Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Neću da prodajem rezerve po ćefu pojedinaca
Povodom poslednjeg slabljenja domaće valute, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručuje neuobičajeno oštrim tonom da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi zemlje.
Jelašić se pita ko će sutra da stvori te devize kako bi se izmirile obaveze koje pristižu. Tim pre, što one potiču iz zaduženja. Guverner kaže da će pomno pratiti kako će se stvari s kursom dalje odvijati. Bude li potrebe, NBS će intervenisati jer ima dovoljne devizne rezerve, ali ih neće koristiti u prevelikom obimu da bi zadovoljila bilo čije želje u pogledu nivoa kursa.
Ako se znalo da će u decembru biti povećane potrebe za pokrićem budžetskog deficita, da li se moglo nešto učiniti pa da posledice po kurs budu manje? Zašto ste čekali?
- Za prvih 11 meseci celokupno finansiranje budžetskog deficita bilo je neutralno po novčano i devizno tržište, jer je država preko trezorskih zapisa povlačila novac sa tržišta, da bi ga posle kroz svoja plaćanja vraćala tom istom tržištu. To znači da su plate, penzije, stara devizna štednja, kao i ostali državni rashodi finansirani emitovanjem trezorskih zapisa od strane iste države. U decembru smo, međutim, prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, a osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u izuzetno kratkom roku od svega nekoliko dana. NBS, dakle, nije tvrdila da je država jedini razlog za kretanje kursa, već da je način finansiranja deficita na kraju prošle godine tome doprineo.
To se ne slaže se sa stavom ministarke finansija Diane Dragutinović koja kaže da je u decembru minus države bio 12 milijardi dinara, a što je niže od prosečnog decembarskog deficita još od 2006. godine?
- Činjenica da NBS zna koliki je planirani deficit, ne znači i da može tačno da predvidi koji će biti obim tražnje za devizama. Da je to moguće unapred znati i da postoji takva magična formula, ne bi bilo potrebno tržište deviza, nego bi se samo popunila „jednačina” deviznog tržišta, koje očito mnogi „bolje” poznaju od NBS. Ukoliko bi NBS, na teret deviznih rezervi, obezbeđivala devize zbog povike u medijima ili zahteva političara i nekih „nezavisnih” ekonomista, čemu onda plivajući kurs. Samo usput da podsetim, osnovni cilj NBS da održi stabilnost cena mi smo u potpunosti ostvarili i u poslednjih osam meseci taj rast je bio nula.
Ipak, mnogi smatraju da je NBS previše „obazriva” i da je trebalo jače da interveniše na deviznom tržištu?
- Jedino što nam se može „prebaciti” jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po „ćefu” pojedinaca, koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti. Da podsetim, tokom 2009. godine najveći deo porasta deviznih rezervi potiče iz zaduživanja kod MMF, tačnije to je celih 1,3 milijarde evra. Kaže nam se da je u decembru minus države bio niži od prosečnog deficita u ranijim godinama. Jeste, ali je i fluktuacija kursa u poslednjih deset decembarskih i prvih deset dana januara bila, takođe, manja nego prethodnih godina, pošto je dinar u tom periodu depresirao za samo 1,3 odsto. U pomenutom periodu NBS je prodala na deviznom tržištu 95,5 miliona evra, što je opet mnogo manje nego na prelazu iz 2008. u 2009. godinu. Sve je, dakle, bilo manje, samo je buka oko kursa veća.
Bankari često ističu da bi NBS, kada se može pretpostaviti da će doći do većih oscilacija kursa, to mogla da spreči ranijim preventivnim prodajama?
- Prvo, ne može se govoriti da NBS nije reagovala, i preventivno kao 30. decembra, već se samo može govoriti u kojoj meri je to činila. Da podsetim, NBS je u poslednjih 15 dana prodala skoro 100 miliona evra na deviznom tržištu, a kroz svoje repo hartije povukla je još dodatnih 18 milijardi. Intervenisali smo, dakle, i na deviznom i na novčanom tržištu. Ponavljam, svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi i, kada neko kaže da je NBS trebalo da vrati tržištu i poslovnim bankama devize koje je konvertovala država, ja pitam ko će sutra da stvori te devize da bi se izmirile devizne obaveze koje pristižu. Tim pre, što te devize potiču iz zaduženja. Zatim, postavlja se i pitanje zašto bi banke uopšte trgovale na deviznom tržištu, ako znaju da će to umesto njih uraditi NBS.
Da li bi efikasnije bilo da je NBS, ipak, više deviza prodala?
- Zagovornici većeg intervencionizma od NBS sada traže da proda više deviza kako bi neutralisala višak dinara i ojačala domaću valutu. Pitam se da li će koliko sutra, kada budemo imali smanjenje primarnog novca, ti isti od NBS tražiti da na deviznom tržištu kupuje devize i obara dinar. Kladim se da neće, a tako bi, polako ali sigurno, došli do fiksnog kursa koji očito mnogi priželjkuju.
Evro slabi
Dinar će danas prema evru da ojača za desetak para. Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti 97,3274 dinara.
Bolje da se država zadužuje u dinarima
Da li je problem u koordinaciji između NBS i Trezora, da li ta saradnja uopšte postoji?
- Naravno da postoji, ali postoji i suštinska razlika u načinu finansiranja deficita, sa različitim posledicama. Smatramo da bi bilo poželjnije da se država za te namene u većoj meri zadužuje u zemlji, nego u inostranstvu, jer su realne kamate u dinarima niže, pri čemu nema ni deviznog rizika. A u decembru celokupna zamena deviza, koju je izvršila Republika Srbija, potiče iz sredstava MMF-a, koja takođe jednog dana treba vratiti.
