- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Natprosečno inteligentno 31 posto zatvorenika
MEĐU osuđenicima u pet vojvođanskih zatvora koji izdržavaju kazne za razna krivična dela, nešto više od trećine njih je inteligentno ispod proseka, tek nešto manje od toga je prosečno, a 31 odsto je natprosečno inteligentno. Najviše osuđenika, njih više od 53 odsto ima završenu srednju školu, bezmalo 31 odsto osnovnu, a veoma mali procenat njih je sa fakultetskom diplomom, a gotovo polovina je starosti do 30 godina.
Takvu sliku osuđenika je dao poseban test inteligencije, kojem su tokom jedinstvenog istraživanja o tretmanu ljudi iza rešetaka, bili podvrgnuti "stanovnici" zatvora u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Somboru, Pančevu i Novom Sadu. Ispitivanje dr Ace Bobića, bivšeg v.d. upravnika novosadskog Okružnog zatvora, sada zaposlenog u KPZ u Sremskoj Mitrovici, objavljeno u monografiji "Društvene promene i zatvorska zajednica", trajalo je četiri godine, a dobrovoljno je učestvovalo hiljadu osuđenika.
Izražavajući stav o tome da li se pravi razlika u tretmanu osuđenika u zavisnosti od krivičnog dela, 45 odsto njih je reklo da se ne slaže sa tim, ali da osuđenička zajednica prezire pojedina krivična dela - silovanje, bludne radnje, pedofiliju i slično. Osuđeni za ova krivična dela bivaju šikanirani, pa i fizički maltretirani, pa je zadatak službe obezbeđenja da to spreči.
Gotovo 39 odsto učesnika u anketi smatra da posle izdržane kazne, na slobodu ne izlazi uspešno resocijalizovan, dok se broj povratnika povećava. Mnogi osuđenici razočarani su u društvo, jer smatraju da im nije dalo alternativu, pa su "morali" radi prostog preživljavanja da se bave kriminalom.
U resocijalizaciji tokom izdržavanja kazne najviše im, kažu zatvorenici, mogu pomoći vaspitači, 45 odsto njih smatra da svi daju podjednak doprinos, dok više od polovine - 53 odsto smatra da treba uključiti i porodicu, jer osoba koja po izlasku na slobodu, ima gde da se vrati, sigurno je u velikoj meri zaštićena od recidiva.
Interesantno je da zatvorenici u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, gde se izdržavaju dugogodišnje zatvorske kazne, za razliku od "kolega" iz drugih zatvora, iskazuju veću potrebu da se i porodica uključi u proces njihove resocijalizacije, a za ovu opciju je najviše osuđenih za ubistvo.
Više od polovine osuđenih u vojvođanskim zatvorima, svesni su krivice zbog koje su dospeli iza rešetaka, ako se tome doda i 24 odsto onih, koji smatraju da su delimično krivi, onda se dolazi do podatka da više od dve trećine osuđenika, na određen način, oseća odgovornost, pa i grižu savesti.
Četvrtina njih deo krivice i odgovornosti prebacuje na drugog, a 13 odsto smatra da im je krivično delo namešteno. Devet odsto njih uopšte ne oseća krivicu.
Među zatvorenicima je najviše osuđenih na kaznu od jedne do tri godine, njih 22 odsto je osuđeno na više od šest godina, a u toj kategoriji je i deo osuđenih pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i ratne zločine. U vojvođanskm zatvorima je više od polovine njih ranu mladost provelo u gradu.
NARKOTICI
SKORO dve trećine krivičnih dela, zbog kojih su dospeli iza rešetaka, su neovlašćena proizvodnja i trgovina narkoticima, 20 odsto čine razbojništva, 21 odsto krađe, zbog ubistva je osuđeno 11 odsto ispitanika, dok 27 odsto njih robija zbog prevare, falsifikata, iznude, silovanja, zloupotrebe službenog položaja, nedozvoljenog držanja oružja.
