- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Nema nam napretka bez većeg izvoza
Predstavljanjem novog, postkriznog modela rasta Srbije za naredni desetogodišnji period zvanično je najavljen zaokret u razvoju ekonomije. Međutim, ima prepreka za ostvarenje zacrtanih ciljeva, koji bi, ako bi se model u potpunosti sproveo doprineo da do 2020. bruto domaći proizvod po glavi stanovnika bude 8.000 evra. Prvi test je odmah na startu - približavanje predizborne godine.
- Model privrednog rasta i razvoja Srbije trebalo bi da se zasniva na tri stuba - povećanju investicija, podršci izvozno orijentisanoj privredi i ulaganjima u infrastrukturu. Prema tom modelu, i privatne i javne investicije godišnje bi trebalo da rastu 9,7 odsto. Da bi se to desilo, moramo da imamo atraktivni privredni ambijent. Zadatak Vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi - rekao je juče Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije.
Država bi, kako kaže pre*m*ijer, morala da pruži podršku privredi, posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, koje proizvode razmenjiva dobra. Time bi se podstakao rast izvoza i on bi bio pokretač privrednog rasta.
- Država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu i tako obezbedi povoljniji privredni ambijent i stvori uslove za otvaranje novih radnih mesta - poručio je Cvetković.
Premijer je naglasio da će Vlada, sa punom pažnjom, razmotriti strategiju koju je izradila grupa vodećih srpskih ekonomista okupljenih u Fondu za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu i publikaciji Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi (MAT). To će biti osnovna inspiracija za strategiju Vlade u toj oblasti.
Ekonomisti su se odavno složili da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta. Ali, to nije dovoljno. Potrebna je i politička spremnost, podrška privrede, zaposlenih, sindikata, pa i javnosti da bi se sprovela dva zaokreta - proizvodnja za izvoz umesto uvoza i težnja ka privlačenju investicija. Naravno i smanjenje potrošnje.
- Glavni izazovi za model biće završetak aranžmana sa MMF, kao i približavanje predizborne godine - ukazao je prof. dr Pavle Petrović, jedan od autora modela.
Novi model, gde će akcenat biti na izvozu, a ne na uvozu, sigurno da neće odgovarati uvozničkom lobiju. Upravo to jeste prepreka novom modelu rasta. Međutim, za profesora Ljubomira Madžara jesu i realna finansijska ograničenja.
- Pravo pitanje je šta će to biti što će da učini ostvarivim taj model i viziju privrednog rasta i ako je to ostvarivo, zašto se čekalo do sada. I ako se smatra da je do sada bilo neostvarivo, a sada će da bude, onda se postavlja pitanje šta se to pa promenilo nabolje - kaže Madžar.
Za ekonomistu, profesora Miodraga Zeca neophodno je prvo sprovesti reformu državnog aparata.
- Da bismo promenili model razvoja koji se do sada bazirao na tome da je važniji dužnik nego poverilac, da imamo zemlju da su najbogatiji ljudi najveći dužnici u kojoj sirotinja ima štednju, a ovi drugi kredite, mora se promeniti dosadašnji odnos. A on je da dužnik bude kažnjen, a poverilac nagrađen, umesto da investitor bude nagrađen, a potrošač da bude kažnjen. Nakon toga može se govoriti o primeni novog modela. A jedina deviza je „izvozi ili umri“ - zaključuje profesor Zec.
Osnova postkriznog modela?
- Povećanje investicija na 25 odsto BDP u 2015. godini i 28 odsto BDP u 2020, uz prosečan godišnji rast ukupnih investicija od 9,7 odsto
- Učešće potrošnje trebalo bi da se smanji sa 92,5 odsto BDP u 2011. godini, na 81 odsto u 2020. godini, a da se učešće izvoza robe i usluga sa 27,6 odsto BDP, koliko je bilo u 2009. godini, poveća na 65 odsto u 2020.
- Deficit tekućeg plaćanja trebalo bi da se smanji sa 7,1 odsto BDP u 2010. na 3,3 odsto u 2020. godini
- Prosečni realni godišnji rast BDP 5,8 odsto, a da domaća tražnja poraste za 7,7 odsto
- Vrednost BDP u 2020. godini da bude 52,7 milijardi evra ili skoro 8.000 evra po stanovniku
- Zbirni rast proizvodnje 50,4 odsto, a bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta
- Prosečan rast industrijske proizvodnje u narednih 10 godina od 6,9 odsto godišnje
- Rast investicija sa 4,9 milijardi evra (2009) na približno 15 milijardi evra
- Godišnji priliv direktnih stranih investicija trebalo bi da dostigne oko 2,3 milijarde evra
D. Nišavić | 09. 10. 2010.
Predstavljanjem novog, postkriznog modela rasta Srbije za naredni desetogodišnji period zvanično je najavljen zaokret u razvoju ekonomije. Međutim, ima prepreka za ostvarenje zacrtanih ciljeva, koji bi, ako bi se model u potpunosti sproveo doprineo da do 2020. bruto domaći proizvod po glavi stanovnika bude 8.000 evra. Prvi test je odmah na startu - približavanje predizborne godine.
