ГДЕ ЈЕ ГРАНИЦА СЛУЖБЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА У ТРГОВИНАМА
Нема претресања без пристанка потрошача
Izvor: Politika
Стефан Деспотовић
објављено: 11.11.2010.
Не постоји закон који регулише понашање припадника обезбеђења у продавницама. – Правилници трговинских ланаца предвиђају углађен и пристојан однос према потрошачима, али грађани се жале да када на излазу запишти зујалица неретко уследе бахат однос, малтретирање и бламирање купаца
Не постоји државни пропис који регулише понашање припадника обезбеђења у продавницама и сваки трговац сам може да одређује правила њиховог понашања, тврде у Центру потрошача Србије.
Иако правилници трговинских ланаца предвиђају углађен и више него пристојан однос обезбеђења према потрошачима и сви тврде да примењују европске процедуре, купци се жале да није увек тако. Бахат однос, бламирање, па чак и малтретирање купца и то пред десетинама других који чекају на каси неретко уследи када на излазу из супермаркета запишти зујалица.
А када се испостави да потрошач није крив, а претходно је био изложен понижењу, највише што понекад добије је писмено извињење трговца. И то само онај купац који зна своја права и побуни се.
Како жалбе грађана на понашање „чувара робе” нису малобројне „Потрошач” je истраживао где су границе обезбеђења у трговинама. Шта им је дозвољено када се огласи аларм, а шта није? Која су права купаца и шта имају права да одбију?
У организацијама за заштиту потрошача тврде да су купци препуштени самовољи трговаца, односно радницима обезбеђења.
– Најбоље би било да се то регулише законом. Ми смо због тога тражили састанак са министром Дачићем како бисмо му изложили озбиљност проблема и тражили да се однос обезбеђења према купцима регулише законом који би сви морали да поштују – каже Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС).
Примедбе грађана на понашање обезбеђења готово свакодневно стижу, додаје она, а највише је замерки на хипермаркете.
– Жале се на то што су чувари објеката често непријатни, претресају торбе и кесе у близини каса уместо у одвојеној просторији, али и на то што се на непристојан начин обраћају купцима – објашњава Вера Вида.
„Потрошач” је због тога питао водеће трговинске ланце шта предузимају њихови радници обезбеђења када се огласи зујалица, каква је процедура, до које границе смеју да иду, шта се дешава када купац није крив, а доживео је понижење, као и како се запошљавају радници обезбеђења. Сви велики трговци су одговорили. „Идеа” није и тако су они који се снабдевају у овом ланцу остали ускраћени за одговор о правилима у њиховим објектима.
Како би у теорији требало да изгледа понашање радника обезбеђења у хипермаркету? Потрошач пролази касу. Оглашава се електронски систем за заштиту робе. У том тренутку он прилази купцу и, према правилнику, обраћа му се речима:
– Добар дан, ја сам радник обезбеђења Петар Петровић, молим вас да ми помогнете у провери вашег рачуна, јер се грешком огласио систем за заштиту робе. Речи „крађа” или „контрола” забрањено је користити – објашњавају у водећим трговинским ланцима.
У „Делта максију” кажу да радник обезбеђења мора да замоли потрошача да се, уколико је неопходно, проблем реши у службеним просторијама.
– Забрањено је прегледати личне ствари купца у продајном делу објекта. Потрошач мора да пристане на све, а уколико одбије да сарађује тек се у крајњем случају позива полиција – указују у „Делта максију”.
Други трговци имају другачија правила. У „Суперверу” кажу да у случају да се догоди да се огласи електронски систем, обезбеђење поступа по утврђеној процедури.
– Обезбеђење мора љубазно да замоли купца да покаже садржину кесе и упореди да ли се сваки артикал налази на фискалном рачуну који је купац добио на каси, уз објашњење да се грешке код куцања или на бар кодовима дешавају. Уколико упоређивање рачуна и робе покаже да је све плаћено, обезбеђење се поново извињава купцу и објашњава му да се дешава да електронски уређај даје погрешан сигнал – објаснили су у „Суперверу”.