Izvor:
Novosti.rs
MEĐU osuđenicima u pet vojvođanskih zatvora koji izdržavaju kazne za razna krivična dela, nešto više od trećine njih je inteligentno ispod proseka, tek nešto manje od toga je prosečno, a 31 odsto je natprosečno inteligentno. Najviše osuđenika, njih više od 53 odsto ima završenu srednju školu, bezmalo 31 odsto osnovnu, a veoma mali procenat njih je sa fakultetskom diplomom, a gotovo polovina je starosti do 30 godina.
Takvu sliku osuđenika je dao poseban test inteligencije, kojem su tokom jedinstvenog istraživanja o tretmanu ljudi iza rešetaka, bili podvrgnuti "stanovnici" zatvora u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Somboru, Pančevu i Novom Sadu. Ispitivanje dr Ace Bobića, bivšeg v.d. upravnika novosadskog Okružnog zatvora, sada zaposlenog u KPZ u Sremskoj Mitrovici, objavljeno u monografiji "Društvene promene i zatvorska zajednica", trajalo je četiri godine, a dobrovoljno je učestvovalo hiljadu osuđenika.
Izražavajući stav o tome da li se pravi razlika u tretmanu osuđenika u zavisnosti od krivičnog dela, 45 odsto njih je reklo da se ne slaže sa tim, ali da osuđenička zajednica prezire pojedina krivična dela - silovanje, bludne radnje, pedofiliju i slično. Osuđeni za ova krivična dela bivaju šikanirani, pa i fizički maltretirani, pa je zadatak službe obezbeđenja da to spreči.
Gotovo 39 odsto učesnika u anketi smatra da posle izdržane kazne, na slobodu ne izlazi uspešno resocijalizovan, dok se broj povratnika povećava. Mnogi osuđenici razočarani su u društvo, jer smatraju da im nije dalo alternativu, pa su "morali" radi prostog preživljavanja da se bave kriminalom.
U resocijalizaciji tokom izdržavanja kazne najviše im, kažu zatvorenici, mogu pomoći vaspitači, 45 odsto njih smatra da svi daju podjednak doprinos, dok više od polovine - 53 odsto smatra da treba uključiti i porodicu, jer osoba koja po izlasku na slobodu, ima gde da se vrati, sigurno je u velikoj meri zaštićena od recidiva.
Interesantno je da zatvorenici u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, gde se izdržavaju dugogodišnje zatvorske kazne, za razliku od "kolega" iz drugih zatvora, iskazuju veću potrebu da se i porodica uključi u proces njihove resocijalizacije, a za ovu opciju je najviše osuđenih za ubistvo.
Više od polovine osuđenih u vojvođanskim zatvorima, svesni su krivice zbog koje su dospeli iza rešetaka, ako se tome doda i 24 odsto onih, koji smatraju da su delimično krivi, onda se dolazi do podatka da više od dve trećine osuđenika, na određen način, oseća odgovornost, pa i grižu savesti.
Četvrtina njih deo krivice i odgovornosti prebacuje na drugog, a 13 odsto smatra da im je krivično delo namešteno. Devet odsto njih uopšte ne oseća krivicu.
Među zatvorenicima je najviše osuđenih na kaznu od jedne do tri godine, njih 22 odsto je osuđeno na više od šest godina, a u toj kategoriji je i deo osuđenih pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i ratne zločine. U vojvođanskm zatvorima je više od polovine njih ranu mladost provelo u gradu.
NARKOTICI
SKORO dve trećine krivičnih dela, zbog kojih su dospeli iza rešetaka, su neovlašćena proizvodnja i trgovina narkoticima, 20 odsto čine razbojništva, 21 odsto krađe, zbog ubistva je osuđeno 11 odsto ispitanika, dok 27 odsto njih robija zbog prevare, falsifikata, iznude, silovanja, zloupotrebe službenog položaja, nedozvoljenog držanja oružja.
Izvor:
Novosti.rs