- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
(Ne)realna očekivanja od bankara
Izvor:
rts.rs
Vlada planira da manjak u državnoj kasi smanji pre svega povećanjem poreza, a od banaka očekuje da pomognu tako što će privredi odobravati jeftinije kredite. Međutim, bankari kažu da to neće biti lako jer imaju velike troškove, a gotovo četvrtina kredita odobrena privredi nije naplativa.
Građani i priveda odavno su naučili da banke nisu socijalne institucije, već da nude kišobran kad je sunce, a traže da se novac vrati kad počne kiša.
Međutim, ministar finansija Mlađan Dinkić očekuje da sada, kada je praktično oluja u srpskoj ekonomiji, pomognu - da privredi odobravaju kredite po kamatama od jedan odsto za manja preduzeća i do četiri procenta za velike kompanije.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije kaže da je to teško ostvarivo i ocenjuje da takve niske stope može da daje jedino Fond za razvoj.
"Banke imaju velike troškove - visoka stopa obavezne rezerve od 30 odsto, visoka stopa inflacije, veliki troškovi zbog loših zajmova za kašnjenjem od preko 90 dana, sve to stvara troškove bankama", ističe Dugalić.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da svako državno teranje banaka da rade nešto što njima nije u interesu može da se obije o glavu i državi i bankama, jer one imaju mogućnost da izađu s tržišta.
"Samo će prijati onima koji dobiju te kredite koje ni u snu ne bi mogli dobiti na slobodnom tržištu", navodi Stevanović.
Dok od banaka očekuju da odobravaju privredi povoljnije kredite, u Ministarstvu finansija najavljuju da će banke, kao i svi ostali od 1. oktobra plaćati veći porez na dobit - 15 odsto, umesto dosadašnjih 10 odsto.
To će realno biti trostruko povećanje poreza, jer su banke i velike kompanije, na osnovu raznih poreskih olakšica, porez na dobit plaćale pet do šest odsto.
Ako se poveća porez, to će izazvati veće troškove za banke i veće kamate, ističe Veroljub Dugalić i dodaje da će to platiti korisnici kredita, pre svega velike kompanije, a povećanje poreza će se verovatno odraziti i na inflaciju.
Najavaljeno povećanje poreza na dobit ipak nije tako veliko da bi bankari razmišljali o napuštanju srpskog tržišta. Ali neke kompanije bi to mogle da urade.
Ekonomski analitičar Radojka Nikolić smatra da će mnoge kompanije razmišljati da li će da odu. "Kapital voli da se umnoži i da deo zadrži za sebe, a da državi da minimalno", ističe Nikolićeva.
Porez na dobit od 10 odsto bio je inače jedan od osnovnih aduta kojima je Srbija u proteklom periodu privlačila investitore.
Izvor:
rts.rs
Vlada planira da manjak u državnoj kasi smanji pre svega povećanjem poreza, a od banaka očekuje da pomognu tako što će privredi odobravati jeftinije kredite. Međutim, bankari kažu da to neće biti lako jer imaju velike troškove, a gotovo četvrtina kredita odobrena privredi nije naplativa.
Građani i priveda odavno su naučili da banke nisu socijalne institucije, već da nude kišobran kad je sunce, a traže da se novac vrati kad počne kiša.
Međutim, ministar finansija Mlađan Dinkić očekuje da sada, kada je praktično oluja u srpskoj ekonomiji, pomognu - da privredi odobravaju kredite po kamatama od jedan odsto za manja preduzeća i do četiri procenta za velike kompanije.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije kaže da je to teško ostvarivo i ocenjuje da takve niske stope može da daje jedino Fond za razvoj.
"Banke imaju velike troškove - visoka stopa obavezne rezerve od 30 odsto, visoka stopa inflacije, veliki troškovi zbog loših zajmova za kašnjenjem od preko 90 dana, sve to stvara troškove bankama", ističe Dugalić.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da svako državno teranje banaka da rade nešto što njima nije u interesu može da se obije o glavu i državi i bankama, jer one imaju mogućnost da izađu s tržišta.
"Samo će prijati onima koji dobiju te kredite koje ni u snu ne bi mogli dobiti na slobodnom tržištu", navodi Stevanović.
Dok od banaka očekuju da odobravaju privredi povoljnije kredite, u Ministarstvu finansija najavljuju da će banke, kao i svi ostali od 1. oktobra plaćati veći porez na dobit - 15 odsto, umesto dosadašnjih 10 odsto.
To će realno biti trostruko povećanje poreza, jer su banke i velike kompanije, na osnovu raznih poreskih olakšica, porez na dobit plaćale pet do šest odsto.
Ako se poveća porez, to će izazvati veće troškove za banke i veće kamate, ističe Veroljub Dugalić i dodaje da će to platiti korisnici kredita, pre svega velike kompanije, a povećanje poreza će se verovatno odraziti i na inflaciju.
Najavaljeno povećanje poreza na dobit ipak nije tako veliko da bi bankari razmišljali o napuštanju srpskog tržišta. Ali neke kompanije bi to mogle da urade.
Ekonomski analitičar Radojka Nikolić smatra da će mnoge kompanije razmišljati da li će da odu. "Kapital voli da se umnoži i da deo zadrži za sebe, a da državi da minimalno", ističe Nikolićeva.
Porez na dobit od 10 odsto bio je inače jedan od osnovnih aduta kojima je Srbija u proteklom periodu privlačila investitore.