У „Меркатору” кажу да се у свим земљама у којима овај ланац послује примењују исте или сличне процедуре обезбеђења.
– Обезбеђење мора да поштује интегритет сваког купца. Најважније је да се у случајевима додатне контроле у одвојеној просторији купцу објасни због чега се спроводи та процедура, а уколико се закључи да производи које је купац купио нису разлог активирања аларма, купцу обезбеђење захваљује на кооперативности – рекли су у „Меркатору”.
Поставља се питање да ли купац има права да одбије да покаже обезбеђењу садржај кесе или да не дозволи претресање у одвојеној просторији уколико се посумња да је нешто заиста украо.
– Уколико је обезбеђење сигурно да постоји роба која није плаћена, а налази се код купца, ми га замолимо да покаже садржај својих торби или гардеробе. Уколико то не жели, онда чекамо полицију која ће да утврди чињенице – кажу трговци.
То значи да потрошачи у сваком од ових ланаца имају права да се буне и протестују уколико се радници обезбеђења понашају другачије него што су трговци одговорили на питања „Потрошача”.
--------------------------------------------------------------------
Немају права да легитимишу купце
„Обезбеђење у продавницама нема права да легитимише потрошаче. То сме једино полиција. Они могу да га задрже и не смеју ништа друго осим тога. Потрошачи нам се жале да су их неки трговци легитимисали, узимали бројеве личне карте, па чак и уписивали у неку евиденцију. Трговци не смеју да праве такве спискове”, тврди Вера Вида, председница ЦЕПС-а.
--------------------------------------------------------------
Углавном се ангажују спољне фирме
Радници обезбеђења у већини трговинских ланаца припадају предузећима која трговци ангажују и нису запослени у супермаркетима.
– Они пролазе све безбедоносне провере, обуку у њиховим тренинг центрима, психолошке тестове и обуке прилагођене раду у малопродајним објектима. Радници обезбеђења су видно обележени, униформом, картицом и службеном легитимацијом – кажу у водећим трговинским ланцима.
Нема претресања без пристанка потрошача
Izvor: Politika
Стефан Деспотовић
објављено: 11.11.2010.
Не постоји закон који регулише понашање припадника обезбеђења у продавницама. – Правилници трговинских ланаца предвиђају углађен и пристојан однос према потрошачима, али грађани се жале да када на излазу запишти зујалица неретко уследе бахат однос, малтретирање и бламирање купаца
Не постоји државни пропис који регулише понашање припадника обезбеђења у продавницама и сваки трговац сам може да одређује правила њиховог понашања, тврде у Центру потрошача Србије.
Иако правилници трговинских ланаца предвиђају углађен и више него пристојан однос обезбеђења према потрошачима и сви тврде да примењују европске процедуре, купци се жале да није увек тако. Бахат однос, бламирање, па чак и малтретирање купца и то пред десетинама других који чекају на каси неретко уследи када на излазу из супермаркета запишти зујалица.
А када се испостави да потрошач није крив, а претходно је био изложен понижењу, највише што понекад добије је писмено извињење трговца. И то само онај купац који зна своја права и побуни се.
Како жалбе грађана на понашање „чувара робе” нису малобројне „Потрошач” je истраживао где су границе обезбеђења у трговинама. Шта им је дозвољено када се огласи аларм, а шта није? Која су права купаца и шта имају права да одбију?
У организацијама за заштиту потрошача тврде да су купци препуштени самовољи трговаца, односно радницима обезбеђења.
– Најбоље би било да се то регулише законом. Ми смо због тога тражили састанак са министром Дачићем како бисмо му изложили озбиљност проблема и тражили да се однос обезбеђења према купцима регулише законом који би сви морали да поштују – каже Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС).
Примедбе грађана на понашање обезбеђења готово свакодневно стижу, додаје она, а највише је замерки на хипермаркете.
– Жале се на то што су чувари објеката често непријатни, претресају торбе и кесе у близини каса уместо у одвојеној просторији, али и на то што се на непристојан начин обраћају купцима – објашњава Вера Вида.
