- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Nedozvoljeni minusi izdržavaju Srbiju
Izvor:
Politika.rs
Po Zakonu o budžetskom sistemu, vlada je dužna da, ukoliko javni dug pređe zakonske okvire, Narodnoj skupštini, zajedno s budžetom za sledeću godinu, dostavi i program za njegovo smanjenje.
Troje dece. Dva kredita. Deca mala, a zajmovi veliki. I za stan i za auto. Ovo je porodični bilans mladog bračnog para Jevremović iz Beograda. Venčali su se u leto 2008. godine, baš u vreme kad se formirao kabinet premijera Mirka Cvetkovića. Na sve učestalija pitanja zabrinute rodbine: „Deco, što ste se toliko zadužili”, odgovaraju da su mislili da će plata nastaviti da im raste i da će moći lagodno da izmiruju svoje obaveze.
I bez zasedanja rodbinskog „fiskalnog saveta” Jevremovići znaju da je njihov dug udario u plafon. U tome se ni po čemu ne razlikuju od države, jer je javni dug na kraju prošle godine udario u zid i vrti se oko zakonom dozvoljene granice. I na tu činjenicu nedavno su upozorili članovi Fiskalnog saveta.
I Jevremovićima i državi – kriza je pomrsila račune. Dok su oni raspakivali kofere u stanu od pedesetak kvadrata u Mirijevu, a članovi kabineta premijera u zgradi u Nemanjinoj ulici, „čestitku za useljenje” poslala im je svetska ekonomska kriza. Iako nezvana, gošća uveliko uzima svoj danak. Recept za vraćanje duga u prihvatljive okvire, bar kada je o državi reč, je poznat. Pre nekoliko dana objavio ga je Fiskalni savet.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, vlada je dužna da, ukoliko javni dug pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda stvaramo, Narodnoj skupštini, zajedno s budžetom za sledeću godinu, dostavi i program za njegovo smanjenje. Vraćanje u zakonske okvire, čak i uz ambiciozan program za smanjenje, najverovatnije neće biti moguće pre 2016. godine, ocenjuju iz Fiskalnog saveta.
Izvor:
Politika.rs
Po Zakonu o budžetskom sistemu, vlada je dužna da, ukoliko javni dug pređe zakonske okvire, Narodnoj skupštini, zajedno s budžetom za sledeću godinu, dostavi i program za njegovo smanjenje.
Troje dece. Dva kredita. Deca mala, a zajmovi veliki. I za stan i za auto. Ovo je porodični bilans mladog bračnog para Jevremović iz Beograda. Venčali su se u leto 2008. godine, baš u vreme kad se formirao kabinet premijera Mirka Cvetkovića. Na sve učestalija pitanja zabrinute rodbine: „Deco, što ste se toliko zadužili”, odgovaraju da su mislili da će plata nastaviti da im raste i da će moći lagodno da izmiruju svoje obaveze.
I bez zasedanja rodbinskog „fiskalnog saveta” Jevremovići znaju da je njihov dug udario u plafon. U tome se ni po čemu ne razlikuju od države, jer je javni dug na kraju prošle godine udario u zid i vrti se oko zakonom dozvoljene granice. I na tu činjenicu nedavno su upozorili članovi Fiskalnog saveta.
I Jevremovićima i državi – kriza je pomrsila račune. Dok su oni raspakivali kofere u stanu od pedesetak kvadrata u Mirijevu, a članovi kabineta premijera u zgradi u Nemanjinoj ulici, „čestitku za useljenje” poslala im je svetska ekonomska kriza. Iako nezvana, gošća uveliko uzima svoj danak. Recept za vraćanje duga u prihvatljive okvire, bar kada je o državi reč, je poznat. Pre nekoliko dana objavio ga je Fiskalni savet.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, vlada je dužna da, ukoliko javni dug pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda stvaramo, Narodnoj skupštini, zajedno s budžetom za sledeću godinu, dostavi i program za njegovo smanjenje. Vraćanje u zakonske okvire, čak i uz ambiciozan program za smanjenje, najverovatnije neće biti moguće pre 2016. godine, ocenjuju iz Fiskalnog saveta.