Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Nema prepreka za dve penzije
Tvrdnja Udruženja poslodavaca Srbije (UPS) da država ne dozvoljava da se deo novca od doprinosa uplaćuje u privatne penzione fondove neozbiljna je izjava kakvu mogu da sroče samo potpune ekonomske analfabete. Naprotiv, poresko oslobođenje koje postoji za uplate u dobrovoljne penzione fondove jedna je od najboljih stvari u Zakonu o porezu i doprinosima građana, kaže Saša Radulović, nezavisni konsultant za investicije.
Unija poslodavaca zatražila je od države da dozvoli uvođenje bruto plate i tako omogući građanima da deo novca koji sada obavezno uplaćuje u Fond PIO u neki privatni penzioni fond i tako sebi omoguće “penzije dostojne čoveka”. U protivnom, tvrde u UPS-u, svima koji su danas zaposleni treba da bude jasno da će imati “mizerno niske penzije”.
Da će državne penzije biti niske, kao što su i danas, sasvim je izvesno. Ali zašto je UPS dezinformisao javnost tvrdnjom da ne postoji mogućnost uplata u privatne penzione fondove, teško je razumeti. Zakonom o porezu i doprinosu građana propisana je maksimalna neoporeziva uplata u dobrovoljne penzione fondove koja od 1. februara ove godine iznosi 3.528 dinara. Dakle, ta je uplata oslobođena svih poreza i doprinosa i Saša Radulović kaže da mu nije jasno zašto UPS ne koristi tu povlasticu.
Po računici Radulovića, ukoliko se radnik dogovori s poslodavcem da mu u privatni penzioni fond mesečno uplaćuje 3.000 dinara, zbog poreskog oslobođenja njegova neto plata neće biti manja za 3.000, već za 1.800 dinara, a ukupan trošak poslodavca neće se promeniti. Ako bi se uplate u privatni fond, uporedo s uplatama u Fond PIO, obavljale 40 godina, zaposleni bi po završetku radnog staža primali i državnu i penziju od privatnog fonda.
Ako s tim privatnim fondom ugovore dužinu isplate od 15 godina i pod pretpostavkom da taj fond dugoročno ostvaruje prosečan prinos od dva odsto iznad stope inflacije, uplata od 3.000 dinara mesečno rezultiraće mesečnom penzijom od 12.200 dinara. Korisnik privatne penzije može da izabere i varijantu jednokratne isplate u momentu penzionisanja (40 godina mesečne uplate od 3.000 dinara donosi jednokratnu isplatu od 2,2 miliona dinara), a ukoliko se opredeli za mesečnu isplatu, u slučaju njegove smrti ostatak novca dobijaju naslednici.
Radulović kaže da ono što traži UPS – sistem u kom radnici primaju platu u bruto iznosu i sami odlučuju da li će novac uplaćivati u državni ili neki privatni fond – ne postoji niti u jednoj evropskoj zemlji.
– A kako ćemo isplaćivati ljude koji su penzije ranije zaradili. Za isplatu penzija godišnje potrebno je preko četiri milijarde evra. To je isto kao da imamo spoljni dug od 60 milijardi evra koji otplaćujemo s kamatom od oko sedam odsto. A sve pare za otplatu te kamate, odnosno za isplatu penzija, potiču iz tekućih prihoda, dakle, od svih poreskih obveznika. Zvali vi te tekuće prihode doprinosi za PIO ili budžet, oni su i dalje tekući. Jer ne postoji nikakva akumulacija. Uplatama penzionih doprinosa mi samo ”krpimo” protočni bojler koji se zove Fond PIO, a dug se stalno povećava. Korenitom reformom poreskog i penzionog sistema i povećanjem uplata u privatne fondove moramo preći na sistem isplate penzija koji će obezbediti da se taj dug postepeno smanjuje – zaključuje Radulović.
On poziva sve zaposlene da od svojih poslodavaca, bilo da se radi, kako kaže, “o mesaru Peri ili o nekom gigantu”, traže da deo njihove bruto zarade usmere u jedan od privatnih penzionih fondova koji sami izaberu. Poslodavce ova transakcija ništa ne košta, a za zaposlene to je investicija koja će im se jednog dana i te kako isplatiti.
Penzioni sistem Kanade
Penzija za sve: Finansira se iz budžeta, dobijaju je svi građani bez obzira na dužinu staža, minimalna je ali dovoljna za život, usklađuje se samo s rastom troškova života.
Državna obvezna penzija: Dodatak na osnovnu penziju koji dobijaju samo ljudi kojima je odbijano od plate (oko šest odsto). Tako prikupljen novac država investira i isplaćuje dodatak na penziju
Privatna penzija: Pojedinačna ulaganja u privatne penzione fondove. Do 20.000 dolara ulaganja godišnje oslobođeno svih poreza.
