- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Nastavlja se uređenje Beogradskog zoo vrta, velike ptice dobijaju novi prostor
Izvor:
24sata.rs
U narednom periodu Beogradski zoološki vrt dobiće još jedan uređeni deo za retke ptice, a gosti vrta novi, nesvakidašnji prostor u centru grada, najavili su iz Sekretarijata za komunalne i stambene poslove.
Grad Beograd je u 2011. godini finansirao radove u starom delu „Vrta dobre nade”, gde su porušeni dotrajali kavezi za lavove i tigrove. Tako su stvoreni uslovi za uređenje prostora i staza za posetioce, kao i za postavljanje novih funkcionalnih kaveza za velike ptice – istakao je gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović.
On je izrazio zadovoljstvo preduzetim poslom, jer će, kako je rekao za Beoinfo, taj deo dobiti bolju namenu, a posetioci i ljubitelji retkih vrsta ptica savremeni prostor za opuštanje i njihovo izučavanje.
Reč je o prostoru gde su kavezi podignuti davne 1936/37. godine i koji su s vremenom prevaziđeni, ukazao je direktor Zoološkog vrta Vuk Bojović.
– Velike mačke su pre nekoliko godina dobile veći i lepši prostor, oslobodivši ovaj deo za smeštaj lešinara i ptica grabljivica, jer je konfiguracija terena idealna za tu namenu. Vrt je na putu da na tom mestu obezbedi zavidnu kolekciju velikih ptica. Imamo par kondora i selerovog orla sa Kamčatke, dok beloglave supove već reprodukujemo zbog čega smo poznati i u svetu. Na putu smo da obezbedimo crne lešinare iz Kirgizije, kao i beloglavnog orla sa Aljaske i retke orlove ribare iz Afrike i Australije – naveo je Bojović za Beoinfo.
Kada je reč o drugim radovima, Bojović je podsetio da je počela i rekonstrukcija gornjeg dela vrta, koji je nalazi iza upravne zgrade.
– Zbog lošeg materijala kojim su građeni ti kavezi, prinuđeni smo da menjamo dotrajalu ogradu i adekvatno uredimo prostor gde su mahom smešteni risovi i rakuni. Takođe, ostao nam je slobodan deo za izgradnju „polarijuma”, gde bismo smestili pingvine, možda i albatrose, dok je velika želja ljudi koji vode Zoo vrt da se obezbedi prostor za izgradnju terarijuma kakav Beograd zaslužuje. Pošto imamo fantastičnu kolekciju zmija i guštera, tri vrste mambi, nekoliko vrsta zvečarki, retke afričke otrovnice, varane, iguane i agame, za koju je publika posebno zainteresovana, obavezuje nas da na toj ideji istrajemo u budućnosti – istakao je Bojović, podsetiviši da bi najavljeno proširenje na donji deo Kalemegdana rešilo sve probleme, a Beograd svrstao u gradove s najlepšim vrtovima u Evropi i svetu.
Beogradski zoološki vrt, koji se vratio u okrilje grada kao javno preduzeće 2011. godine, tokom godine poseti između 350 i 400 hiljada ljudi iz zemlje i inostranstva.
Izvor:
24sata.rs
U narednom periodu Beogradski zoološki vrt dobiće još jedan uređeni deo za retke ptice, a gosti vrta novi, nesvakidašnji prostor u centru grada, najavili su iz Sekretarijata za komunalne i stambene poslove.
Grad Beograd je u 2011. godini finansirao radove u starom delu „Vrta dobre nade”, gde su porušeni dotrajali kavezi za lavove i tigrove. Tako su stvoreni uslovi za uređenje prostora i staza za posetioce, kao i za postavljanje novih funkcionalnih kaveza za velike ptice – istakao je gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović.
On je izrazio zadovoljstvo preduzetim poslom, jer će, kako je rekao za Beoinfo, taj deo dobiti bolju namenu, a posetioci i ljubitelji retkih vrsta ptica savremeni prostor za opuštanje i njihovo izučavanje.
Reč je o prostoru gde su kavezi podignuti davne 1936/37. godine i koji su s vremenom prevaziđeni, ukazao je direktor Zoološkog vrta Vuk Bojović.
– Velike mačke su pre nekoliko godina dobile veći i lepši prostor, oslobodivši ovaj deo za smeštaj lešinara i ptica grabljivica, jer je konfiguracija terena idealna za tu namenu. Vrt je na putu da na tom mestu obezbedi zavidnu kolekciju velikih ptica. Imamo par kondora i selerovog orla sa Kamčatke, dok beloglave supove već reprodukujemo zbog čega smo poznati i u svetu. Na putu smo da obezbedimo crne lešinare iz Kirgizije, kao i beloglavnog orla sa Aljaske i retke orlove ribare iz Afrike i Australije – naveo je Bojović za Beoinfo.
Kada je reč o drugim radovima, Bojović je podsetio da je počela i rekonstrukcija gornjeg dela vrta, koji je nalazi iza upravne zgrade.
– Zbog lošeg materijala kojim su građeni ti kavezi, prinuđeni smo da menjamo dotrajalu ogradu i adekvatno uredimo prostor gde su mahom smešteni risovi i rakuni. Takođe, ostao nam je slobodan deo za izgradnju „polarijuma”, gde bismo smestili pingvine, možda i albatrose, dok je velika želja ljudi koji vode Zoo vrt da se obezbedi prostor za izgradnju terarijuma kakav Beograd zaslužuje. Pošto imamo fantastičnu kolekciju zmija i guštera, tri vrste mambi, nekoliko vrsta zvečarki, retke afričke otrovnice, varane, iguane i agame, za koju je publika posebno zainteresovana, obavezuje nas da na toj ideji istrajemo u budućnosti – istakao je Bojović, podsetiviši da bi najavljeno proširenje na donji deo Kalemegdana rešilo sve probleme, a Beograd svrstao u gradove s najlepšim vrtovima u Evropi i svetu.
Beogradski zoološki vrt, koji se vratio u okrilje grada kao javno preduzeće 2011. godine, tokom godine poseti između 350 i 400 hiljada ljudi iz zemlje i inostranstva.