LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]NBS: Niže obavezne devizne rezerve[/h] Izvor: Beta
Beograd -- Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je obaveznu deviznu rezervu banaka na dugoročne izvore finansiranja.
Izvršni odbor NBS je zadržao referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto, saopštila je NBS.
Stopa devizne obavezne rezerve na izvore finansiranja banaka sa ročnošću do dve godine smanjena je sa 30 na 29 odsto, a na izvore preko dve godine sa 25 na 22 odsto.
Novom odlukom Izvršnog odbora NBS povećan je deo devizne obavezne rezerve banaka koji se izdvaja u dinarima za pet procentnih poena, i to na 20 odsto na izvore ročnosti do dve godine, i na 15 odsto na izvore ročnosti preko dve godine.
Cilj te mere je, kako piše u saopštenju, da doprinese stabilizaciji projektovane inflacije i blagom smanjenju troškova kredita i olakšanom refinansiranju, kao i stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu i da stimuliše banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja.
Izvršni odbor je u proceni referentne kamatne stope, kako je objašnjeno, imao u vidu neizvesnost u pogledu kretanja uvoznih cena, nove poljoprivredne sezone i verovatno bržeg rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine.
Beograd -- Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je obaveznu deviznu rezervu banaka na dugoročne izvore finansiranja.
Stopa devizne obavezne rezerve na izvore finansiranja banaka sa ročnošću do dve godine smanjena je sa 30 na 29 odsto, a na izvore preko dve godine sa 25 na 22 odsto.
Novom odlukom Izvršnog odbora NBS povećan je deo devizne obavezne rezerve banaka koji se izdvaja u dinarima za pet procentnih poena, i to na 20 odsto na izvore ročnosti do dve godine, i na 15 odsto na izvore ročnosti preko dve godine.
Cilj te mere je, kako piše u saopštenju, da doprinese stabilizaciji projektovane inflacije i blagom smanjenju troškova kredita i olakšanom refinansiranju, kao i stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu i da stimuliše banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja.
Izvršni odbor je u proceni referentne kamatne stope, kako je objašnjeno, imao u vidu neizvesnost u pogledu kretanja uvoznih cena, nove poljoprivredne sezone i verovatno bržeg rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine.