- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Naučite dete da uči
Stečene radne navike ostaju zauvek, a deca koja ih na vreme razviju mnogo lakše uče, imaju bolje rezultate i više slobodnog vremena. Radne navike „nadograđuju“ se na higijenske
Škola je počela, a sa njom i obaveze, novo gradivo i mnogo nepoznatog koje treba saznati i naučiti. Za prvake, ali i za đake viših razreda važno je da steknu radne navike i nauče da uče. Kojom brzinom će dete steći radne navike, tvrde psiholozi, najviše zavisi od roditelja i njihovog ponašanja.
Radne navike „nadograđuju“ se na higijenske, koje deca stiču kao predškolci, tvrde stručnjaci. Još u ranom detinjstvu, kada dete uči da samo opere zube, složi svoje stvari, bude uredno, pomogne roditeljima oko lakših poslova, ono počinje da stiče radne navike. Dete je spremno da usvaja nova znanja onog trenutka kada samo vodi računa o higijeni, pravilno izgovara i koristi sve glasove, ima razvijenu finu motoriku, crta figuru čoveka sa svim elementima i uspeva da drži pažnju na istoj aktivnosti oko 20 minuta. Takođe, dete mora da ume da podnese poraz, za šta su idealne društvene igre, kao i da može da bude odvojeno od roditelja.
Školarci koji su išli u vrtić, pokazuju istraživanja, lakše se snalaze sa prvim obavezama, jer su već naučili da funkcionišu u grupi. Takođe, tvrde psiholozi, dete ne treba forsirati da čita i piše do polaska u školu, sem ukoliko ono samo ne pokaže interesovanje. Dokazano je da savladavanje čitanja i pisanja u predškolskom uzrastu nema uticaja na kasnije radne navike i na to kako će dete učiti. Kada počne škola dete već treba da zna da svaka aktivnost mora da se privede kraju. Uvek pre nego što dete opomenete da je vreme za domaći, sačekajte da završi igru ukoliko ju je započelo, jer se tako vežba pažnja i koncentracija. Važno je i da dete bude samostalno u radu. Ukoliko umesto njega radite domaći zadatak, učinićete mu „medveđu uslugu“. To ne znači da ne treba da pomognete, ali samo toliko da dete motivišete i navedete ga da samo reši problem.
Psiholozi preporučuju da se domaći zadatak radi uvek na istom mestu, po mogućnosti za radnim stolom, u mirnoj, provetrenoj prostoriji. Bilo bi dobro i da to bude u isto vreme, a tokom rada ne sme da bude drugih aktivnosti, televizor i kompjuter moraju biti isključeni, a bilo bi dobro da sklonite mlađu decu iz okruženja. Nemojte „bdeti“ nad detetom dok radi domaći, jer to može da ga unervozi i umanji samopouzdanje.
Ne bi bilo loše, savetuju psiholozi, da napravite plan rada, odnosno satnicu aktivnosti. Precizirajte vreme za učenje i vreme za igru. Dete ne forsirajte previše, jer ćete tako samo stvoriti otpor. Važno je da dete zna da ga posle školskih obaveza čeka neka, za njega zanimljiva aktivnost.
Za koncentraciju je jako važno da su deca fokusirana na ono što rade. Zbog toga im što češće pričajte da treba da slušaju na času, jer će onda manje vremena morati da uče kod kuće.
Tehnike pravilnog učenja podrazumevaju određena pravila i omogućiće detetu da nauči gradivo sa razumevanjem. Osnovno je da dete shvata ono što mora da zapamti. Ukoliko mu nešto nije jasno, objasnite njemu razumljivim rečnikom. Važno je da poznajete bioritam svog deteta i da znate kada najlakše usvaja nova znanja. Jer, neka deca bolje pamte ujutru, dok je drugima potreban mali odmor posle škole da bi mogli da rade domaći. Tako, za gradivo koje mu je najteže i koje mu najslabije ide, ostavite trenutke kada mu je pažnja na vrhuncu. Kada dete čita neki tekst, podstičite ga da razmišlja o tome što je pročitao, zajedno diskutujte, dajte mu neke primere iz života. Ponavljanje je osnova dobrog učenja, pa kada dete nekoliko puta pročita tekst, recite mu da zatvori knjigu i svojim rečima ispriča šta je pročitalo. Takođe, mnoga deca mnogo lakše uče ako se delovi teksta podvlače, označavaju i tako prave celine koje će dete „fotografski“ zapamtiti. Što je dete starije, ovakav način učenja više će mu koristiti, jer će naučiti da prepoznaje najvažnije informacije. Preslišavanje uvek treba da bude naglas, jer tako dete vežba verbalno izražavanje, misli o onome o čemu govori, vežba koncentraciju i obogaćuje rečnik.
