- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Nema ni mosta, nema ni tunela
Trajekti, koji decenijama skraćuju put oko Boke, po svoj prilici će još dugo prevoziti vozila i putnike s jedne na drugu obalu. Izgradnja mosta južno od tesnaca Verige, davnašnja želja meštana "neveste Jadrana" i brojnih turista koji je posećuju, pala je u vodu. Zalivsku.
Most koji bi skratio put oko Bokokotorskog zaliva za tridesetak kilometara i "približio" Herceg Novi ostalim mestima Crnogorskog primorja i unutrašnjosti bio je naročito aktuelan u periodu nakon razornog zemljotresa na jugu Crne Gore 1979. godine. Slilo se tada mnogo novca pristiglog od ogromne jugoslovenske, ali i svetske solidarnosti, kao nikada pre i posle toga, ali su potrošene na druge projekte. Već viđeni most, koji bi bio i svojevrsna atrakcija, ostao je samo želja. I ideja koju su aktuelizovale nove crnogorske vlasti u poslednjoj deceniji, naručivši i projekte za njenu realizaciju.
Raspisivanje tendera za "projekat stoleća", kako je nazvano premošćavanje "neveste Jadrana", više puta najavljivano od strane vlade, pre neku godinu, odloženo je. Nije rečeno do kada. Umesto toga, usledilo je razvodnjavanje akvatorijuma Boke, tako što su zatražene studije u kojima "stručnjaci treba da obrade sve aspekte ovog velikog poduhvata i pokažu da li je most pravo i jedino rešenje ili ima boljih". I sve je to došlo u vreme kada je projekat za ovaj poduhvat bio završen!
U samoj Boki Kotorskoj, čiji su žitelji svesni da "nešto treba činiti" kako bi se otklonilo "usko grlo" kakav je trajektni prelaz Lepetane-Kamenari tokom letnje sezone, usledili su javni istupi pojedinaca da treba "sačekati, videti, još proanalizirati... jer most i nije najbolje rešenje".
Tako je iz Lučke kapetanije u Kotoru procurilo u javnost da bi most onemogućavao ulazak velikih putničkih brodova, koji dostižu dužinu od čak 400 metara i koji su "na spratovima".
- Nautički turizam postaje hit i kod nas, sve više je velikih brodova koji stižu u kotorsku luku, da se i ne govori o jahtama i drugim plovilima. O tome i te kako treba voditi računa prilikom odlučivanja kako treba spojiti dve obale Boke - saopšteno je iz Kotora.
I Ladislav Vuković, iz Udruženja pomorskih kapetana, nije bio za most. U pitanju su brodovi, kazao je, ali i ukupan ambijent u kojemu bi most štrčao.
Bokelj, arhitekta Mirko Balabušić, učestvovao je na konkursu za rešenje mosta. No, on je ponudio i projekat izgradnje tunela po morskom dnu, koji bi prolazio južnije od tesnaca Verige, otprilike tamo gde je i planiran most. On je rekao da je tunel bolje rešenje, jer neće narušavati jedinstveni ambijent zaliva, njegovih starih gradova i naselja i raskošne prirode.
- Tunel bi koštao manje od 90 miliona evra, koliko se planira za gradnju mosta. To je drugi, takođe jak argument. I, konačno, tunelu ne bi smetali orkanski vetrovi koji ovde zimi duvaju i koji bi povremeno zatvarali most - upozoravao je Balabušić.
I ova tema je naglo zaboravljena. Nema ni mosta, ni tunela. U međuvremenu je stigla ekonomska kriza, nema para ni za goli život, a kamoli za ozbiljnije investicije. Oni sumnjičaviji, kojih je najviše, mišljenja su da je "most potonuo" zbog - interesa.
Oni, pak, koji gazduju trajektima koji prevoze putnike i vozila iz Lepetana u Kamenare i obrnuto, posluju izuzetno dobro. Malo se, kažu, gde dnevno, naročito tokom žarkih letnjih meseci, toliko gotovine skuplja na jednom mestu. I dodaju da te gazde, bliske vlastima, imaju svoje "advokate", koji lobiraju da mosta i ne bude. A ni tunela usred mora.
