- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Ne zanemarujte osećaj nemirnih nogu
Blic 16.09.2010 15:19
Da li vam se, kada legnete u postelju i dok vaše telo vapi za odmorom i snom, desilo da imate neprijatan nemir u nogama praćen neodoljivom potrebom da ih stalno pomerate?
Ako zbog ove tegobe ne možete mirno da utonete u san i imate osećaj bockanja ili “mravinjanja” kroz noge, osećaj kao da vam noge same skaču, obratite se lekaru jer možda patite od sindroma nemirnih nogu (RSL).
Po mnogim stručnjacima, sindrom nemirnih nogu, kako kaže prof. dr Marina Svetel, specijalista neurologije iz Instituta za neurologiju KCS, jedna je od najintrigantnijih bolesti nevoljnih pokreta, koja je potcenjena, a česta – pretpostavka je da pogađa čak deset odsto populacije. Kada bi osobe pridale značaj ovim tegobama i obratile se lekaru, mogle bi sebe da liše ovih neprijatnih simptoma.
Simptomi
– Osim neodoljivom potrebom za kretanjem i pomeranjem nogu, bolesnici tegobe opisuju kao bockanje, osećaj pečenja, hladnoće, dubokog bola, “crva” koji se kreću kroz krvne sudove. Kao značajne provocirajuće momente, navode sedenje, ležanje, vožnju avionom, pozorište, večere i monotone poslove. Simptomi se obično pogoršavaju kada osoba miruje, pri sedenju i ležanju, i to naročito uveče i u toku noći. Isto tako, simptomi mogu da se ublaže ili potpuno prestanu s kretanjem. Ali kako bismo zaista potvrdili da neko pati od RSL, potreba za kretanjem i osećaj neprijatnosti u nogama moraju da se jave istovremeno – objasnila je doktorka Svetel.
Ona dodaje da sindrom nemirnih nogu predstavlja pokrete koji se kod obolelih javljaju u momentu kada su u postelji i pokušavaju da utonu u san. Osobe koje od njega pate mogu u spavanju ili u budnosti da imaju periodične pokrete koji se manifestuju ponavljanim, uvek istim pokretima donjih, veoma retko gornjih ekstremiteta. Ti pokreti, kaže naša sagovornica, traju obično 0,5 do pet sekundi i javljaju se u intervalima od pet do 90 sekundi. Pokreti se uobičajeno sastoje od pokreta palca (podizanja), stopala, kuka na jednoj ili na obema nogama.
Zašto se javlja
– Rezultati brojnih epidemioloških studija pokazuju da od 40 do 92 odsto osoba sa sindromom nemirnih nogu ima rođake sa sličnim tegobama. Tvrdi se da srodnici prvog stepena imaju tri do pet puta veći rizik da imaju sličnu bolest. Bolest može da nastane bez jasnog objašnjenja, kada govorimo o primarnoj bolesti. Kada je sekundaran, iza sindroma nemirnih nogu krije se anemija, nedostatak vitamina B12, nizak nivo folne kiseline i magnezijuma, trudnoća, reumatoidni artritis, bolesti bubrega, dijabetes, oštećenje perifernih živaca i druge bolesti. Tada se najčešće ne leči sam simptom nemirnih nogu, već osnovna bolest koja je do simptoma dovela – kaže doktorka Svetel, i dodaje da epidemiološke studije pokazuju da od pet do deset odsto ljudi iz opšte populacije ima simptome sindroma nemirnih nogu.
Naša sagovornica kaže i da se čak 83 odsto osoba sa bubrežnom insuficijencijom žali na nemirne noge. Ona dodaje i da primena nekih lekova, zatim polineuropatije, bolesti kičmenog stuba kao što su multipla skleroza i mijelopatija, bolesti nevoljnih pokreta i psihijatrijske bolesti poput psihoze, depresije, anksioznosti, mogu imati u nizu svojih simptoma i sindrom nemirnih nogu.
Doktorka Svetel naglašava da iz svih ovih razloga osobe koje imaju ove tegobe treba obavezno da se jave lekaru kako bi se uspostavila jasna dijagnoza. Tek tada bolesnici mogu da dobiju precizna uputstva čega treba da se čuvaju i kako da ublaže svoje tegobe.
Terapija
Osnovna terapija koja se preporučuje je terapija lekom levodop, a u lečenju bolesti značajno mesto igraju i dopaminski agonisti. Naravno, treba izbegavati nikotin, kofein i alkohol. Promena mentalne aktivnosti, na primer, igranje video igrice, može pomoći da se smire simptomi u specifičnim situacijama kakve su dugi letovi avionom.
Ukoliko je ovaj sindrom posledica nekog oboljenja, u tom slučaju leči se osnovna bolest. Ako je u pitanju nedostatak gvožđa, folata, magnezijuma ili vitamina B12, oni se nadoknađuju. U slučajevima u kojima postoje problemi na nivou leđne kičme, perifernih živaca ili mišića, potrebno je lečenje uzročnih bolesti – savetuje naša sagovornica.
