- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Neiskorišćeni topli izvori
Izvor:
Blic.rs
Većina domaćih poljoprivrednika sa područja Banjaluke ne poseduje plastenike, što znači da sezona za njih traje samo od maja do septembra. Uskoro će se ponuda u prodavnicama i na štandovima Tržnice bazirati uglavnom na uvozno voće i povrće.
Plastenička proizvodnja je nerazvijena na banjalučkom podneblju, a jedan od razloga je nedostatak tradicije za takvu vrstu posla, ističe predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac.
On naglašava i da Banjaluka ima ozbiljan potencijal za proizvodnju u plastenicima, kada se pogleda broj termalnih izvora.
- To je ozbiljan potencijal za bavljenje stakleničkom i plasteničkom proizvodnjom jer imate energiju koja je besplatna. Uz svaku termalnu vodu može biti postavljen staklenik, gde uz odgovarajuće grejanje uspevaju sve vrste voća i povrća - objašnjava Usorac i dodaje da postojeći staklenici u Srpskoj imaju maksimalno 1.000 kvadrata, dok se u svetu njihova površina kreće od 30 do 50.000 metara kvadratnih.
On naglašava da se ovakav vid proizvodnje treba zasnivati na mladim ljudima koji mogu da prate inovacije u tehnologiji i podstiče ih da se obrate za pomoć resornom ministartsvu.
Na osnovu zahteva za dobijanje podsticaja za plastenike, staklenike, zasade i opremu, Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS isplatilo je od početka godine banjalučkim poljoprivrednicima 65.000 maraka.
- Pravo na podsticajna sredstva imaju poljoprivrednici koji ulože novac u izgradnju staklenika ili plastenika i nabave opremu za takvu vrstu proizvodnje. Podsticaji iznose 35 odsto od investiranih sredstava i ne mogu biti veći od 30.000 KM za staklenike i 3.000 po plasteniku i 20.000 po korisniku za plastenike - navodi se u pravilniku o podsticajima.
Ipak, brojni poljoprivrednici ističu da bi se rado upustili u plasteničku proizvodnju, ali da nemaju kapital da kupe neophodnu opremu i onda čekaju povrat novca.
Porodica Karać iz sela Šargovac proizvede skoro tri tone paradajza i krastavaca godišnje. Pre tri godine, sami su napravili plastenik kako bi koliko-toliko opstali na tržištu.
- Velika su ulaganja za proizvodnju i nemamo novca da kupimo plastenik. Sami smo izgradili plastenik od 350 kvadrata u kojem ložimo vatru. Što dobijemo novca uložimo u promenu najlona. Sada ćemo posaditi mladu salatu i luk pa ćemo videti koliko će moći da izdrže - priča Nataša Karać i naglašava da bi njena porodica volela da proširi proizvodnju.
Izvor:
Blic.rs
Većina domaćih poljoprivrednika sa područja Banjaluke ne poseduje plastenike, što znači da sezona za njih traje samo od maja do septembra. Uskoro će se ponuda u prodavnicama i na štandovima Tržnice bazirati uglavnom na uvozno voće i povrće.
Plastenička proizvodnja je nerazvijena na banjalučkom podneblju, a jedan od razloga je nedostatak tradicije za takvu vrstu posla, ističe predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac.
On naglašava i da Banjaluka ima ozbiljan potencijal za proizvodnju u plastenicima, kada se pogleda broj termalnih izvora.
- To je ozbiljan potencijal za bavljenje stakleničkom i plasteničkom proizvodnjom jer imate energiju koja je besplatna. Uz svaku termalnu vodu može biti postavljen staklenik, gde uz odgovarajuće grejanje uspevaju sve vrste voća i povrća - objašnjava Usorac i dodaje da postojeći staklenici u Srpskoj imaju maksimalno 1.000 kvadrata, dok se u svetu njihova površina kreće od 30 do 50.000 metara kvadratnih.
On naglašava da se ovakav vid proizvodnje treba zasnivati na mladim ljudima koji mogu da prate inovacije u tehnologiji i podstiče ih da se obrate za pomoć resornom ministartsvu.
Na osnovu zahteva za dobijanje podsticaja za plastenike, staklenike, zasade i opremu, Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS isplatilo je od početka godine banjalučkim poljoprivrednicima 65.000 maraka.
- Pravo na podsticajna sredstva imaju poljoprivrednici koji ulože novac u izgradnju staklenika ili plastenika i nabave opremu za takvu vrstu proizvodnje. Podsticaji iznose 35 odsto od investiranih sredstava i ne mogu biti veći od 30.000 KM za staklenike i 3.000 po plasteniku i 20.000 po korisniku za plastenike - navodi se u pravilniku o podsticajima.
Ipak, brojni poljoprivrednici ističu da bi se rado upustili u plasteničku proizvodnju, ali da nemaju kapital da kupe neophodnu opremu i onda čekaju povrat novca.
Porodica Karać iz sela Šargovac proizvede skoro tri tone paradajza i krastavaca godišnje. Pre tri godine, sami su napravili plastenik kako bi koliko-toliko opstali na tržištu.
- Velika su ulaganja za proizvodnju i nemamo novca da kupimo plastenik. Sami smo izgradili plastenik od 350 kvadrata u kojem ložimo vatru. Što dobijemo novca uložimo u promenu najlona. Sada ćemo posaditi mladu salatu i luk pa ćemo videti koliko će moći da izdrže - priča Nataša Karać i naglašava da bi njena porodica volela da proširi proizvodnju.