„POLITIKA” NA SAMITU SEVERNOATLANTSKE ALIJANSE
NATO na prekretnici
Vladimir Jokanović
Izvor: Politika objavljeno: 19.11.2010.
Utvrđivanje nove posthladnoratovske misije zapadnog vojnog saveza. Da li se ruše dve najdragocenije inicijative Baraka Obame?
Od našeg specijalnog izveštača
Lisabon – Lideri Severnoatlantskog saveza otvaraju danas ovde debatu o novoj posthladnoratovskoj misiji i novoj strategiji u cilju rešavanja globalnih bezbednosnih pitanja koja su se suštinski izmenila od kada je NATO poslednji put revidirao svoje zadatke pre više od jedne decenije.
„NATO je spreman za usvajanje novog strateškog koncepta, kao i za novi početak odnosa sa Rusijom“, najavio je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen.
Skup lidera 28 članica NATO-a već je nazvan istorijskim i najvažnijim od okončanja hladnog rata, iako je tvrdnja prilično kontroverzna zbog porasta unutrašnjih tenzija između saveznika.
Novi fokus zapadnog vojnog saveza izradila je grupa eksperata, na čijem je čelu bila bivša američka državna sekretarka Madlen Olbrajt.
U centru pažnje NATO-a sada su bezbednosni izazovi koji su se pojavili u poslednjoj deceniji: od teritorijalnih sporova, terorizma i prekograničnog kriminala do napada na elektronske mreže.
Avganistan će biti jedna od najvažnijih tema dvodnevnog samita. Vašington otvoreno izražava zabrinutost u pogledu buduće uloge Evropljana u ratu u Avganistanu posle nedavne odluke Francuske i Britanije da znatno smanje vojni budžet, a samim tim troškove vojnog angažmana sopstvenih trupa.
Očekuje se da će američki predsednik Barak Obama obrazložiti četvorogodišnji plan za povlačenje 130.000 pripadnika snaga NATO-a, koje će početi iduće godine postepenim prepuštanjem odgovornosti za bezbednost avganistanskoj vojsci i policiji.
Učesnici samita će verovatno razmotriti misiju u Avganistanu koja ima tri zadatka: pomoć avganistanskoj vladi da obnovi i stabilizuje zemlju, obuku avganistanskih snaga bezbednosti i eliminaciju talibanskih uporišta.
Bivši hladnoratovski suparnik, Rusija, pozvana je na samit sa ciljem produbljivanja saradnje sa Moskvom u nizu oblasti, uključujući izgradnju antiraketnog štita i rat u Avganistanu.
Samit se otvara u trenutku nepovoljnom po domaćina Portugaliju – zbog finansijske krize koja je zahvatila evrozonu, ali i po američkog predsednika kome se raspršuju nade u svet bez nuklearnog oružja.
Dve njegove najdragocenije inicijative – nuklearno razoružavanje i bolji odnosi sa Moskvom – doživele su ozbiljne udarce.
Prema jednom dokumentu NATO-a koji je procurio, plan da se američko taktičko nuklearno oružje povuče iz Evrope izostavljen je iz nacrta strateške doktrine alijanse koja treba ovde da bude usvojena.
S druge strane, u Vašingtonu je lider republikanaca u Senatu nagovestio da je malo verovatno da će sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, koji je Obama potpisao u aprilu sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedovom, biti ratifikovan ove godine.
Bivše članice Varšavskog pakta s negodovanjem gledaju na približavanje NATO-a i Rusije, zamerajući pre svih Francuskoj i Nemačkoj da zarad jačanja energetske sigurnosti i ekonomskih veza sa Moskvom bacaju pod noge demokratske i druge zajedničke evropske vrednosti uvodeći Moskvu na velika vrata u sistem zajedničke bezbednosti.
S druge strane, Moskva smatra da su SAD, EU i Rusija tri ravnopravne „filijale evropske civilizacije”, a da „primarna odgovornost” za međunarodnu bezbednost treba da pripada Savetu bezbednosti UN.
Novi strateški koncept NATO-a, prvi posle aprila 1999, trebalo bi pre svega da definiše novu ulogu nuklearnog naoružanja u politici odvraćanja, kao i razmeštaj raketnog štita u Evropi, a od toga najviše zavisi i „resetovanje” odnosa sa Moskvom.
Upravo je koncept protivraketne odbrane NATO-a kamen spoticanja u odnosima Rusije i saveznika, a prema rečima Dimitrija Rogozina, ruskog ambasadora u NATO, samitu su prethodili „teški razgovori” sa još neizvesnim ishodom.
Rusi su veoma jasno stavili do znanja da svaki dogovor o zajedničkoj raketnoj odbrani pretpostavlja ravnopravan glas Moskve u planiranju, bezbednosnim procenama i uslovima za upotrebu raketa.
