- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Naučite sve o kontaktnim sočivima
Alo 13.01.2010 15:40
Prirodna potreba čoveka je da dobro vidi bez ikakvih pomagala. Naočare, iako koriguju greške vida, imaju određene nedostatke.
To je pre svega ograničeno vidno polje ivicom naočara, što naročito smeta osobama sa visokom dioptrijom. Osim toga, stakla naočara magle pri promeni temperature, ili se orose kada pada kiša ili sneg. Takođe, postoji i mogućnost alergijske reakcije kože na metal ili plastiku.
Ko može da nosi sočiva?
Sve veći broj ljudi odlučuje se na korekciju vida kontaktnim sočivima. Prednosti su u široko vidno polje, prijatnost nošenja. Sočiva danas propuštaju kiseonik, ne oštećuju rožnjaču i ne možemo ih doživljavati kao strano telo u oku.
Vrste sočiva
Postoje dve osnovne vrste kontaktnih sočiva: propustljiva za gas, takozvana polutvrda i mekana sočiva i tvrda sočiva. Tvrda sočiva preporučljiva su samo u specifičnim slučajevima, kakav je na primer keratokonus (deformacija rožnjače). Bez obzira na tvrdoću, svi materijali za proizvodnju sočiva moraju biti propusni za kiseonik. Propustljivost sočiva se označava sa Dk i trebalo bi da bude važna komponenta prilikom odabira vrste sočiva.
Sočiva i upale očiju
Upala oka je odbrambeni odgovor na oštećenje tkiva. Kod ljudi koja nose sočiva često je udružena sa oštećenjem površine rožnjače, bakterijskom ili nekom drugom infekcijom, različitim toksičnim ili alergijskim uzrocima, nedovoljnim čišćenjem i nakupljanjem belančevina na površini sočiva i mehaničkim uzrocima (loše filtrirana sočiva). Sklonost upali je češće izražena kod onih koji nose meka sočiva.
Alo 13.01.2010 15:40
Prirodna potreba čoveka je da dobro vidi bez ikakvih pomagala. Naočare, iako koriguju greške vida, imaju određene nedostatke.
To je pre svega ograničeno vidno polje ivicom naočara, što naročito smeta osobama sa visokom dioptrijom. Osim toga, stakla naočara magle pri promeni temperature, ili se orose kada pada kiša ili sneg. Takođe, postoji i mogućnost alergijske reakcije kože na metal ili plastiku.
Ko može da nosi sočiva?
Sve veći broj ljudi odlučuje se na korekciju vida kontaktnim sočivima. Prednosti su u široko vidno polje, prijatnost nošenja. Sočiva danas propuštaju kiseonik, ne oštećuju rožnjaču i ne možemo ih doživljavati kao strano telo u oku.
Vrste sočiva
Postoje dve osnovne vrste kontaktnih sočiva: propustljiva za gas, takozvana polutvrda i mekana sočiva i tvrda sočiva. Tvrda sočiva preporučljiva su samo u specifičnim slučajevima, kakav je na primer keratokonus (deformacija rožnjače). Bez obzira na tvrdoću, svi materijali za proizvodnju sočiva moraju biti propusni za kiseonik. Propustljivost sočiva se označava sa Dk i trebalo bi da bude važna komponenta prilikom odabira vrste sočiva.
Sočiva i upale očiju
Upala oka je odbrambeni odgovor na oštećenje tkiva. Kod ljudi koja nose sočiva često je udružena sa oštećenjem površine rožnjače, bakterijskom ili nekom drugom infekcijom, različitim toksičnim ili alergijskim uzrocima, nedovoljnim čišćenjem i nakupljanjem belančevina na površini sočiva i mehaničkim uzrocima (loše filtrirana sočiva). Sklonost upali je češće izražena kod onih koji nose meka sočiva.