LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Uskoro zakon koji će smanjiti količinu evra u opticaju
NBS i ministarka finansija dovode strane institucije da ojačaju dinar
Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija privode kraju propise kojim će dovesti međunarodne finansijske institucije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i Evropske investicione banke, da jačaju dinar. Regulativa koja će smanjiti količinu evra u opticaju i rizik zaduživanja bi trebalo da stupi na snagu u prvoj polovini ove godine.
Prve konkretne mere protiv evroizacije: Šoškić i Dragutinović
Država je očigledno svesna da ne može očekivati tri milijarde evra investicija koliko je planirano za ovu godinu. Jačanje dinara ne treba očekivati ni na osnovu zaduživanja Ministarstva finansija (MMF već upozorava na visoku zaduženost zemlje), pa je, tvrde poznavaoci, pozivanje stranih organizacija upomoć više nego razumno rešenje.
Praktično, novi propisi će omogućiti da strane finanijske institucije emituju dinarske dugoročne obveznice u Srbiji. Po njihovoj kamati bi se video očekivani prinos na instrumente u dinarima, što bi prvo psihološki uticalo na jačanje dinara. Takođe, smanjilo bi se učešće evra, što bi dodatno uticalo na stabilnost domaće valute, objašnjavaju poznavaoci.
Vladimir Marković, predsednik IO “Findomestik banke”, kaže da su dugoročne obveznice u dinarima pozitivan signal.
- Da bi se stekli uslovi za takvu akciju i da bi ona bila uspešna, potrebna je kontrolisana inflacija i poboljšanje rejtinga zemlje, a upravo se tu situacija u poslednje vreme pomera nabolje. To govori o poverenju u privredu i doprinosi jačanju ekonomije i domaće valute - kaže Marković.
Vladimir Vukotić, član IO “Oportjuniti banke”, dodaje da bi izdavanje obveznica doprinelo razvoju finansijskog tržišta, ali i padu rizika zaduživanja.
- Dugoročne obveznice bi doprinele većoj dinarizaciji. Građani i privreda su uglavnom zaduženi u evrima, što nosi veći valutni rizik za vlasnike kredita - kaže Vukotić.
Evropska banka za obnovu i razvoj je izdavanje u Srbiji i najavila pre tri meseca. Kupci bi bili banke i osiguranja. Srbija će posle Rusije, Poljske i Rumunije biti četvrta zemlja gde će EBRD emitovati obveznice u lokalnoj valuti.
MMF nudi Srbiji novi aranžman
Misija Medjunarodnog monetarnog fonda ponudila je srpskom pregovaračkom timu da se postojeći aranžman produži za devet meseci ili da se sklopi novi aranžman na mnogo duži rok.
Aranžman bi bio sa novim elementima reformi javnog sektora, a sporazum s MMF ostao bi obaveza i za narednu Vladu Srbije. MMF u razgovorima u okviru sedme revizije aranžmana i dalje insistira na nastavku reformi penzionih zakona i strukturnim reformama u javnim preduzećima.
Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, i Ministarstvo finansija jasno su rekli da Srbiji koristi aktivan odnos sa MMF. Istovetno mišljenje imaju i ekonomski savetnici premijera i najveći deo stručne javnosti. Upravo zato, donošenje odgovarajuće odluke na sednici Vlade jeste pitanje tehničkog karaktera.
- Verujem da bi Srbiji, u ovim još uvek rovitim okolnostima po pitanju oporavka evropske ekonomije i ekonomije zemalja u regionu, bilo važno da vrlo ozbiljno razmotri mogućnost uspostavljanja novog aranžmana sa MMF-om, što nužno ne mora da znači dodatno zaduživanje zemlje - ocenio je Šoškić.
Taj stav NBS je potvrđen i prilikom javnog predstavljanja izveštaja o inflaciji. Novi aranžman ne bi trebalo da podrazumeva novo zaduživanje. Uostalom, ni sva sredstva koja su na raspolaganju u skladu sa tekućim odnosom koji prestaje u aprilu neće biti povučena.
Jednostavno, kod MMF može biti otvorena potencijalna linija finansiranja za slučaj da se dese promene i nestabilnost u međunarodnom finansijskom okruženju, koje bi mogle da uslove potrebu Srbije za novcem. Najvažniji deo novog aranžmana, tako misle ekonomisti, jeste mogućnost nadgledanja i kontrole MMF makroekonomske situacije u našoj zemlji.
Vlada Srbije i Misija MMF-a su u ponedeljak, 14. februara, zajednički ocenili da su do sada sve revizije bile uspešne i da je neophodno uspostavljanje čvrste fiskalne discipline.