Izvor:
Novosti.rs
Trajekti, koji decenijama skraćuju put oko Boke, po svoj prilici će još dugo prevoziti vozila i putnike s jedne na drugu obalu. Izgradnja mosta južno od tesnaca Verige, davnašnja želja meštana "neveste Jadrana" i brojnih turista koji je posećuju, pala je u vodu. Zalivsku.
Most koji bi skratio put oko Bokokotorskog zaliva za tridesetak kilometara i "približio" Herceg Novi ostalim mestima Crnogorskog primorja i unutrašnjosti bio je naročito aktuelan u periodu nakon razornog zemljotresa na jugu Crne Gore 1979. godine. Slilo se tada mnogo novca pristiglog od ogromne jugoslovenske, ali i svetske solidarnosti, kao nikada pre i posle toga, ali su potrošene na druge projekte. Već viđeni most, koji bi bio i svojevrsna atrakcija, ostao je samo želja. I ideja koju su aktuelizovale nove crnogorske vlasti u poslednjoj deceniji, naručivši i projekte za njenu realizaciju.
Raspisivanje tendera za "projekat stoleća", kako je nazvano premošćavanje "neveste Jadrana", više puta najavljivano od strane vlade, pre neku godinu, odloženo je. Nije rečeno do kada. Umesto toga, usledilo je razvodnjavanje akvatorijuma Boke, tako što su zatražene studije u kojima "stručnjaci treba da obrade sve aspekte ovog velikog poduhvata i pokažu da li je most pravo i jedino rešenje ili ima boljih". I sve je to došlo u vreme kada je projekat za ovaj poduhvat bio završen!
U samoj Boki Kotorskoj, čiji su žitelji svesni da "nešto treba činiti" kako bi se otklonilo "usko grlo" kakav je trajektni prelaz Lepetane-Kamenari tokom letnje sezone, usledili su javni istupi pojedinaca da treba "sačekati, videti, još proanalizirati... jer most i nije najbolje rešenje".
Tako je iz Lučke kapetanije u Kotoru procurilo u javnost da bi most onemogućavao ulazak velikih putničkih brodova, koji dostižu dužinu od čak 400 metara i koji su "na spratovima".
- Nautički turizam postaje hit i kod nas, sve više je velikih brodova koji stižu u kotorsku luku, da se i ne govori o jahtama i drugim plovilima. O tome i te kako treba voditi računa prilikom odlučivanja kako treba spojiti dve obale Boke - saopšteno je iz Kotora.
I Ladislav Vuković, iz Udruženja pomorskih kapetana, nije bio za most. U pitanju su brodovi, kazao je, ali i ukupan ambijent u kojemu bi most štrčao.
Bokelj, arhitekta Mirko Balabušić, učestvovao je na konkursu za rešenje mosta. No, on je ponudio i projekat izgradnje tunela po morskom dnu, koji bi prolazio južnije od tesnaca Verige, otprilike tamo gde je i planiran most. On je rekao da je tunel bolje rešenje, jer neće narušavati jedinstveni ambijent zaliva, njegovih starih gradova i naselja i raskošne prirode.
- Tunel bi koštao manje od 90 miliona evra, koliko se planira za gradnju mosta. To je drugi, takođe jak argument. I, konačno, tunelu ne bi smetali orkanski vetrovi koji ovde zimi duvaju i koji bi povremeno zatvarali most - upozoravao je Balabušić.
I ova tema je naglo zaboravljena. Nema ni mosta, ni tunela. U međuvremenu je stigla ekonomska kriza, nema para ni za goli život, a kamoli za ozbiljnije investicije. Oni sumnjičaviji, kojih je najviše, mišljenja su da je "most potonuo" zbog - interesa.
Oni, pak, koji gazduju trajektima koji prevoze putnike i vozila iz Lepetana u Kamenare i obrnuto, posluju izuzetno dobro. Malo se, kažu, gde dnevno, naročito tokom žarkih letnjih meseci, toliko gotovine skuplja na jednom mestu. I dodaju da te gazde, bliske vlastima, imaju svoje "advokate", koji lobiraju da mosta i ne bude. A ni tunela usred mora.
Izvor:
Novosti.rs