Blic 16.09.2010 15:19
Da li vam se, kada legnete u postelju i dok vaše telo vapi za odmorom i snom, desilo da imate neprijatan nemir u nogama praćen neodoljivom potrebom da ih stalno pomerate?
Ako zbog ove tegobe ne možete mirno da utonete u san i imate osećaj bockanja ili “mravinjanja” kroz noge, osećaj kao da vam noge same skaču, obratite se lekaru jer možda patite od sindroma nemirnih nogu (RSL).
Po mnogim stručnjacima, sindrom nemirnih nogu, kako kaže prof. dr Marina Svetel, specijalista neurologije iz Instituta za neurologiju KCS, jedna je od najintrigantnijih bolesti nevoljnih pokreta, koja je potcenjena, a česta – pretpostavka je da pogađa čak deset odsto populacije. Kada bi osobe pridale značaj ovim tegobama i obratile se lekaru, mogle bi sebe da liše ovih neprijatnih simptoma.
Simptomi
– Osim neodoljivom potrebom za kretanjem i pomeranjem nogu, bolesnici tegobe opisuju kao bockanje, osećaj pečenja, hladnoće, dubokog bola, “crva” koji se kreću kroz krvne sudove. Kao značajne provocirajuće momente, navode sedenje, ležanje, vožnju avionom, pozorište, večere i monotone poslove. Simptomi se obično pogoršavaju kada osoba miruje, pri sedenju i ležanju, i to naročito uveče i u toku noći. Isto tako, simptomi mogu da se ublaže ili potpuno prestanu s kretanjem. Ali kako bismo zaista potvrdili da neko pati od RSL, potreba za kretanjem i osećaj neprijatnosti u nogama moraju da se jave istovremeno – objasnila je doktorka Svetel.
Ona dodaje da sindrom nemirnih nogu predstavlja pokrete koji se kod obolelih javljaju u momentu kada su u postelji i pokušavaju da utonu u san. Osobe koje od njega pate mogu u spavanju ili u budnosti da imaju periodične pokrete koji se manifestuju ponavljanim, uvek istim pokretima donjih, veoma retko gornjih ekstremiteta. Ti pokreti, kaže naša sagovornica, traju obično 0,5 do pet sekundi i javljaju se u intervalima od pet do 90 sekundi. Pokreti se uobičajeno sastoje od pokreta palca (podizanja), stopala, kuka na jednoj ili na obema nogama.
Zašto se javlja
– Rezultati brojnih epidemioloških studija pokazuju da od 40 do 92 odsto osoba sa sindromom nemirnih nogu ima rođake sa sličnim tegobama. Tvrdi se da srodnici prvog stepena imaju tri do pet puta veći rizik da imaju sličnu bolest. Bolest može da nastane bez jasnog objašnjenja, kada govorimo o primarnoj bolesti. Kada je sekundaran, iza sindroma nemirnih nogu krije se anemija, nedostatak vitamina B12, nizak nivo folne kiseline i magnezijuma, trudnoća, reumatoidni artritis, bolesti bubrega, dijabetes, oštećenje perifernih živaca i druge bolesti. Tada se najčešće ne leči sam simptom nemirnih nogu, već osnovna bolest koja je do simptoma dovela – kaže doktorka Svetel, i dodaje da epidemiološke studije pokazuju da od pet do deset odsto ljudi iz opšte populacije ima simptome sindroma nemirnih nogu.
Naša sagovornica kaže i da se čak 83 odsto osoba sa bubrežnom insuficijencijom žali na nemirne noge. Ona dodaje i da primena nekih lekova, zatim polineuropatije, bolesti kičmenog stuba kao što su multipla skleroza i mijelopatija, bolesti nevoljnih pokreta i psihijatrijske bolesti poput psihoze, depresije, anksioznosti, mogu imati u nizu svojih simptoma i sindrom nemirnih nogu.
Doktorka Svetel naglašava da iz svih ovih razloga osobe koje imaju ove tegobe treba obavezno da se jave lekaru kako bi se uspostavila jasna dijagnoza. Tek tada bolesnici mogu da dobiju precizna uputstva čega treba da se čuvaju i kako da ublaže svoje tegobe.
Terapija
Osnovna terapija koja se preporučuje je terapija lekom levodop, a u lečenju bolesti značajno mesto igraju i dopaminski agonisti. Naravno, treba izbegavati nikotin, kofein i alkohol. Promena mentalne aktivnosti, na primer, igranje video igrice, može pomoći da se smire simptomi u specifičnim situacijama kakve su dugi letovi avionom.
Ukoliko je ovaj sindrom posledica nekog oboljenja, u tom slučaju leči se osnovna bolest. Ako je u pitanju nedostatak gvožđa, folata, magnezijuma ili vitamina B12, oni se nadoknađuju. U slučajevima u kojima postoje problemi na nivou leđne kičme, perifernih živaca ili mišića, potrebno je lečenje uzročnih bolesti – savetuje naša sagovornica.