Izvor: Blic
Povodom poslednjeg slabljenja domaće valute, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručuje neuobičajeno oštrim tonom da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi zemlje.
Jelašić se pita ko će sutra da stvori te devize kako bi se izmirile obaveze koje pristižu. Tim pre, što one potiču iz zaduženja. Guverner kaže da će pomno pratiti kako će se stvari s kursom dalje odvijati. Bude li potrebe, NBS će intervenisati jer ima dovoljne devizne rezerve, ali ih neće koristiti u prevelikom obimu da bi zadovoljila bilo čije želje u pogledu nivoa kursa.
Ako se znalo da će u decembru biti povećane potrebe za pokrićem budžetskog deficita, da li se moglo nešto učiniti pa da posledice po kurs budu manje? Zašto ste čekali?
- Za prvih 11 meseci celokupno finansiranje budžetskog deficita bilo je neutralno po novčano i devizno tržište, jer je država preko trezorskih zapisa povlačila novac sa tržišta, da bi ga posle kroz svoja plaćanja vraćala tom istom tržištu. To znači da su plate, penzije, stara devizna štednja, kao i ostali državni rashodi finansirani emitovanjem trezorskih zapisa od strane iste države. U decembru smo, međutim, prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, a osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u izuzetno kratkom roku od svega nekoliko dana. NBS, dakle, nije tvrdila da je država jedini razlog za kretanje kursa, već da je način finansiranja deficita na kraju prošle godine tome doprineo.
To se ne slaže se sa stavom ministarke finansija Diane Dragutinović koja kaže da je u decembru minus države bio 12 milijardi dinara, a što je niže od prosečnog decembarskog deficita još od 2006. godine?
- Činjenica da NBS zna koliki je planirani deficit, ne znači i da može tačno da predvidi koji će biti obim tražnje za devizama. Da je to moguće unapred znati i da postoji takva magična formula, ne bi bilo potrebno tržište deviza, nego bi se samo popunila „jednačina” deviznog tržišta, koje očito mnogi „bolje” poznaju od NBS. Ukoliko bi NBS, na teret deviznih rezervi, obezbeđivala devize zbog povike u medijima ili zahteva političara i nekih „nezavisnih” ekonomista, čemu onda plivajući kurs. Samo usput da podsetim, osnovni cilj NBS da održi stabilnost cena mi smo u potpunosti ostvarili i u poslednjih osam meseci taj rast je bio nula.
Ipak, mnogi smatraju da je NBS previše „obazriva” i da je trebalo jače da interveniše na deviznom tržištu?
- Jedino što nam se može „prebaciti” jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po „ćefu” pojedinaca, koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti. Da podsetim, tokom 2009. godine najveći deo porasta deviznih rezervi potiče iz zaduživanja kod MMF, tačnije to je celih 1,3 milijarde evra. Kaže nam se da je u decembru minus države bio niži od prosečnog deficita u ranijim godinama. Jeste, ali je i fluktuacija kursa u poslednjih deset decembarskih i prvih deset dana januara bila, takođe, manja nego prethodnih godina, pošto je dinar u tom periodu depresirao za samo 1,3 odsto. U pomenutom periodu NBS je prodala na deviznom tržištu 95,5 miliona evra, što je opet mnogo manje nego na prelazu iz 2008. u 2009. godinu. Sve je, dakle, bilo manje, samo je buka oko kursa veća.
Bankari često ističu da bi NBS, kada se može pretpostaviti da će doći do većih oscilacija kursa, to mogla da spreči ranijim preventivnim prodajama?
- Prvo, ne može se govoriti da NBS nije reagovala, i preventivno kao 30. decembra, već se samo može govoriti u kojoj meri je to činila. Da podsetim, NBS je u poslednjih 15 dana prodala skoro 100 miliona evra na deviznom tržištu, a kroz svoje repo hartije povukla je još dodatnih 18 milijardi. Intervenisali smo, dakle, i na deviznom i na novčanom tržištu. Ponavljam, svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi i, kada neko kaže da je NBS trebalo da vrati tržištu i poslovnim bankama devize koje je konvertovala država, ja pitam ko će sutra da stvori te devize da bi se izmirile devizne obaveze koje pristižu. Tim pre, što te devize potiču iz zaduženja. Zatim, postavlja se i pitanje zašto bi banke uopšte trgovale na deviznom tržištu, ako znaju da će to umesto njih uraditi NBS.
Da li bi efikasnije bilo da je NBS, ipak, više deviza prodala?
- Zagovornici većeg intervencionizma od NBS sada traže da proda više deviza kako bi neutralisala višak dinara i ojačala domaću valutu. Pitam se da li će koliko sutra, kada budemo imali smanjenje primarnog novca, ti isti od NBS tražiti da na deviznom tržištu kupuje devize i obara dinar. Kladim se da neće, a tako bi, polako ali sigurno, došli do fiksnog kursa koji očito mnogi priželjkuju.
Evro slabi
Dinar će danas prema evru da ojača za desetak para. Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti 97,3274 dinara.
Bolje da se država zadužuje u dinarima
Da li je problem u koordinaciji između NBS i Trezora, da li ta saradnja uopšte postoji?
- Naravno da postoji, ali postoji i suštinska razlika u načinu finansiranja deficita, sa različitim posledicama. Smatramo da bi bilo poželjnije da se država za te namene u većoj meri zadužuje u zemlji, nego u inostranstvu, jer su realne kamate u dinarima niže, pri čemu nema ni deviznog rizika. A u decembru celokupna zamena deviza, koju je izvršila Republika Srbija, potiče iz sredstava MMF-a, koja takođe jednog dana treba vratiti.
Izvor: Blic