- Model privrednog rasta i razvoja Srbije trebalo bi da se zasniva na tri stuba - povećanju investicija, podršci izvozno orijentisanoj privredi i ulaganjima u infrastrukturu. Prema tom modelu, i privatne i javne investicije godišnje bi trebalo da rastu 9,7 odsto. Da bi se to desilo, moramo da imamo atraktivni privredni ambijent. Zadatak Vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi - rekao je juče Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije.
Država bi, kako kaže pre*m*ijer, morala da pruži podršku privredi, posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, koje proizvode razmenjiva dobra. Time bi se podstakao rast izvoza i on bi bio pokretač privrednog rasta.
- Država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu i tako obezbedi povoljniji privredni ambijent i stvori uslove za otvaranje novih radnih mesta - poručio je Cvetković.
Premijer je naglasio da će Vlada, sa punom pažnjom, razmotriti strategiju koju je izradila grupa vodećih srpskih ekonomista okupljenih u Fondu za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu i publikaciji Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi (MAT). To će biti osnovna inspiracija za strategiju Vlade u toj oblasti.
Ekonomisti su se odavno složili da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta. Ali, to nije dovoljno. Potrebna je i politička spremnost, podrška privrede, zaposlenih, sindikata, pa i javnosti da bi se sprovela dva zaokreta - proizvodnja za izvoz umesto uvoza i težnja ka privlačenju investicija. Naravno i smanjenje potrošnje.
- Glavni izazovi za model biće završetak aranžmana sa MMF, kao i približavanje predizborne godine - ukazao je prof. dr Pavle Petrović, jedan od autora modela.
Novi model, gde će akcenat biti na izvozu, a ne na uvozu, sigurno da neće odgovarati uvozničkom lobiju. Upravo to jeste prepreka novom modelu rasta. Međutim, za profesora Ljubomira Madžara jesu i realna finansijska ograničenja.
- Pravo pitanje je šta će to biti što će da učini ostvarivim taj model i viziju privrednog rasta i ako je to ostvarivo, zašto se čekalo do sada. I ako se smatra da je do sada bilo neostvarivo, a sada će da bude, onda se postavlja pitanje šta se to pa promenilo nabolje - kaže Madžar.
Za ekonomistu, profesora Miodraga Zeca neophodno je prvo sprovesti reformu državnog aparata.
- Da bismo promenili model razvoja koji se do sada bazirao na tome da je važniji dužnik nego poverilac, da imamo zemlju da su najbogatiji ljudi najveći dužnici u kojoj sirotinja ima štednju, a ovi drugi kredite, mora se promeniti dosadašnji odnos. A on je da dužnik bude kažnjen, a poverilac nagrađen, umesto da investitor bude nagrađen, a potrošač da bude kažnjen. Nakon toga može se govoriti o primeni novog modela. A jedina deviza je „izvozi ili umri“ - zaključuje profesor Zec.
Osnova postkriznog modela?
- Povećanje investicija na 25 odsto BDP u 2015. godini i 28 odsto BDP u 2020, uz prosečan godišnji rast ukupnih investicija od 9,7 odsto
- Učešće potrošnje trebalo bi da se smanji sa 92,5 odsto BDP u 2011. godini, na 81 odsto u 2020. godini, a da se učešće izvoza robe i usluga sa 27,6 odsto BDP, koliko je bilo u 2009. godini, poveća na 65 odsto u 2020.
- Deficit tekućeg plaćanja trebalo bi da se smanji sa 7,1 odsto BDP u 2010. na 3,3 odsto u 2020. godini
- Prosečni realni godišnji rast BDP 5,8 odsto, a da domaća tražnja poraste za 7,7 odsto
- Vrednost BDP u 2020. godini da bude 52,7 milijardi evra ili skoro 8.000 evra po stanovniku
- Zbirni rast proizvodnje 50,4 odsto, a bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta
- Prosečan rast industrijske proizvodnje u narednih 10 godina od 6,9 odsto godišnje
- Rast investicija sa 4,9 milijardi evra (2009) na približno 15 milijardi evra
- Godišnji priliv direktnih stranih investicija trebalo bi da dostigne oko 2,3 milijarde evra
D. Nišavić | 09. 10. 2010.