Nema para, a na štednji 7 mlrd. EUR
29. novembar 2010. | 00:05 | Izvor: Novosti
Beograd -- Odakle na štednji sedam milijardi evra, odnosno oko 1.000 evra po stanovniku. Od prosečne plate, koja je najmanja u regionu, ne ostane ništa
U 34 banke u Srbiji, građani su tokom nedelje i meseca štednje položili 340 miliona evra, pa na štednim knjižicama sada ima nepunih sedam milijardi evra.
Kada se uzme u obzir ukupan broj štednih partija, to je oko hiljadu evra po stanovniku. Ako se pogleda struktura zarada, logično je što su najveće štediše oni koji najviše zarađuju - bankari, duvandžije...
Tekstilci i obućari, koji su na začelju liste primanja, teško da mogu i da prežive s prosečnih 10.000-12.000 dinara.
U 2010. još 900 miliona evra štednje
Inače, od početka godine građani su u banke stavili oko 900 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše se polažu ulozi od 10.000 do 25.000 evra. Slede depoziti od tri hiljade do deset hiljada evra. Najmanje je štednje iznad 500.000 evra.
Ekonomisti se slažu da prosečan štediša u Srbiji mora da zarađuje više od 320 evra i da, pored osnovne plate, ima i dodatna primanja. Tako neko sa zaradom od 500 evra mesečno može da izdvoji oko 50 evra na stranu, naravno, ukoliko ima supružnika ili još nekog člana porodice s primanjima.
I oni sa malim primanjima odvajaju na stranu svaku paru i stavljaju u banke zbog visokih kamata. Ali, ma koliko da se stiskamo, sedam milijardi na štednji je prostojna suma za naše uslove.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je "veliki deo štednje zapravo novac naših ljudi koji rade u inostranstvu. Oni svoje devize donose u Srbiju i stavljaju ih u domaće banke zbog velikih kamata, koje, inače, ne mogu da dobiju u zemljama gde rade. Rodbina koja dobija novac od gastarbajtera takođe odnosi veliki procenat ukupne štednje u Srbiji".
"Što se tiče građana koji rade u Srbiji, s prosečnom platom od 320 evra teško mogu da pokriju potrošačku korpu, a kamoli da nešto ušparaju" , kaže on.
Jedan deo štednje u banke je položen od prodaje nekretnina, placeva, zemljišta i šuma u selima... Prema rečima Miodraga Zeca, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, možda apsurdno zvuči, ali i siromašni građani puno štede. Bogati, prema mišljenju profesora Zeca, uzimaju - kredite.
29. novembar 2010. | 00:05 | Izvor: Novosti
Beograd -- Odakle na štednji sedam milijardi evra, odnosno oko 1.000 evra po stanovniku. Od prosečne plate, koja je najmanja u regionu, ne ostane ništa
U 34 banke u Srbiji, građani su tokom nedelje i meseca štednje položili 340 miliona evra, pa na štednim knjižicama sada ima nepunih sedam milijardi evra.
Kada se uzme u obzir ukupan broj štednih partija, to je oko hiljadu evra po stanovniku. Ako se pogleda struktura zarada, logično je što su najveće štediše oni koji najviše zarađuju - bankari, duvandžije...
Tekstilci i obućari, koji su na začelju liste primanja, teško da mogu i da prežive s prosečnih 10.000-12.000 dinara.
U 2010. još 900 miliona evra štednje
Inače, od početka godine građani su u banke stavili oko 900 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše se polažu ulozi od 10.000 do 25.000 evra. Slede depoziti od tri hiljade do deset hiljada evra. Najmanje je štednje iznad 500.000 evra.
Ekonomisti se slažu da prosečan štediša u Srbiji mora da zarađuje više od 320 evra i da, pored osnovne plate, ima i dodatna primanja. Tako neko sa zaradom od 500 evra mesečno može da izdvoji oko 50 evra na stranu, naravno, ukoliko ima supružnika ili još nekog člana porodice s primanjima.
I oni sa malim primanjima odvajaju na stranu svaku paru i stavljaju u banke zbog visokih kamata. Ali, ma koliko da se stiskamo, sedam milijardi na štednji je prostojna suma za naše uslove.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je "veliki deo štednje zapravo novac naših ljudi koji rade u inostranstvu. Oni svoje devize donose u Srbiju i stavljaju ih u domaće banke zbog velikih kamata, koje, inače, ne mogu da dobiju u zemljama gde rade. Rodbina koja dobija novac od gastarbajtera takođe odnosi veliki procenat ukupne štednje u Srbiji".
"Što se tiče građana koji rade u Srbiji, s prosečnom platom od 320 evra teško mogu da pokriju potrošačku korpu, a kamoli da nešto ušparaju" , kaže on.
Jedan deo štednje u banke je položen od prodaje nekretnina, placeva, zemljišta i šuma u selima... Prema rečima Miodraga Zeca, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, možda apsurdno zvuči, ali i siromašni građani puno štede. Bogati, prema mišljenju profesora Zeca, uzimaju - kredite.