- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Interesovanje pojedinih roditelja za uspeh školarca svodi se na kratko pitanje: "Šta ima novo u školi?", suprotno tome, događa se da po povratku sa časova đaci "raportiraju” do najsitnijih detalja o provedenom danu.
"Nijedan od ovih načina nije pravi. Prvi može da obeshrabri, a drugi potpuno da iscrpi učenika", kaže za "Politiku" Ljiljana Filipović, psiholog i porodični terapeut.
Ona objašnjava da Interesovanje roditelja za đačke rezultate ne sme da nedostaje, niti da bude naporno. A napredovanje ili poteškoće u učenju najbolje se uočavaju ako je odnos između roditelja i nastavnika zasnovan na poverenju i uvažavanju.
"Veoma je važno da eventualne nesuglasice sa predavačem i primedbe na račun rada prosvetnih radnika mame i tate ne otkrivaju pred decom. Nego da ih saopšte nastavniku lično. Zato postoje roditeljski sastanci i takozvana otvorena vrata u školama koji se ne smeju propuštati", kaže Filipovićeva.
Ocene nisu pravi pokazatelj mogućnosti učenika, a posebno nije dovoljno saznati ih uvidom u elektronski dnevnik.
Razgovor sa nastavnicima i decom je ključan da bi se otkrila darovitost, spoznala realna slika o sposobnostima đaka i predupredila neprijatna iznenađenja poput bežanja sa časova i sukoba sa vršnjacima.
"Mnogim đacima nedostaju radne navike. Ako nemaju svoju sobu, treba im obezbediti kutak za izradu domaćeg zadatka i učenje. Televizija, Internet, igračke, sve što bi moglo okupirati dečju pažnju ne treba da im bude nadohvat ruke u radnom prostoru.
Valjalo bi povremeno proveriti da li đaci stvarno uče ili ne, ali ne i zavirivati svaki čas i remetiti im koncentraciju.
Velika je greška što roditelji dozvoljavaju školarcima da domaće zadatke rade tek pošto se izigraju. Slobodno vreme bi trebalo da bude nagrada za uspešno završene školske obaveze", savetuje Ljiljana Filipović.
Izvor: MONDO