LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nema gde ni da se umre!
Pre tri godine najavljeno otvaranje jedinica za najteže bolesnike, a oni i dalje prepušteni samima sebi. Iz fondova EU namenjeno tri i po miliona evra, a ništa nije urađeno
TEŠKO bolestan čovek za kojeg zvanična medicina više nema leka u Srbiji najčešće nema gde dostojanstveno da umre. Iako je još pre pune tri godine iz Ministarstva zdravlja najavljeno da će svaka bolnica morati da ima jedinicu za palijativno zbrinjavanje, pacijenti u poslednjoj fazi bolesti i dalje su uglavnom prepušteni porodici koja - ne zna kako da im pomogne. Postoji nekoliko privatnih ustanova u kojima i neizlečivo oboleli, umirući pacijenti, mogu da dobiju terapiju i celodnevnu medicinsku negu, ali bolnički dan od 70 evra malo ko može da plati.
Ministar zdravlja Zoran Stanković najavio je da će u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije biti formiran Centar za palijativno zbrinjavanje, ali se još ne zna kada bi on mogao da počne da radi.
Palijativno zbrinjavanje, prema medicinskim standardima, neophodno je obolelima od malignih i kardiovaskularnih bolesti, koje su u Srbiji i najčešći uzrok smrtnosti, ali i obolelima od dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, side, posle povreda u saobraćajnim nesrećama...
Iako je Srbija za razvoj palijativnog zbrinjavanja dobila podršku EU, ova oblast medicine još nije krenula sa nulte tačke. Iz fondova EU za ovu službu namenjeno je tri i po miliona evra, najveći deo - 2,7 miliona evra za edukaciju kadra, koju je prošle godine prošlo 476 ljudi, kao i za formiranje specijalizovanih službi. Ostatak je planiran za kupovinu vozila za timove za palijativno zbrinjavanje u domovima zdravlja i opremenje jedinica za smeštaj.
- U bolnicama u Srbiji odvojeno je 300 mesta za palijativno zbrinjavanje - rečeno je ”Novostima” u Ministarstvu zdravlja. - U prvoj fazi razvijanja palijativnog zbrinjavanja, koja je započela 2009. i traje do sledeće godine, planirano je osnivanje jedinica za palijativno zbrinjavanje sa ukupno 139 postelja u 13 ustanova. U drugoj fazi, od 2012. do 2015. godine, planirana još 161 postelja.
Prema strategiji Ministarstva zdravlja, jedinice za palijativno zbrinjavanje otvaraju se tamo gde je prosečna starost stanovništva iznad republičkog proseka, pri bolnicama koje zbrinjavaju obolele od najtežih bolesti, i tamo gde je najveća popunjenost bolničkih postelja.
Predviđena mesta za palijativno zbrinjavanje nalaze se u okviru jedinica za produženo lečenje i negu i njima se odvajaju i postelje za palijativno zbrinjavanje.
SEVER ZEMLJE PRVI
NA REDU
U prvoj fazi, postelje za palijativno zbrinjavanje trebalo bi da odvoje bolnice u Somboru, Zrenjaninu i Subotici - po 8 mesta, Loznici (13), Smederevskoj Palanci i Ćupriji po 9 mesta, Zaječaru (5), Užicu i Vrnjačkoj Banji po 12 mesta, Nišu (16) Leskovcu i Vlasotincu ukupno 10, u Vranju 9. U drugoj fazi, kreveti za najteže bolesnike planiraju se u bolnicama u Kikindi (6 mesta), Pančevu (12), Vrbasu (24), Sremskoj Mitrovici (13), Valjevu i Požarevcu po osam mesta, Kragujevcu 12 , Boru 6, Čačku 9, Kruševcu 10 mesta,u Prokuplju i Pirotu po 4, ZC u Kosovskoj Mitrovici 5, i u četiri beogradska KBC - ”Zvezdari”, ”Zemunu”, ”Bežanijskoj kosi” i ”Dr Dragiši Mišoviću” po deset mesta.
