Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Proizvodi sa visokim sadržajem antioksidanata mogu štetno da utiču na zdravlje, ukoliko se konzumiraju u velikim količinama, zaključili su istraživači sa Univerziteta u Kanzasu.
Oni su utvrdili da obilje takvih proizvoda u ishrani može da izazove debalans između količine antioksidanata koji usporavaju oštećenje mišića i drugih organa pod dejstvom oksidacije, i prooksidanata koji ove procese ubrzavaju.
U eksperimentima sprovedenim na životinjama, koje su dobijale različite doze antioksidanata, istraživači su pokušali da razjasne na koji način može da se poboljša dopremanje kiseonika u mišiće u vreme fizičke aktivnosti.
Eksperiment je pokazao da u nekim slučajevima antioksidanti pogoršavaju mišićne funkcije i povećavaju osećaj zamora. Ovakva reakcija nastupa zbog toga što antioksidanti prigušuju ključne signale neophodne za efikasno funkcionisanje mišića.
Stručnjaci savetuju uzdržavanje od upotrebe proizvoda sa povećanom količinom antioksidanata sve dok se naučno ne dokaže kako ovi inhibitori oksidacije deluju na fiziološke sisteme organizma.
Široko je rasprostranjen stav da antioksidanti mogu da spreče razorno delovanje slobodnih radikala na ćelije živih organizama i tako uspore proces starenja. Mnogobrojna istraživanja, međutim, nisu potrvdila ovu hipotezu, navodi internet portal Kompulenta.ru.
Antioksidanti se prvenstveno nalaze u raznom svežem voću, a posebno bogati ovim supstancama su borovnice, grožđe, oskoruše, ribizle, šipak... Od pića se izdvajaju crno vino, zeleni i (u manjoj meri) crni čaj.
Hranljive materije koje pobeđuju bolest i starenje, ili samo rezultat preteranog marketinga? Evo konačnih činjenica o moćnim antioksidantima.
Piše: Marija Masters, Men`s Health
Fotografija: Lucas Zarebinski
Servirali su nam priču kao iz Gospodara prstenova - borba dobra i zla, samo na medicinskom nivou. Zli momci zovu se slobodni radikali, ti neslavni otrovni uzročnici promena DNK strukture. S druge strane, “izbavitelji”, dobri momci —antioksidanti, koji nas mogu spasiti od svega. Da li je to baš tako, pitate se? Čuli ste već izjave tipa:
Oni leče rak!
Oni sprečavaju starenje!
Oni jačaju vaš imuni sistem!
I dok tako svi kao ptičice znamo šta rade antiokstidanti, samo nekolicina nas zaista zna šta su oni zapravo. A proizvođačima hrane i lekova to baš i odgovara! Što manje znate, to više mogu da vam serviraju sve i svašta. “Antioksidanti jednostavno imaju oreol zdravlja oko sebe”, kaže dr Marion Nestl, profesor nutricionizma i javnog zdravlja na Njujork Univerzitetu. “Oni se bore protiv nečeg lošeg u vašem telu. A ko ne bi želeo da jede što više nečega, što mu tako svesrdno pomaže?”
Nema sumnje da su antiokstidanti zaista dobri za nas. Ali da bismo pojačali njihov efekat, moramo da naučimo nešto više o njima i razotkrijemo par mitova vezanih za njih.
Mit #1 Slobodni radikali moraju biti uništeni!
Ne uvek
Suština je u ovome: antiokstidanti se bore protiv slobodnih radikala, koji su zapravo nestabilni molekuli u telu, sposobni da izazovu mutaciju DNK. I pored toga što su slobodni radikali dovedeni u vezu sa ozbiljnim zdrav-stvenim smetnjama, poput srčanih bolesti, Parkinsonove bolesti ili raka - oni nisu obavezno “zli momci”. Oni su jednostavno produkti metaboličkog procesa, tj. oksidacije. “Oni su apsolutno esencijalni kada je život u pitanju”, kaže dr Džefri Blumberg, direktor laboratorije za antioksidante na Tufts univerzitetu. “Na primer: odbrambene ćelije tela koriste slobodne radikale kao municiju za bakterije prouzrokovače bolesti. Oni su važan deo odbrambene sposobnosti organizma.”
Ali s druge strane, kada u telu ima previše slobodnih radikala, to je onda loše. Smog, cigarete i preterano izlaganje suncu mogu da izazovu stvaranje tolike količine slobodnih radikala, da one jednostavno prevazilaze sposobnost antioksidanata da ih neutrališu. To čini organizam podložnijim bolestima i ćelijskim mutacijama. Neki istraživači su došli i do podataka o vezi slobodnih radikala i starenja.
A tu nam mogu pomoći samo antiokstidanti. “Moramo biti sigurni da uvek imamo adekvatnu zaštitu antiokstidantima, kako bismo se odbranili od viška slobodnih radikala”, kaže Blumberg.
Rešenje: Ako ste ljubitelj cigareta i preteranog sunčanja, obratite pažnju na ishranu. Jedite što više svežeg voća i povrća, bogatog antiokstidantima. Pet porcija voća i povrća dnevno je idealna mera.
