- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
"Ne prodajemo Imlek"
Izvor:
Blic.rs
Kompanija „Kampina“ i „Denjub fuds grupa“ donele su odluku da prekinu razgovore o prodaji beogradskog „Imleka“ i „Mlekare Subotica“, jer nisu uspeli da se dogovore oko ključnih uslova. Jedan od tih uslova je svakako cena.
Postojalo je još nekoliko pitanja oko kojih nismo uspeli da nađemo zajednički jezik, kaže u razgovoru za „Blic“ Slobodan Petrović, generalni direktor kompanije „Denjub fuds“, koja kontroliše „Imlek“, „Mlekaru Subotica“, „Knjaz Miloš“ i „Bambi-Banat“.
Petrović kaže da je saradnja sa „Kampinom“ do kraja ostala korektna i da postoji mogućnost obnavljanja pregovora ukoliko „Denjub fuds“ (Danube foods) u budućnosti ne proda drugoj kompaniji „Imlek“ i „Mlekaru Subotica“, te ako „Kampina“ u tom trenutku i dalje bude zainteresovana.
Na tržištu kapitala su se pojavile špekulacije da je cena bila neprihvatljiva za „Kampinu“?
- Ne, to nije tačno. Istina je da je „Imlek“ redovno kupovao sopstvene akcije na Beogradskoj berzi, po tržišnoj ceni. Poslednja kupovina po ceni od 3.100 dinara predstavlja kapitalizaciju „Imleka“ od oko 240 miliona evra. „Imlek“ je kupio mali deo, svega 5.000 akcija, od ukupno devet miliona sopstvenih akcija, tako da ta cena ne može da bude reperna za ovu transakciju.
Da li je razlog za neuspešnu transakciju kazna koju je dobio „Imlek“ za narušavanje konkurencije?
- Ne, to ne može da bude razlog jer je „Imlek“ ceo iznos uplatio Komisiji za zaštitu konkrencije, i to nikako nije moglo da utiče na ovu kupoprodaju „Imleka“ i „Mlekare Subotica“. Komisija je u ovom postupku bila kooperativna i vrlo brzo je dala saglasnost za preuzimanje, što smo i očekivali, jer „Kampina“ ima zanemarljiv udeo na našem tržištu.
Kako se ovakav razvoj događaja odražava na buduće planove „Denjub fudsa“?
Ako uspemo da prodamo kompanije, onda ćemo i izaći sa tržišta do kraja godine. Međutim, uslovi i trenutak za prodaju nisu zgodni, jer smo imali ponovljenu krizu, i dok se u Americi naziru znaci oporavka, u Evropi još nije tako i zato je sad teško odlučiti se kako za prodaju, tako i za kupovinu. U ovom trenutku ima interesenata i za „Knjaz Miloš“ i „Bambi“, ali se ni sa kim još nismo dogovorili.
Koji su naredni koraci?
- Ukoliko „Denjub fuds“ ne dobije dovoljno prihvatljive ponude za sve četiri svoje kompanije, onda će se biznis povezati čvršće u jedan veliki sistem u oblasti hrane i pića čiji bi oslonac bio „Imlek“. Postoji mogućnost da u narednom periodu tako konsolidovani sistem, koji je mnogo efikasniji i ima dovoljnu veličinu, izađe na berzu u Londonu ili Varšavi.
„Imlek“ je podigao cenu dugotrajnog mleka, koji je bio razlog?
- Ne samo dugotrajno mleko, već će i ostali mlečni proizvodi poskupeti. Mi smo dugo pokušavali da to ne radimo, skoro godinu dana nismo menjali cene. U međuvremenu su energenti poskupeli 15 odsto, pa je dinar oslabio u odnosu na evro, a mi deo repromaterijala nabavljamo iz inostranstva. I transportni troškovi su porasli zbog viših cena goriva od 30 do 40 odsto. Mi više ne možemo da izdržimo te dodatne troškove, a da to ne utiče negativno na nas, tako da smo prinuđeni da korigujemo cene. Trudimo se da ta povećanja budu minimalna, dinar-dva, što je svega nekoliko procenata u zavisnosti od cene proizvoda. Nažalost, ako dinar nastavi da gubi na vrednosti, to neće biti poslednji put.