„Потрошач” је због тога питао водеће трговинске ланце шта предузимају њихови радници обезбеђења када се огласи зујалица, каква је процедура, до које границе смеју да иду, шта се дешава када купац није крив, а доживео је понижење, као и како се запошљавају радници обезбеђења. Сви велики трговци су одговорили. „Идеа” није и тако су они који се снабдевају у овом ланцу остали ускраћени за одговор о правилима у њиховим објектима.
Како би у теорији требало да изгледа понашање радника обезбеђења у хипермаркету? Потрошач пролази касу. Оглашава се електронски систем за заштиту робе. У том тренутку он прилази купцу и, према правилнику, обраћа му се речима:
– Добар дан, ја сам радник обезбеђења Петар Петровић, молим вас да ми помогнете у провери вашег рачуна, јер се грешком огласио систем за заштиту робе. Речи „крађа” или „контрола” забрањено је користити – објашњавају у водећим трговинским ланцима.
У „Делта максију” кажу да радник обезбеђења мора да замоли потрошача да се, уколико је неопходно, проблем реши у службеним просторијама.
– Забрањено је прегледати личне ствари купца у продајном делу објекта. Потрошач мора да пристане на све, а уколико одбије да сарађује тек се у крајњем случају позива полиција – указују у „Делта максију”.
Други трговци имају другачија правила. У „Суперверу” кажу да у случају да се догоди да се огласи електронски систем, обезбеђење поступа по утврђеној процедури.
– Обезбеђење мора љубазно да замоли купца да покаже садржину кесе и упореди да ли се сваки артикал налази на фискалном рачуну који је купац добио на каси, уз објашњење да се грешке код куцања или на бар кодовима дешавају. Уколико упоређивање рачуна и робе покаже да је све плаћено, обезбеђење се поново извињава купцу и објашњава му да се дешава да електронски уређај даје погрешан сигнал – објаснили су у „Суперверу”.
У „Меркатору” кажу да се у свим земљама у којима овај ланац послује примењују исте или сличне процедуре обезбеђења.
– Обезбеђење мора да поштује интегритет сваког купца. Најважније је да се у случајевима додатне контроле у одвојеној просторији купцу објасни због чега се спроводи та процедура, а уколико се закључи да производи које је купац купио нису разлог активирања аларма, купцу обезбеђење захваљује на кооперативности – рекли су у „Меркатору”.
Поставља се питање да ли купац има права да одбије да покаже обезбеђењу садржај кесе или да не дозволи претресање у одвојеној просторији уколико се посумња да је нешто заиста украо.
– Уколико је обезбеђење сигурно да постоји роба која није плаћена, а налази се код купца, ми га замолимо да покаже садржај својих торби или гардеробе. Уколико то не жели, онда чекамо полицију која ће да утврди чињенице – кажу трговци.
То значи да потрошачи у сваком од ових ланаца имају права да се буне и протестују уколико се радници обезбеђења понашају другачије него што су трговци одговорили на питања „Потрошача”.
--------------------------------------------------------------------
Немају права да легитимишу купце
„Обезбеђење у продавницама нема права да легитимише потрошаче. То сме једино полиција. Они могу да га задрже и не смеју ништа друго осим тога. Потрошачи нам се жале да су их неки трговци легитимисали, узимали бројеве личне карте, па чак и уписивали у неку евиденцију. Трговци не смеју да праве такве спискове”, тврди Вера Вида, председница ЦЕПС-а.
--------------------------------------------------------------
Углавном се ангажују спољне фирме
Радници обезбеђења у већини трговинских ланаца припадају предузећима која трговци ангажују и нису запослени у супермаркетима.
– Они пролазе све безбедоносне провере, обуку у њиховим тренинг центрима, психолошке тестове и обуке прилагођене раду у малопродајним објектима. Радници обезбеђења су видно обележени, униформом, картицом и службеном легитимацијом – кажу у водећим трговинским ланцима.