Ukoliko dete odbija da radi domaći i da uči jer želi da radi nešto što voli, budite strpljivi, ali ne popuštajte i ne pristajte na kompromis. Takođe, jako je važno da dete razume sve izraze iz teksta koji treba da zapamti. Ako je, na primer, u pitanju istorija, objasnite mu šta je monarhija, imperija, kraljevstvo.... Važno je, naglašavaju psiholozi, da dozvolite slobodu detetu da samo shvata i usvaja nove činjenice.
Mališani koji steknu radne navike biće u velikoj prednosti kasnije u srednjoj školi ili na faklutetu. Naučiće da podele svoje vreme i neće biti „kampanjci“. Oni će brže savladavati gradivo, lakše će se snalaziti, bolje slagati sa nastavnicima i profesorima i znati da organizuju svoje vreme. Uvek će davati bolje rezultate, bez obzira na nivo inteligencije ili interesovanja. Ono što je najvažnije, trvde psiholozi, je da jednom stečene radne navike ostaju zauvek. Deca koja ih na vreme razviju mnogo će lakše prolaziti kroz život čak i kada prođe vreme školavanja. Biće organizovaniji, znaće da poštuju svoje i tuđe vreme, biće koncentrisaniji i lakše će obavljati obaveze. Da biste deci pomogli morate da pokažete strpljenje i toleranciju. Nikada ne kritikujte dete ako nešto ne razume, ponavljajte koliko god puta da je potrebno. I nemojte da gubite nadu ako uspostavljanje radnih navika ne ide tempom koji ste zacrtali. Nekoj deci potrebno je više vremena, ali nijednom one nisu nedostižne. Mogu se formirati i kasnije, ali je najbolje početi onog trenutka kada počnu i školske obaveze. Nikada ne ucenjujte dete poklonima i nikada ga ne upoređujte sa drugom decom, braćom i sestrama. I ne zaboravite, bez obzira što je školarac, vaše dete je i dalje – dete!
Izvor: Večernje novosti
Stečene radne navike ostaju zauvek, a deca koja ih na vreme razviju mnogo lakše uče, imaju bolje rezultate i više slobodnog vremena. Radne navike „nadograđuju“ se na higijenske
Škola je počela, a sa njom i obaveze, novo gradivo i mnogo nepoznatog koje treba saznati i naučiti. Za prvake, ali i za đake viših razreda važno je da steknu radne navike i nauče da uče. Kojom brzinom će dete steći radne navike, tvrde psiholozi, najviše zavisi od roditelja i njihovog ponašanja.
Radne navike „nadograđuju“ se na higijenske, koje deca stiču kao predškolci, tvrde stručnjaci. Još u ranom detinjstvu, kada dete uči da samo opere zube, složi svoje stvari, bude uredno, pomogne roditeljima oko lakših poslova, ono počinje da stiče radne navike. Dete je spremno da usvaja nova znanja onog trenutka kada samo vodi računa o higijeni, pravilno izgovara i koristi sve glasove, ima razvijenu finu motoriku, crta figuru čoveka sa svim elementima i uspeva da drži pažnju na istoj aktivnosti oko 20 minuta. Takođe, dete mora da ume da podnese poraz, za šta su idealne društvene igre, kao i da može da bude odvojeno od roditelja.
Školarci koji su išli u vrtić, pokazuju istraživanja, lakše se snalaze sa prvim obavezama, jer su već naučili da funkcionišu u grupi. Takođe, tvrde psiholozi, dete ne treba forsirati da čita i piše do polaska u školu, sem ukoliko ono samo ne pokaže interesovanje. Dokazano je da savladavanje čitanja i pisanja u predškolskom uzrastu nema uticaja na kasnije radne navike i na to kako će dete učiti. Kada počne škola dete već treba da zna da svaka aktivnost mora da se privede kraju. Uvek pre nego što dete opomenete da je vreme za domaći, sačekajte da završi igru ukoliko ju je započelo, jer se tako vežba pažnja i koncentracija. Važno je i da dete bude samostalno u radu. Ukoliko umesto njega radite domaći zadatak, učinićete mu „medveđu uslugu“. To ne znači da ne treba da pomognete, ali samo toliko da dete motivišete i navedete ga da samo reši problem.
Psiholozi preporučuju da se domaći zadatak radi uvek na istom mestu, po mogućnosti za radnim stolom, u mirnoj, provetrenoj prostoriji. Bilo bi dobro i da to bude u isto vreme, a tokom rada ne sme da bude drugih aktivnosti, televizor i kompjuter moraju biti isključeni, a bilo bi dobro da sklonite mlađu decu iz okruženja. Nemojte „bdeti“ nad detetom dok radi domaći, jer to može da ga unervozi i umanji samopouzdanje.
Ne bi bilo loše, savetuju psiholozi, da napravite plan rada, odnosno satnicu aktivnosti. Precizirajte vreme za učenje i vreme za igru. Dete ne forsirajte previše, jer ćete tako samo stvoriti otpor. Važno je da dete zna da ga posle školskih obaveza čeka neka, za njega zanimljiva aktivnost.
Za koncentraciju je jako važno da su deca fokusirana na ono što rade. Zbog toga im što češće pričajte da treba da slušaju na času, jer će onda manje vremena morati da uče kod kuće.
Tehnike pravilnog učenja podrazumevaju određena pravila i omogućiće detetu da nauči gradivo sa razumevanjem. Osnovno je da dete shvata ono što mora da zapamti. Ukoliko mu nešto nije jasno, objasnite njemu razumljivim rečnikom. Važno je da poznajete bioritam svog deteta i da znate kada najlakše usvaja nova znanja. Jer, neka deca bolje pamte ujutru, dok je drugima potreban mali odmor posle škole da bi mogli da rade domaći. Tako, za gradivo koje mu je najteže i koje mu najslabije ide, ostavite trenutke kada mu je pažnja na vrhuncu. Kada dete čita neki tekst, podstičite ga da razmišlja o tome što je pročitao, zajedno diskutujte, dajte mu neke primere iz života. Ponavljanje je osnova dobrog učenja, pa kada dete nekoliko puta pročita tekst, recite mu da zatvori knjigu i svojim rečima ispriča šta je pročitalo. Takođe, mnoga deca mnogo lakše uče ako se delovi teksta podvlače, označavaju i tako prave celine koje će dete „fotografski“ zapamtiti. Što je dete starije, ovakav način učenja više će mu koristiti, jer će naučiti da prepoznaje najvažnije informacije. Preslišavanje uvek treba da bude naglas, jer tako dete vežba verbalno izražavanje, misli o onome o čemu govori, vežba koncentraciju i obogaćuje rečnik.
Ukoliko dete odbija da radi domaći i da uči jer želi da radi nešto što voli, budite strpljivi, ali ne popuštajte i ne pristajte na kompromis. Takođe, jako je važno da dete razume sve izraze iz teksta koji treba da zapamti. Ako je, na primer, u pitanju istorija, objasnite mu šta je monarhija, imperija, kraljevstvo.... Važno je, naglašavaju psiholozi, da dozvolite slobodu detetu da samo shvata i usvaja nove činjenice.
Mališani koji steknu radne navike biće u velikoj prednosti kasnije u srednjoj školi ili na faklutetu. Naučiće da podele svoje vreme i neće biti „kampanjci“. Oni će brže savladavati gradivo, lakše će se snalaziti, bolje slagati sa nastavnicima i profesorima i znati da organizuju svoje vreme. Uvek će davati bolje rezultate, bez obzira na nivo inteligencije ili interesovanja. Ono što je najvažnije, trvde psiholozi, je da jednom stečene radne navike ostaju zauvek. Deca koja ih na vreme razviju mnogo će lakše prolaziti kroz život čak i kada prođe vreme školavanja. Biće organizovaniji, znaće da poštuju svoje i tuđe vreme, biće koncentrisaniji i lakše će obavljati obaveze. Da biste deci pomogli morate da pokažete strpljenje i toleranciju. Nikada ne kritikujte dete ako nešto ne razume, ponavljajte koliko god puta da je potrebno. I nemojte da gubite nadu ako uspostavljanje radnih navika ne ide tempom koji ste zacrtali. Nekoj deci potrebno je više vremena, ali nijednom one nisu nedostižne. Mogu se formirati i kasnije, ali je najbolje početi onog trenutka kada počnu i školske obaveze. Nikada ne ucenjujte dete poklonima i nikada ga ne upoređujte sa drugom decom, braćom i sestrama. I ne zaboravite, bez obzira što je školarac, vaše dete je i dalje – dete!
Izvor: Večernje novosti