Izvor:
Blic.rs
Kompanija „Kampina“ i „Denjub fuds grupa“ donele su odluku da prekinu razgovore o prodaji beogradskog „Imleka“ i „Mlekare Subotica“, jer nisu uspeli da se dogovore oko ključnih uslova. Jedan od tih uslova je svakako cena.
Postojalo je još nekoliko pitanja oko kojih nismo uspeli da nađemo zajednički jezik, kaže u razgovoru za „Blic“ Slobodan Petrović, generalni direktor kompanije „Denjub fuds“, koja kontroliše „Imlek“, „Mlekaru Subotica“, „Knjaz Miloš“ i „Bambi-Banat“.
Petrović kaže da je saradnja sa „Kampinom“ do kraja ostala korektna i da postoji mogućnost obnavljanja pregovora ukoliko „Denjub fuds“ (Danube foods) u budućnosti ne proda drugoj kompaniji „Imlek“ i „Mlekaru Subotica“, te ako „Kampina“ u tom trenutku i dalje bude zainteresovana.
Na tržištu kapitala su se pojavile špekulacije da je cena bila neprihvatljiva za „Kampinu“?
- Ne, to nije tačno. Istina je da je „Imlek“ redovno kupovao sopstvene akcije na Beogradskoj berzi, po tržišnoj ceni. Poslednja kupovina po ceni od 3.100 dinara predstavlja kapitalizaciju „Imleka“ od oko 240 miliona evra. „Imlek“ je kupio mali deo, svega 5.000 akcija, od ukupno devet miliona sopstvenih akcija, tako da ta cena ne može da bude reperna za ovu transakciju.
Da li je razlog za neuspešnu transakciju kazna koju je dobio „Imlek“ za narušavanje konkurencije?
- Ne, to ne može da bude razlog jer je „Imlek“ ceo iznos uplatio Komisiji za zaštitu konkrencije, i to nikako nije moglo da utiče na ovu kupoprodaju „Imleka“ i „Mlekare Subotica“. Komisija je u ovom postupku bila kooperativna i vrlo brzo je dala saglasnost za preuzimanje, što smo i očekivali, jer „Kampina“ ima zanemarljiv udeo na našem tržištu.
Kako se ovakav razvoj događaja odražava na buduće planove „Denjub fudsa“?
Ako uspemo da prodamo kompanije, onda ćemo i izaći sa tržišta do kraja godine. Međutim, uslovi i trenutak za prodaju nisu zgodni, jer smo imali ponovljenu krizu, i dok se u Americi naziru znaci oporavka, u Evropi još nije tako i zato je sad teško odlučiti se kako za prodaju, tako i za kupovinu. U ovom trenutku ima interesenata i za „Knjaz Miloš“ i „Bambi“, ali se ni sa kim još nismo dogovorili.
Koji su naredni koraci?
- Ukoliko „Denjub fuds“ ne dobije dovoljno prihvatljive ponude za sve četiri svoje kompanije, onda će se biznis povezati čvršće u jedan veliki sistem u oblasti hrane i pića čiji bi oslonac bio „Imlek“. Postoji mogućnost da u narednom periodu tako konsolidovani sistem, koji je mnogo efikasniji i ima dovoljnu veličinu, izađe na berzu u Londonu ili Varšavi.
„Imlek“ je podigao cenu dugotrajnog mleka, koji je bio razlog?
- Ne samo dugotrajno mleko, već će i ostali mlečni proizvodi poskupeti. Mi smo dugo pokušavali da to ne radimo, skoro godinu dana nismo menjali cene. U međuvremenu su energenti poskupeli 15 odsto, pa je dinar oslabio u odnosu na evro, a mi deo repromaterijala nabavljamo iz inostranstva. I transportni troškovi su porasli zbog viših cena goriva od 30 do 40 odsto. Mi više ne možemo da izdržimo te dodatne troškove, a da to ne utiče negativno na nas, tako da smo prinuđeni da korigujemo cene. Trudimo se da ta povećanja budu minimalna, dinar-dva, što je svega nekoliko procenata u zavisnosti od cene proizvoda. Nažalost, ako dinar nastavi da gubi na vrednosti, to neće biti poslednji put.