Izvor: Blic
Tvrdnja Udruženja poslodavaca Srbije (UPS) da država ne dozvoljava da se deo novca od doprinosa uplaćuje u privatne penzione fondove neozbiljna je izjava kakvu mogu da sroče samo potpune ekonomske analfabete. Naprotiv, poresko oslobođenje koje postoji za uplate u dobrovoljne penzione fondove jedna je od najboljih stvari u Zakonu o porezu i doprinosima građana, kaže Saša Radulović, nezavisni konsultant za investicije.
Unija poslodavaca zatražila je od države da dozvoli uvođenje bruto plate i tako omogući građanima da deo novca koji sada obavezno uplaćuje u Fond PIO u neki privatni penzioni fond i tako sebi omoguće “penzije dostojne čoveka”. U protivnom, tvrde u UPS-u, svima koji su danas zaposleni treba da bude jasno da će imati “mizerno niske penzije”.
Da će državne penzije biti niske, kao što su i danas, sasvim je izvesno. Ali zašto je UPS dezinformisao javnost tvrdnjom da ne postoji mogućnost uplata u privatne penzione fondove, teško je razumeti. Zakonom o porezu i doprinosu građana propisana je maksimalna neoporeziva uplata u dobrovoljne penzione fondove koja od 1. februara ove godine iznosi 3.528 dinara. Dakle, ta je uplata oslobođena svih poreza i doprinosa i Saša Radulović kaže da mu nije jasno zašto UPS ne koristi tu povlasticu.
Po računici Radulovića, ukoliko se radnik dogovori s poslodavcem da mu u privatni penzioni fond mesečno uplaćuje 3.000 dinara, zbog poreskog oslobođenja njegova neto plata neće biti manja za 3.000, već za 1.800 dinara, a ukupan trošak poslodavca neće se promeniti. Ako bi se uplate u privatni fond, uporedo s uplatama u Fond PIO, obavljale 40 godina, zaposleni bi po završetku radnog staža primali i državnu i penziju od privatnog fonda.
Ako s tim privatnim fondom ugovore dužinu isplate od 15 godina i pod pretpostavkom da taj fond dugoročno ostvaruje prosečan prinos od dva odsto iznad stope inflacije, uplata od 3.000 dinara mesečno rezultiraće mesečnom penzijom od 12.200 dinara. Korisnik privatne penzije može da izabere i varijantu jednokratne isplate u momentu penzionisanja (40 godina mesečne uplate od 3.000 dinara donosi jednokratnu isplatu od 2,2 miliona dinara), a ukoliko se opredeli za mesečnu isplatu, u slučaju njegove smrti ostatak novca dobijaju naslednici.
Radulović kaže da ono što traži UPS – sistem u kom radnici primaju platu u bruto iznosu i sami odlučuju da li će novac uplaćivati u državni ili neki privatni fond – ne postoji niti u jednoj evropskoj zemlji.
– A kako ćemo isplaćivati ljude koji su penzije ranije zaradili. Za isplatu penzija godišnje potrebno je preko četiri milijarde evra. To je isto kao da imamo spoljni dug od 60 milijardi evra koji otplaćujemo s kamatom od oko sedam odsto. A sve pare za otplatu te kamate, odnosno za isplatu penzija, potiču iz tekućih prihoda, dakle, od svih poreskih obveznika. Zvali vi te tekuće prihode doprinosi za PIO ili budžet, oni su i dalje tekući. Jer ne postoji nikakva akumulacija. Uplatama penzionih doprinosa mi samo ”krpimo” protočni bojler koji se zove Fond PIO, a dug se stalno povećava. Korenitom reformom poreskog i penzionog sistema i povećanjem uplata u privatne fondove moramo preći na sistem isplate penzija koji će obezbediti da se taj dug postepeno smanjuje – zaključuje Radulović.
On poziva sve zaposlene da od svojih poslodavaca, bilo da se radi, kako kaže, “o mesaru Peri ili o nekom gigantu”, traže da deo njihove bruto zarade usmere u jedan od privatnih penzionih fondova koji sami izaberu. Poslodavce ova transakcija ništa ne košta, a za zaposlene to je investicija koja će im se jednog dana i te kako isplatiti.
Penzioni sistem Kanade
Penzija za sve: Finansira se iz budžeta, dobijaju je svi građani bez obzira na dužinu staža, minimalna je ali dovoljna za život, usklađuje se samo s rastom troškova života.
Državna obvezna penzija: Dodatak na osnovnu penziju koji dobijaju samo ljudi kojima je odbijano od plate (oko šest odsto). Tako prikupljen novac država investira i isplaćuje dodatak na penziju
Privatna penzija: Pojedinačna ulaganja u privatne penzione fondove. Do 20.000 dolara ulaganja godišnje oslobođeno svih poreza.
Izvor: Blic