Rasmunsen za širu saradnju sa Moskvom
NATO traži pomoć Rusije u Avganistanu
J. Stojković | 28. 10. 2010. - 00:02h | Foto: AP
Rusija bi mogla da se vrati u Avganistan prvi put otkako su mudžahedini, uz podršku SAD, proterali sovjetske trupe sa teritorije te zemlje 1989. Ovo je predlog koji razmatraju zvaničnici NATO i Moskve uoči ključnog samita Alijanse idućeg meseca kojem će kao gost prisustvovati i Dmitrij Medvedev, ruski predsednik. U zamenu za pomoć u Avganistanu, Moskva traži niz ustupaka.
Medvedev i Rasmusen za zbližavanje Rusije i NATO
Nakon što su SAD već odustale od razmeštanja elemenata protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, a Alijansa pristala da se konsultuje s Rusijom o njihovom razmeštanju po novom planu, Moskva bi takođe htela da NATO ograniči prag naoružavanja u novim članicama Alijanse i da prihvati kao svršen čin situaciju u Gruziji, gde su posle avgustovskog rata 2008. ruske snage ostale u Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Moskva je pristala da pruži pomoć NATO u Avganistanu u helikopterima, obuci avganistanskih snaga bezbednosti, pojačanoj saradnji u borbi protiv šverca narkotika, osiguranju bezbednosti na granici i olakšavanju tranzita snaga NATO i njihovom snabdevanju. Helikopteri ruske proizvodnje su, kažu eksperti, bolje prilagođeni uslovima ratovanja u Avganistanu od odgovarajućih zapadnih letelica. Ruske snage su uz to stekle bogato iskustvo u operacijama naoružanih helikoptera za vreme sovjetske okupacije Avganistana 1979-89. Ali iako konačan dogovor još nije postignut, u Alijansi ističu da nema govora da ruske trupe ponovo stupe na teritoriju Avganistana.
Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO, mnogo očekuje od samita u Lisabonu i veruje da će on označiti nov početak u odnosima NATO i Rusije. „Nadamo se da ćemo postići dogovor o širokom krugu pitanja da bismo uspostavili praktičnu saradnju u vezi sa Avganistanom, borbom protiv narkotika i terorizma.“
Zapadne diplomate kažu da postoji mogućnost da će sa Moskvom biti postignuti sporazumi o saradnji i pre sastanka Alijanse u Lisabonu 19. i 20. novembra. Takođe se očekuje da će ruski predsednik održati zaseban, sastanak sa Barakom Obamom, američkim predsednikom, i Rasmusenom. Odvojeno se najavljuje i dogovor u oblasti PRO. Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, predao je rukovodstvu NATO nacrt sporazuma o temeljima uzajamnih odnosa, koji predviđa zabranu razmeštanja „značajnih borbenih snaga“ na teritoriji novih članica Alijanse. U sporazumu se navodi maksimalno tolerisan prag naoružanja jer će na taj način, povećati „stepen predvidljivosti vojne aktivnosti NATO“. U Alijansi nagoveštavaju da pregovori o tome nisu nemogući i ne isključuju da će se ta tema razmatrati na samitu Rusija - NATO u Lisabonu ili čak ranije - prilikom posete generalnog sekretara Alijanse Moskvi, orijentaciono 5. novembra. Medvedev za sada ne komentariše mogućnost priključenja Rusije zajedničkom sistemu PRO.
Gorko iskustvo Sovjeta
U Avganistanu je za devet godina intervencije SSSR poginulo 13.000 sovjetskih vojnika, oko 100.000 je ranjeno, a nekoliko hiljada se još vodi kao nestalo
Jul 1979. – CIA pokreće operaciju „Ciklon“ naoružavajući mudžahedine
Decembar 1979. - Leonid Brežnjev šalje sovjetske trupe u Avganistan
Mart 1980. - april 1985. - jačaju borbe Sovjeta i mudžahedina, koji od zapadnih zemalja dobijaju pomoć u oružju i novcu
April 1985. – mudžahedini s Pakistanom formiraju savez protiv trupa SSSR
Januar 1987. - februar 1989. - Sovjeti se povlače iz Avganistana
Savet Gorbačova
Mihail Gorbačov, poslednji lider SSSR, izjavio je da Vašington treba da povuče svoje trupe iz Avganistana ako želi da izbegni reprizu Vijetnama. „Pobeda u Avganistanu je nemoguća“ upozorava Gorbačov.
