LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
NBS: Glavni izazov je dinarizacija
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ključni izazov u narednom periodu će biti dalji koraci ka dinarizaciji finansijskog sektora, kao i stvaranje većih mogućnosti upravljanja rizicima, navodi NBS.
Narodna banka Srbije navodi da će dinarizacija na srednji i dugi rok omogućiti da se stabilnost finansijskog sistema poveća kroz znatniju orijentaciju ka domaćem tržištu,
Kretanja makroekonomskih pokazatelja tokom 2010. godine ukazuju da se postepeni oporavak ekonomije Srbije nastavlja.
NBS ipak smatra da prelaz ka značajnijem i trajno održivom rastu zasnovanom na domaćim investicionim i proizvodnim aktivnostima još uvek nije izvestan u kratkom roku.
Očekivalo se da dalji razvoj bude znatno potpomognut vraćanjem poverenja investitora, prevashodno s razvijenih evropskih tržišta, u region jugoistočne Evrope.
Najizraženiji rizik u sistemu ostaje kreditni rizik, u velikoj meri izazvan indirektnim deviznim rizikom s obzirom na još relativno visok stepen indeksacije kreditnog portfelja banaka.
Prethodno stvoreni kapitalni amortizeri bankarskog sektora su, međutim, i dalje više nego dovoljni da pokriju sve potencijalne gubitke, čak i u slučaju dodatnog osetnog pogoršanja portfelja, imajući u vidu izuzetno visoke i nivoe likvidnosti i kapitalizovanosti banaka u Srbiji.
Budući da je kreditni rast posle niza godina u znatnoj meri rezultat rasta čisto dinarskih kredita, može se reći da je intenzitet potencijalnih pritisaka na stabilnost bankarskog sektora smanjen u odnosu na prethodni period. Bitan faktor u procesu oporavka od krize prelivene s razvijenih svetskih tržišta bile su državne subvencije privredi i stanovništvu.
Međutim, neophodno je početi s postepenim napuštanjem tog vida podsticanja ekonomskog rasta s obzirom na njegovu neodrživost na dugi rok, te sprečavanjem stvaranja predstave o subvencijama kao o podrazumevanom instrumentu na tržištu pri izradi poslovnih planova.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ključni izazov u narednom periodu će biti dalji koraci ka dinarizaciji finansijskog sektora, kao i stvaranje većih mogućnosti upravljanja rizicima, navodi NBS.
Kretanja makroekonomskih pokazatelja tokom 2010. godine ukazuju da se postepeni oporavak ekonomije Srbije nastavlja.
Očekivalo se da dalji razvoj bude znatno potpomognut vraćanjem poverenja investitora, prevashodno s razvijenih evropskih tržišta, u region jugoistočne Evrope.
Najizraženiji rizik u sistemu ostaje kreditni rizik, u velikoj meri izazvan indirektnim deviznim rizikom s obzirom na još relativno visok stepen indeksacije kreditnog portfelja banaka.
Prethodno stvoreni kapitalni amortizeri bankarskog sektora su, međutim, i dalje više nego dovoljni da pokriju sve potencijalne gubitke, čak i u slučaju dodatnog osetnog pogoršanja portfelja, imajući u vidu izuzetno visoke i nivoe likvidnosti i kapitalizovanosti banaka u Srbiji.
Budući da je kreditni rast posle niza godina u znatnoj meri rezultat rasta čisto dinarskih kredita, može se reći da je intenzitet potencijalnih pritisaka na stabilnost bankarskog sektora smanjen u odnosu na prethodni period. Bitan faktor u procesu oporavka od krize prelivene s razvijenih svetskih tržišta bile su državne subvencije privredi i stanovništvu.
Međutim, neophodno je početi s postepenim napuštanjem tog vida podsticanja ekonomskog rasta s obzirom na njegovu neodrživost na dugi rok, te sprečavanjem stvaranja predstave o subvencijama kao o podrazumevanom instrumentu na tržištu pri izradi poslovnih planova.