Mit #2 Svi antiokstidanti su isti
Ne
“Prosto rečeno, svaki molekul koji se bori protiv slobodnih radikala može se nazvati antioksidantom” , kaže dr Džo Vinson, profesor hemije na Univerzitetu Skranton u Pensilvaniji. “Oni predstavljaju antioksidaciju.” Ovde spadaju poznate hranljve materije, poput vitamina, kao i nešto manje poznati flavonoidi ili polifenoli. Sveukupno, ima oko 8,000 vrsta antioksidanata!
“Ali ne zavaravajte se mišlju da svi antiokstidanti rade na isti način”, kaže Blumberg. “Ne možete reći da vas je baš briga za vitamin E, samo zato što uzimate puno vitamina C. Sav vitamin C na svetu neće vas spasiti od nedostatka vitamina E!”, kaže Blumberg. Neki antiokstidanti su efikasniji u borbi protiv slobodnih radikala (kojih takođe ima na stotine vrsta). Neki su efikasniji u određenim delovima ćelija. Neki opet mogu da se bore samo pod određenim uslovima...
“Zamislite antioksidante kao vojsku,” kaže Blumberg. “Imate generale, kapetane, poručnike, pešadiju, guštere... Ne možete se boriti protiv neprijatelja samo pomoću generala. Morate da oformite efikasnu vojsku za bitku oko vašeg života. Kako? Tako što ćete primeniti “kontranapad ishranu”.
Rešenje: Probajte nekad i nešto novo. U jednom istraživanju iz 2006. na Kolorado univerzitetu, došlo se do otkrića da ljudi koji jedu najraznovrsnije provrće i voće imaju najbolje zaštićen DNK.
Mit #3 Svi antiokstidanti nalaze se u voću i povrću
Ne
Celo biljno carstvo — uključujući mahunarke, koštunjavo voće, semenke i žitarice — predstavlja izvor antioksidanata. To je zato što sve biljke proizvode antioksidante kojima se bore protiv štetočina i UV zračenja. Važno je izbegavati rafinisane proizvode, recimo rafinisane žitarice, jer su kod njih s mekinjama uklonjeni i svi antikstidanti.
Čak meso, mleko i jaja imaju poneki antioksidant u sebi, koji potiče od biljaka kojima se životinja hranila.
Rešenje: Jedite integralne šitarice, pasulj, sočivo, leblebije i sve mahunarke. Kada kupujete meso, birajte ono od životinja hranjenih prirodnim putem. Meso i mleko stoke hranjene travom, umesto koncentratom, sadrži mnogo više antioksidanata. Jaja kokošaka koje su gajene na otvorenom takođe imaju više nivoe antioksidanata. Kupujte zato organske proizvode.
Mit #4 Hrana “pojačana” antiokstidantima je zdravija
Ne
Istraživanja o antiokstidantima još nisu bila ni privedena kraju, a kompanije koje se bave proizvodnjom hrane su već počele da ih koriste kao marketinški trik. Antiokstidanti su “pronalaženi” i na najčudnijim mestima, recimo u napitku “7UP” sa ukusom višnje. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) zahteva od proizvođača hrane da navedu na pakovanju informaciju da li se antiokstidanti nalaze u proizvodu. i taj info je uvek napisan krupnim slovima. Ali ako krenete da čitate ona mala slova u listi sastojaka, shvatićete da je antioksidant koji je navedene tako pompezno, možda samo trunčica dodatog vitamina E ili C.
Ako se oslanjate na konzerviranu hranu kao izvor svojih antioksidanata, iznenadiće vas činjenica da ćete ih u njoj najmanje naći. A i ti antiokstidanti koje uspete da dobijete iz konzerve, obično predstvljaju jednu ili dve vrste. A kao što smo rekli, raznovrsnost antioksidanata je ključ svega.
Rešenje: Ne nasedajte na marketinške trikove i ne nadajte se zdravlju iz gaziranog pića, samo zato što na njemu piše da ima u sebi antioksidante. Dajte prednost svežem voću i povrću.
Mit #5 Ako vežbam i pijem vitamine, biću u super formi
Možda i ne
Treniranje vodi povećanoj oksidaciji i stvaranju većih količina slobodnih radikala. To i nije tako strašno, kao što zvuči. “Budući da je proizvodnja slobodnih radikala normalan odgovor organizma na vežbanje, uzimanje velikih količina antioksidanata odmah nakon toga može da poništi pozitivne efekte vežbanja. Oksidacioni stres proizveden vežbanjem ubrzava mršavljenje i smanjuje rizik obolevanja od dijabetesa. Otrkiveno je naime da oni koji nakon treninga uzimaju velike kolilčine antioksidanata, poput vitamina C ili E, imaju slabije rezultate od onih koji to ne čine. Jedan eksperiment je pokazao da su ispitanici koji su uzimali dnevno 1,000 miligrama C vitamina postizali slabije rezultate tokom vežbanja.
Rešenje: I još jednom da ponovimo: ne oslanjajte se na antioksidante iz flašice. Bolje promenite ishranu, ako želite prave rezultate.
