama nešto duboko nije u redu i da nas investitori zaobilaze u širokom luku.
Na to je ukazala i nova rang-lista američke Heritidž fondacije koja meri ekonomske slobode u svetu. Na toj listi zauzeli smo 101. mesto među 179 zemalja sveta, odnosno nimalo slavnu 38. poziciju u konkurenciji 43 evropske države. U regionu, među zemljama s kojima se takmičimo u privlačenju investitora, samo je Bosna lošije rangirana od nas, a to valjda ni najoptimističniji naši ministri ne mogu predstaviti kao uspeh. S druge strane, Makedonija i Slovenija zauzimaju duplo bolje pozicije od nas.
Ekonomske slobode svakako nisu jedini faktor u privlačenju ulagača, ali je činjenica da investicioni kapital voli da ide tamo gde ga neće sputavati državne i razne druge barijere. Pravna sigurnost ulaganja je glavni mamac za investitore, a stručnjaci Heritidž fondacije upozoravaju na to da u Srbiji ima mnogo birokratije i korupcije i da nam je sudstvo pod snažnim političkim uticajem. Ako je za utehu, u izveštaju Heritidža se navodi da su reforme dovele do poboljšanja investicione klime u zemlji, ali su se zadržali obeshrabrujući faktori u vidu zakonske nesigurnosti i korupcije. S druge strane, uloga države u ekonomiji je pogubna po Srbiju: budžetska potrošnja je ogromna i neefikasna, a državne kompanije koje posluju s gubicima dave ostatak privrede.
Sve ove nalaze Heritidž fondacije već godinama maltene poput papagaja ponavljaju i domaći ekonomisti, ali srpske vlade sve ovo vreme praktično ništa nisu učinile na poboljšanju poslovne klime.
– Strani investitori, kad dođu ovde, u prvi plan ističu da ne mogu da realizuju svoje legitimne interese i da ne mogu kod institucija da reše svoje osnovne problem. Naprotiv, moraju da idu kod nekih predstavnika izvan sistema i potplaćuju ih – upozorava član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković.
Da je to moguće učiniti, pokazuju primeri brojnih istočnoevropskih zemalja, ali domaći ministri kao da zaista veruju u to da će svojevrsno podmićivanje ulagača subvencijama i pričanje hvalospeva o sopstvenim uspesima uspeti da zavara i ozbiljne investitore, a ne samo ponekog domaćeg glasača.
V. Čvorkov
Auto-delovi
Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja (SIEPA) objašnjava odakle se očekuje najveći priliv investicija.
– Tu su, pre svega, najavljena privatizacija Telekoma, zatim obavezna ulaganja “Fijata” i NIS-a, koja kumulativno treba da iznose više od dve milijarde evra. Najviše interesovanja za ulaganja dolazi na krilima “Fijatove” investicije, od proizvođača auto-delova. Primetna su i pomeranja u sektoru tekstilne industrije – navodi Miloradović.
Dnevnik
Na početku prošle godine domaći zvaničnici predviđali su da će se u Srbiju u 2010. godini sliti između dve i tri milijarde evra stranih investicija.
Rezultat je bio znatno ispod tih očekivanja i u Srbiju je ušla tek milijarda evra ulaganja iz inostranstva. Na početku 2011. očekivanja su ponovo visoka i zvaničnici veruju da ćemo uspeti da privučemo investicije vredne preko tri milijarde evra, ali ekonomisti su pesimistični i procenjuju da će investicioni skor i u narednih 12 meseci biti siromašan.
Pri tom je potpuno jasno da privreda Srbije nema nikakve šanse za oporavak i razvoj bez znatnih ulaganja iz inostranstva: u zemlji, jednostavno, nema dovoljno novca za iole značajne investicije koje bi pokrenule razvoj. Po modelu postkriznog razvoja privrede Srbije, koji je lane sačinila grupa beogradskih ekonomista, u narednih deset godina potrebno nam je prosečno minimum 2,3 milijarde evra stranih investicija godišnje ako želimo stabilan razvoj, koji bi nam u tom periodu doneo toliko željeno povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Ako su domaći ministri tokom 2008. i 2009. godine i mogli da se “vade” na globalnu ekonomsku krizu i oseku investicija u čitavom svetu, takvih opravdanja više nema. Investitori su u celom svetu ponovo počeli da ulažu novac, ali u Srbiju investicije ne dolaze. U Sloveniju je, primera radi, lane ušlo fantastičnih desetak milijardi evra, a u Srbiju deset puta manje. To je jasan pokazatelj da s nama nešto duboko nije u redu i da nas investitori zaobilaze u širokom luku.
Na to je ukazala i nova rang-lista američke Heritidž fondacije koja meri ekonomske slobode u svetu. Na toj listi zauzeli smo 101. mesto među 179 zemalja sveta, odnosno nimalo slavnu 38. poziciju u konkurenciji 43 evropske države. U regionu, među zemljama s kojima se takmičimo u privlačenju investitora, samo je Bosna lošije rangirana od nas, a to valjda ni najoptimističniji naši ministri ne mogu predstaviti kao uspeh. S druge strane, Makedonija i Slovenija zauzimaju duplo bolje pozicije od nas.
Ekonomske slobode svakako nisu jedini faktor u privlačenju ulagača, ali je činjenica da investicioni kapital voli da ide tamo gde ga neće sputavati državne i razne druge barijere. Pravna sigurnost ulaganja je glavni mamac za investitore, a stručnjaci Heritidž fondacije upozoravaju na to da u Srbiji ima mnogo birokratije i korupcije i da nam je sudstvo pod snažnim političkim uticajem. Ako je za utehu, u izveštaju Heritidža se navodi da su reforme dovele do poboljšanja investicione klime u zemlji, ali su se zadržali obeshrabrujući faktori u vidu zakonske nesigurnosti i korupcije. S druge strane, uloga države u ekonomiji je pogubna po Srbiju: budžetska potrošnja je ogromna i neefikasna, a državne kompanije koje posluju s gubicima dave ostatak privrede.
Sve ove nalaze Heritidž fondacije već godinama maltene poput papagaja ponavljaju i domaći ekonomisti, ali srpske vlade sve ovo vreme praktično ništa nisu učinile na poboljšanju poslovne klime.
– Strani investitori, kad dođu ovde, u prvi plan ističu da ne mogu da realizuju svoje legitimne interese i da ne mogu kod institucija da reše svoje osnovne problem. Naprotiv, moraju da idu kod nekih predstavnika izvan sistema i potplaćuju ih – upozorava član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković.
Da je to moguće učiniti, pokazuju primeri brojnih istočnoevropskih zemalja, ali domaći ministri kao da zaista veruju u to da će svojevrsno podmićivanje ulagača subvencijama i pričanje hvalospeva o sopstvenim uspesima uspeti da zavara i ozbiljne investitore, a ne samo ponekog domaćeg glasača.
V. Čvorkov
Auto-delovi
Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja (SIEPA) objašnjava odakle se očekuje najveći priliv investicija.
– Tu su, pre svega, najavljena privatizacija Telekoma, zatim obavezna ulaganja “Fijata” i NIS-a, koja kumulativno treba da iznose više od dve milijarde evra. Najviše interesovanja za ulaganja dolazi na krilima “Fijatove” investicije, od proizvođača auto-delova. Primetna su i pomeranja u sektoru tekstilne industrije – navodi Miloradović.
Dnevnik