Blic
NBS i ministarka finansija dovode strane institucije da ojačaju dinar
Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija privode kraju propise kojim će dovesti međunarodne finansijske institucije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i Evropske investicione banke, da jačaju dinar. Regulativa koja će smanjiti količinu evra u opticaju i rizik zaduživanja bi trebalo da stupi na snagu u prvoj polovini ove godine.
Prve konkretne mere protiv evroizacije: Šoškić i Dragutinović
Država je očigledno svesna da ne može očekivati tri milijarde evra investicija koliko je planirano za ovu godinu. Jačanje dinara ne treba očekivati ni na osnovu zaduživanja Ministarstva finansija (MMF već upozorava na visoku zaduženost zemlje), pa je, tvrde poznavaoci, pozivanje stranih organizacija upomoć više nego razumno rešenje.
Praktično, novi propisi će omogućiti da strane finanijske institucije emituju dinarske dugoročne obveznice u Srbiji. Po njihovoj kamati bi se video očekivani prinos na instrumente u dinarima, što bi prvo psihološki uticalo na jačanje dinara. Takođe, smanjilo bi se učešće evra, što bi dodatno uticalo na stabilnost domaće valute, objašnjavaju poznavaoci.
Vladimir Marković, predsednik IO “Findomestik banke”, kaže da su dugoročne obveznice u dinarima pozitivan signal.
- Da bi se stekli uslovi za takvu akciju i da bi ona bila uspešna, potrebna je kontrolisana inflacija i poboljšanje rejtinga zemlje, a upravo se tu situacija u poslednje vreme pomera nabolje. To govori o poverenju u privredu i doprinosi jačanju ekonomije i domaće valute - kaže Marković.
Vladimir Vukotić, član IO “Oportjuniti banke”, dodaje da bi izdavanje obveznica doprinelo razvoju finansijskog tržišta, ali i padu rizika zaduživanja.
- Dugoročne obveznice bi doprinele većoj dinarizaciji. Građani i privreda su uglavnom zaduženi u evrima, što nosi veći valutni rizik za vlasnike kredita - kaže Vukotić.
Evropska banka za obnovu i razvoj je izdavanje u Srbiji i najavila pre tri meseca. Kupci bi bili banke i osiguranja. Srbija će posle Rusije, Poljske i Rumunije biti četvrta zemlja gde će EBRD emitovati obveznice u lokalnoj valuti.
MMF nudi Srbiji novi aranžman
Misija Medjunarodnog monetarnog fonda ponudila je srpskom pregovaračkom timu da se postojeći aranžman produži za devet meseci ili da se sklopi novi aranžman na mnogo duži rok.
Aranžman bi bio sa novim elementima reformi javnog sektora, a sporazum s MMF ostao bi obaveza i za narednu Vladu Srbije. MMF u razgovorima u okviru sedme revizije aranžmana i dalje insistira na nastavku reformi penzionih zakona i strukturnim reformama u javnim preduzećima.
Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, i Ministarstvo finansija jasno su rekli da Srbiji koristi aktivan odnos sa MMF. Istovetno mišljenje imaju i ekonomski savetnici premijera i najveći deo stručne javnosti. Upravo zato, donošenje odgovarajuće odluke na sednici Vlade jeste pitanje tehničkog karaktera.
- Verujem da bi Srbiji, u ovim još uvek rovitim okolnostima po pitanju oporavka evropske ekonomije i ekonomije zemalja u regionu, bilo važno da vrlo ozbiljno razmotri mogućnost uspostavljanja novog aranžmana sa MMF-om, što nužno ne mora da znači dodatno zaduživanje zemlje - ocenio je Šoškić.
Taj stav NBS je potvrđen i prilikom javnog predstavljanja izveštaja o inflaciji. Novi aranžman ne bi trebalo da podrazumeva novo zaduživanje. Uostalom, ni sva sredstva koja su na raspolaganju u skladu sa tekućim odnosom koji prestaje u aprilu neće biti povučena.
Jednostavno, kod MMF može biti otvorena potencijalna linija finansiranja za slučaj da se dese promene i nestabilnost u međunarodnom finansijskom okruženju, koje bi mogle da uslove potrebu Srbije za novcem. Najvažniji deo novog aranžmana, tako misle ekonomisti, jeste mogućnost nadgledanja i kontrole MMF makroekonomske situacije u našoj zemlji.
Vlada Srbije i Misija MMF-a su u ponedeljak, 14. februara, zajednički ocenili da su do sada sve revizije bile uspešne i da je neophodno uspostavljanje čvrste fiskalne discipline.
Blic