Izvor: Blic
NATO traži pomoć Rusije u Avganistanu
J. Stojković | 28. 10. 2010. - 00:02h | Foto: AP
Rusija bi mogla da se vrati u Avganistan prvi put otkako su mudžahedini, uz podršku SAD, proterali sovjetske trupe sa teritorije te zemlje 1989. Ovo je predlog koji razmatraju zvaničnici NATO i Moskve uoči ključnog samita Alijanse idućeg meseca kojem će kao gost prisustvovati i Dmitrij Medvedev, ruski predsednik. U zamenu za pomoć u Avganistanu, Moskva traži niz ustupaka.
Nakon što su SAD već odustale od razmeštanja elemenata protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, a Alijansa pristala da se konsultuje s Rusijom o njihovom razmeštanju po novom planu, Moskva bi takođe htela da NATO ograniči prag naoružavanja u novim članicama Alijanse i da prihvati kao svršen čin situaciju u Gruziji, gde su posle avgustovskog rata 2008. ruske snage ostale u Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Moskva je pristala da pruži pomoć NATO u Avganistanu u helikopterima, obuci avganistanskih snaga bezbednosti, pojačanoj saradnji u borbi protiv šverca narkotika, osiguranju bezbednosti na granici i olakšavanju tranzita snaga NATO i njihovom snabdevanju. Helikopteri ruske proizvodnje su, kažu eksperti, bolje prilagođeni uslovima ratovanja u Avganistanu od odgovarajućih zapadnih letelica. Ruske snage su uz to stekle bogato iskustvo u operacijama naoružanih helikoptera za vreme sovjetske okupacije Avganistana 1979-89. Ali iako konačan dogovor još nije postignut, u Alijansi ističu da nema govora da ruske trupe ponovo stupe na teritoriju Avganistana.
Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO, mnogo očekuje od samita u Lisabonu i veruje da će on označiti nov početak u odnosima NATO i Rusije. „Nadamo se da ćemo postići dogovor o širokom krugu pitanja da bismo uspostavili praktičnu saradnju u vezi sa Avganistanom, borbom protiv narkotika i terorizma.“
Zapadne diplomate kažu da postoji mogućnost da će sa Moskvom biti postignuti sporazumi o saradnji i pre sastanka Alijanse u Lisabonu 19. i 20. novembra. Takođe se očekuje da će ruski predsednik održati zaseban, sastanak sa Barakom Obamom, američkim predsednikom, i Rasmusenom. Odvojeno se najavljuje i dogovor u oblasti PRO. Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, predao je rukovodstvu NATO nacrt sporazuma o temeljima uzajamnih odnosa, koji predviđa zabranu razmeštanja „značajnih borbenih snaga“ na teritoriji novih članica Alijanse. U sporazumu se navodi maksimalno tolerisan prag naoružanja jer će na taj način, povećati „stepen predvidljivosti vojne aktivnosti NATO“. U Alijansi nagoveštavaju da pregovori o tome nisu nemogući i ne isključuju da će se ta tema razmatrati na samitu Rusija - NATO u Lisabonu ili čak ranije - prilikom posete generalnog sekretara Alijanse Moskvi, orijentaciono 5. novembra. Medvedev za sada ne komentariše mogućnost priključenja Rusije zajedničkom sistemu PRO.
Gorko iskustvo Sovjeta
U Avganistanu je za devet godina intervencije SSSR poginulo 13.000 sovjetskih vojnika, oko 100.000 je ranjeno, a nekoliko hiljada se još vodi kao nestalo
Jul 1979. – CIA pokreće operaciju „Ciklon“ naoružavajući mudžahedine
Decembar 1979. - Leonid Brežnjev šalje sovjetske trupe u Avganistan
Mart 1980. - april 1985. - jačaju borbe Sovjeta i mudžahedina, koji od zapadnih zemalja dobijaju pomoć u oružju i novcu
April 1985. – mudžahedini s Pakistanom formiraju savez protiv trupa SSSR
Januar 1987. - februar 1989. - Sovjeti se povlače iz Avganistana
Savet Gorbačova
Mihail Gorbačov, poslednji lider SSSR, izjavio je da Vašington treba da povuče svoje trupe iz Avganistana ako želi da izbegni reprizu Vijetnama. „Pobeda u Avganistanu je nemoguća“ upozorava Gorbačov.
Izvor: Blic