Rogozin je potvrdio da su dve strane postigle visok stepen saglasnosti o mnogim pitanjima, uključujući borbu protiv međunarodnog terorizma i avganistansko pitanje, ali da ne očekuje da će lisabonski samit doneti novi „globalni dil”. Da li to znači da će izostati završni dokument samita NATO–Rusija, znaćemo koliko sutra.
Slično misle i briselski eksperti za bezbednost, koji ne veruju u revolucionarne promene u strateškoj orijentaciji NATO-a.
Prema rečima profesora Svena Bišopa. iz belgijskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose, „novi strateški koncept u suštini će samo reafirmisati ono što NATO čini poslednjih godina”. Prema Bišopu, biće to balansiranje između člana pet (napad na jednu članicu je napad na čitavu vojnu organizaciju) i upravljanja kriznim operacijama širom sveta u skladu sa istim članom.
Novi koncept trebalo bi takođe da stavi akcenat na saradnju sa državama koje nisu članice NATO-a, ali koje značajno doprinose bezbednosti – kao što su Australija i Novi Zeland.
Kada je reč o Balkanu, očekuje se da lideri podsete na stare bezbednosne izazove koji ne jenjavaju, iako je većina balkanskih država (sa izuzetkom Srbije) već postala deo severnoatlantske vojne alijanse, ili je na putu učlanjenja.
Biće reči i o daljem postepenom smanjenju broja vojnika u sastavu Kfora na Kosovu i Metohiji, ali i o podgrejanim nadama Skoplja da će konačno da dobije pozivnicu za članstvo u NATO uprkos nerešenom sporu sa Grčkom u vezi sa državnim nazivom – Makedonija.
Kao i obično, prilikom susreta na vrhu, u njihovoj pozadini valjaju se masovni protesti pacifista i levičara, koji neće izostati ni ovoga puta.
Mere obezbeđenja u Lisabonu su vanredne, policija je bukvalno na svakom ćošku, a parkiranje od preksinoć nije dozvoljeno u širokom krugu oko sajamskog kompleksa u čijim halama će samit biti održan.
Ista zabrana važi i u okolini hotela u kojima odsedaju učesnici.
Centralni protest biće održan na glavnom gradskom trgu Rosio pod sloganom – „Ko vodi rat, taj ne želi mir”, u organizaciji ovdašnjih levičara i komunista.
Organizatori plakatima oblepljenim po čitavom gradu pozivaju na protest, dok njihov podmladak prolaznicima deli letke istog sadržaja. Upućeni tvrde da su protesti isključivo ideološke prirode.
NATO na prekretnici
Vladimir Jokanović
Izvor: Politika objavljeno: 19.11.2010.
Utvrđivanje nove posthladnoratovske misije zapadnog vojnog saveza. Da li se ruše dve najdragocenije inicijative Baraka Obame?
Od našeg specijalnog izveštača
Lisabon – Lideri Severnoatlantskog saveza otvaraju danas ovde debatu o novoj posthladnoratovskoj misiji i novoj strategiji u cilju rešavanja globalnih bezbednosnih pitanja koja su se suštinski izmenila od kada je NATO poslednji put revidirao svoje zadatke pre više od jedne decenije.
„NATO je spreman za usvajanje novog strateškog koncepta, kao i za novi početak odnosa sa Rusijom“, najavio je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen.
Skup lidera 28 članica NATO-a već je nazvan istorijskim i najvažnijim od okončanja hladnog rata, iako je tvrdnja prilično kontroverzna zbog porasta unutrašnjih tenzija između saveznika.
Novi fokus zapadnog vojnog saveza izradila je grupa eksperata, na čijem je čelu bila bivša američka državna sekretarka Madlen Olbrajt.
U centru pažnje NATO-a sada su bezbednosni izazovi koji su se pojavili u poslednjoj deceniji: od teritorijalnih sporova, terorizma i prekograničnog kriminala do napada na elektronske mreže.
Avganistan će biti jedna od najvažnijih tema dvodnevnog samita. Vašington otvoreno izražava zabrinutost u pogledu buduće uloge Evropljana u ratu u Avganistanu posle nedavne odluke Francuske i Britanije da znatno smanje vojni budžet, a samim tim troškove vojnog angažmana sopstvenih trupa.
Očekuje se da će američki predsednik Barak Obama obrazložiti četvorogodišnji plan za povlačenje 130.000 pripadnika snaga NATO-a, koje će početi iduće godine postepenim prepuštanjem odgovornosti za bezbednost avganistanskoj vojsci i policiji.
Učesnici samita će verovatno razmotriti misiju u Avganistanu koja ima tri zadatka: pomoć avganistanskoj vladi da obnovi i stabilizuje zemlju, obuku avganistanskih snaga bezbednosti i eliminaciju talibanskih uporišta.
Bivši hladnoratovski suparnik, Rusija, pozvana je na samit sa ciljem produbljivanja saradnje sa Moskvom u nizu oblasti, uključujući izgradnju antiraketnog štita i rat u Avganistanu.