Novosti
Pre tri godine najavljeno otvaranje jedinica za najteže bolesnike, a oni i dalje prepušteni samima sebi. Iz fondova EU namenjeno tri i po miliona evra, a ništa nije urađeno
TEŠKO bolestan čovek za kojeg zvanična medicina više nema leka u Srbiji najčešće nema gde dostojanstveno da umre. Iako je još pre pune tri godine iz Ministarstva zdravlja najavljeno da će svaka bolnica morati da ima jedinicu za palijativno zbrinjavanje, pacijenti u poslednjoj fazi bolesti i dalje su uglavnom prepušteni porodici koja - ne zna kako da im pomogne. Postoji nekoliko privatnih ustanova u kojima i neizlečivo oboleli, umirući pacijenti, mogu da dobiju terapiju i celodnevnu medicinsku negu, ali bolnički dan od 70 evra malo ko može da plati.
Ministar zdravlja Zoran Stanković najavio je da će u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije biti formiran Centar za palijativno zbrinjavanje, ali se još ne zna kada bi on mogao da počne da radi.
Palijativno zbrinjavanje, prema medicinskim standardima, neophodno je obolelima od malignih i kardiovaskularnih bolesti, koje su u Srbiji i najčešći uzrok smrtnosti, ali i obolelima od dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, side, posle povreda u saobraćajnim nesrećama...
Iako je Srbija za razvoj palijativnog zbrinjavanja dobila podršku EU, ova oblast medicine još nije krenula sa nulte tačke. Iz fondova EU za ovu službu namenjeno je tri i po miliona evra, najveći deo - 2,7 miliona evra za edukaciju kadra, koju je prošle godine prošlo 476 ljudi, kao i za formiranje specijalizovanih službi. Ostatak je planiran za kupovinu vozila za timove za palijativno zbrinjavanje u domovima zdravlja i opremenje jedinica za smeštaj.
- U bolnicama u Srbiji odvojeno je 300 mesta za palijativno zbrinjavanje - rečeno je ”Novostima” u Ministarstvu zdravlja. - U prvoj fazi razvijanja palijativnog zbrinjavanja, koja je započela 2009. i traje do sledeće godine, planirano je osnivanje jedinica za palijativno zbrinjavanje sa ukupno 139 postelja u 13 ustanova. U drugoj fazi, od 2012. do 2015. godine, planirana još 161 postelja.
Prema strategiji Ministarstva zdravlja, jedinice za palijativno zbrinjavanje otvaraju se tamo gde je prosečna starost stanovništva iznad republičkog proseka, pri bolnicama koje zbrinjavaju obolele od najtežih bolesti, i tamo gde je najveća popunjenost bolničkih postelja.
Predviđena mesta za palijativno zbrinjavanje nalaze se u okviru jedinica za produženo lečenje i negu i njima se odvajaju i postelje za palijativno zbrinjavanje.
SEVER ZEMLJE PRVI
NA REDU
U prvoj fazi, postelje za palijativno zbrinjavanje trebalo bi da odvoje bolnice u Somboru, Zrenjaninu i Subotici - po 8 mesta, Loznici (13), Smederevskoj Palanci i Ćupriji po 9 mesta, Zaječaru (5), Užicu i Vrnjačkoj Banji po 12 mesta, Nišu (16) Leskovcu i Vlasotincu ukupno 10, u Vranju 9. U drugoj fazi, kreveti za najteže bolesnike planiraju se u bolnicama u Kikindi (6 mesta), Pančevu (12), Vrbasu (24), Sremskoj Mitrovici (13), Valjevu i Požarevcu po osam mesta, Kragujevcu 12 , Boru 6, Čačku 9, Kruševcu 10 mesta,u Prokuplju i Pirotu po 4, ZC u Kosovskoj Mitrovici 5, i u četiri beogradska KBC - ”Zvezdari”, ”Zemunu”, ”Bežanijskoj kosi” i ”Dr Dragiši Mišoviću” po deset mesta.
Novosti