Samit se otvara u trenutku nepovoljnom po domaćina Portugaliju – zbog finansijske krize koja je zahvatila evrozonu, ali i po američkog predsednika kome se raspršuju nade u svet bez nuklearnog oružja.
Dve njegove najdragocenije inicijative – nuklearno razoružavanje i bolji odnosi sa Moskvom – doživele su ozbiljne udarce.
Prema jednom dokumentu NATO-a koji je procurio, plan da se američko taktičko nuklearno oružje povuče iz Evrope izostavljen je iz nacrta strateške doktrine alijanse koja treba ovde da bude usvojena.
S druge strane, u Vašingtonu je lider republikanaca u Senatu nagovestio da je malo verovatno da će sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, koji je Obama potpisao u aprilu sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedovom, biti ratifikovan ove godine.
Bivše članice Varšavskog pakta s negodovanjem gledaju na približavanje NATO-a i Rusije, zamerajući pre svih Francuskoj i Nemačkoj da zarad jačanja energetske sigurnosti i ekonomskih veza sa Moskvom bacaju pod noge demokratske i druge zajedničke evropske vrednosti uvodeći Moskvu na velika vrata u sistem zajedničke bezbednosti.
S druge strane, Moskva smatra da su SAD, EU i Rusija tri ravnopravne „filijale evropske civilizacije”, a da „primarna odgovornost” za međunarodnu bezbednost treba da pripada Savetu bezbednosti UN.
Novi strateški koncept NATO-a, prvi posle aprila 1999, trebalo bi pre svega da definiše novu ulogu nuklearnog naoružanja u politici odvraćanja, kao i razmeštaj raketnog štita u Evropi, a od toga najviše zavisi i „resetovanje” odnosa sa Moskvom.
Upravo je koncept protivraketne odbrane NATO-a kamen spoticanja u odnosima Rusije i saveznika, a prema rečima Dimitrija Rogozina, ruskog ambasadora u NATO, samitu su prethodili „teški razgovori” sa još neizvesnim ishodom.
Rusi su veoma jasno stavili do znanja da svaki dogovor o zajedničkoj raketnoj odbrani pretpostavlja ravnopravan glas Moskve u planiranju, bezbednosnim procenama i uslovima za upotrebu raketa.
Rogozin je potvrdio da su dve strane postigle visok stepen saglasnosti o mnogim pitanjima, uključujući borbu protiv međunarodnog terorizma i avganistansko pitanje, ali da ne očekuje da će lisabonski samit doneti novi „globalni dil”. Da li to znači da će izostati završni dokument samita NATO–Rusija, znaćemo koliko sutra.
Slično misle i briselski eksperti za bezbednost, koji ne veruju u revolucionarne promene u strateškoj orijentaciji NATO-a.
Prema rečima profesora Svena Bišopa. iz belgijskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose, „novi strateški koncept u suštini će samo reafirmisati ono što NATO čini poslednjih godina”. Prema Bišopu, biće to balansiranje između člana pet (napad na jednu članicu je napad na čitavu vojnu organizaciju) i upravljanja kriznim operacijama širom sveta u skladu sa istim članom.
Novi koncept trebalo bi takođe da stavi akcenat na saradnju sa državama koje nisu članice NATO-a, ali koje značajno doprinose bezbednosti – kao što su Australija i Novi Zeland.
Kada je reč o Balkanu, očekuje se da lideri podsete na stare bezbednosne izazove koji ne jenjavaju, iako je većina balkanskih država (sa izuzetkom Srbije) već postala deo severnoatlantske vojne alijanse, ili je na putu učlanjenja.
Biće reči i o daljem postepenom smanjenju broja vojnika u sastavu Kfora na Kosovu i Metohiji, ali i o podgrejanim nadama Skoplja da će konačno da dobije pozivnicu za članstvo u NATO uprkos nerešenom sporu sa Grčkom u vezi sa državnim nazivom – Makedonija.
Kao i obično, prilikom susreta na vrhu, u njihovoj pozadini valjaju se masovni protesti pacifista i levičara, koji neće izostati ni ovoga puta.
Mere obezbeđenja u Lisabonu su vanredne, policija je bukvalno na svakom ćošku, a parkiranje od preksinoć nije dozvoljeno u širokom krugu oko sajamskog kompleksa u čijim halama će samit biti održan.
Ista zabrana važi i u okolini hotela u kojima odsedaju učesnici.
Centralni protest biće održan na glavnom gradskom trgu Rosio pod sloganom – „Ko vodi rat, taj ne želi mir”, u organizaciji ovdašnjih levičara i komunista.
Organizatori plakatima oblepljenim po čitavom gradu pozivaju na protest, dok njihov podmladak prolaznicima deli letke istog sadržaja. Upućeni tvrde da su protesti isključivo ideološke prirode.