LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nedeljni izveštaj sa Beogradske berze
Nastavak silaznog trenda
Treću nedelju zaredom najlikvidnije akcije domaćeg tržišta kapitala registrovale su pad vrednosti koji je istovremeno propraćen i nastavkom smanjenja realizacije. Ukupan promet u protekloj, skraćenoj trgovačkoj sedmici bio je 2,7 miliona evra, pre svega usled slabije aktivnosti inostranih portfeljnih ulagača. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, oslabio je u sedmici 1,8 odsto, spustivši se na nivo od 738,3 poena. Od početka godine ova korpa najlikvidnijih hartija i dalje beleži pozitivan prinos od 13,3 odsto.
Akcije – Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je zabeležila promet od 44,7 miliona dinara uz smanjenje vrednosti od 4,7 odsto. Od početka aprila, akcije ove najprofitabilnije domaće banke zabeležile su smanjenje vrednosti od nepunih devet procenata, okončavši sedmicu na 3.662 dinara. Ovo je najniža vrednost na zatvaranju AIK-a još od početka godine, a mogući uzrok ovakve korekcije jesu špekulacije sa tržišta da je ova niška banka u prvom kvartalu zabeležila slabiji poslovni rezultat od očekivanog. Ostale bankarske akcije nisu beležile veći promet. Beogradska Komercijalna banka (KMBN) okončala je sedmicu na nivou od 3.250 dinara uz promet od 12,9 miliona dinara. Akcije ove najveće banke pod kontrolom države porasle su od početka godine skoro 25 odsto, te predstavljaju hartiju sa najboljim prinosom među likvidnijim papirima. Agrobanka (AGBN) je registrovala lagani silazni trend, dok je Privredna banka (PRBN) nastavila oštru korekciju spustivši se nadomak 500 dinara.
Najprometnija hartija iz realnog sektora bila je Naftna industrija Srbije (NIIS) koja je zabeležila promet od 34,8 miliona dinara uz pad vrednosti od 2,7 procenata. Na momente akcije ove najveće kompanije sa Beogradske berze padale su ispod nivoa od 500 dinara da bi nedelju okončale na koti od 505 dinara uz zaustavljanje silaznog trenda. Akcije Aerodroma „Nikola Tesla” (AERO) beležile su relativno stabilnu vrednost na nivoima neznatno iznad psihološke granice od 500 dinara uz realizaciju od 17 miliona dinara. Menadžment ove kompanije izjavio je da Aerodrom u tekućoj godini beleži snažan uzlazni trend poslovanja, te da ovo dojučerašnje javno preduzeće nema viška zaposlenih i da ima odličnu tehnološku opremljenost. Od ostalih hartija, najprijatnije iznenađenje bio je vrbaski Vital (VITL) koji je registrovao promet od 27,7 miliona dinara uz rast vrednosti od 32,2 odsto u velikoj meri kao posledica najave konsolidacije vlasništva od strane većinskog vlasnika – zemunskog Inveja. Gornjomilanovački proizvođač posuđa i bojlera Metalac (MTLC) zabeležio je lagani rast uz promet od 14,6 miliona dinara dok je Sojaprotein (SJPT) na kraju sedmice stigao do nivoa od 1.025 dinara uz neveliki promet. Menadžment ove kompanije izjavio je da je ovaj najveći regionalni prerađivač soje znatno poboljšao profitabilnost u Prvom kvartalu dok je izvoz povećan dvostruko i dostigao je nivo od 11 miliona evra. Neveliku trgovačku aktivnost zabeležio je i Energoprojekt holding (ENHL) koji je oscilirao oko nivoa od 940 dinara. Prema rečima generalnog direktora, ova najveća domaća građevinska kompanija je u prvom kvartalu tekuće godine zabeležila minus od oko milion evra, ali ne kao posledica lošijeg poslovanja već sezonske prirode građevinarstva.
Obveznice stare devizne štednje – Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 157,1 hiljadu evra, dok je najprometnija hartija bila A2014 koja je nosila prinos od oko 5,6 odsto. I prinosi na većini serija nastavili su silazni trend, dok jedino obveznica A2011 koja dospeva na naplatu 31. maja nosi godišnje zarade iznad osam odsto.
Trezorski zapisi – Protekle sedmice održane su dve aukcije državnih dužničkih hartija od vrednosti. Emisija polugodišnjih trezorskih zapisa nominalne vrednosti dve milijarde dinara realizovana je u potpunosti uz prinosnu stopu od 13,2 odsto (diskontna stopa 12,37 odsto) dok je aktivnost ulagača na pedesettronedeljnim državnih hartijama bila znatno slabija. Realizovano je tek 28,8 odsto emisije nominalno vredne 10 milijardi dinara dok je prinosna stopa iznosila 13,25 odsto (diskontna stopa 11,66 odsto).
Vesti sa berze-
Snažan rast prihoda Puteva, gubitak iz poslovanja – Jedna od najvećih domaćih putarskih kompanija, Putevi iz Užica, objavila je poslovne rezultate za proteklu godinu u kojoj je ostvaren rekordni prihod, ali je izostao pozitivan rezultat iz poslovanja. Putevi su zabeležili poslovni prihod od 4,4 milijarde dinara što je povećanje od 28 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je ostvaren poslovni gubitak od 79,4 miliona dinara naspram dobitka od 174,2 miliona dinara iz 2009. godine. Neto rezultat je bio za četvrtinu slabiji u odnosu na 2009. godinu i iznosio je 134,3 miliona dinara.
Bambi planira rast prihoda od 13 odsto u prvih šest meseci – Požarevački konditor Bambi-Banat objavio je plan poslovanja za prvih šest meseci tokom koji se očekuje pad obima prodaje od dva odsto i rast prihoda od 13,15 odsto „kao rezultat manjeg obima prodaje i daljeg redefinisanja proizvodnog portfolija ka profitabilnijim proizvodima”, navedeno je u saopštenju kompanije. Bambi je i u protekloj godini zadržao epitet najvećeg domaćeg konditora ostvarivši poslovni prihod od 7,5 milijardi dinara (rast od 21,1 odsto) dok je neto dobit iznosila 556 miliona dinara što je 2,8 puta više nego u 2009. godini. Većinski vlasnik Bambija je Danube Foods grupa sa vlasničkim udelom od 65,5 odsto, dok je najveći manjinski akcionar investicioni fond Claycroft Limited sa 5,4 odsto akcija.
Invej preuzima preostale akcije Vitala – Zemunski Invej, u vlasništvu domaćeg biznismena Predraga Rankovića Peconija, objavio je nameru da preuzme preostalih 36,7 odsto akcija ove uljare koje se trenutno ne nalaze pod njegovom kontrolom. Na poslednjoj ceni od 1.321 dinar tržišna kapitalizacija Vitala iznosi milijardu dinara (10 miliona evra), dok je Invej većinski paket akcija kupio krajem 2005. godine u ponudi za preuzimanje plativši sumu od 18,5 miliona evra. U protekloj godini ova uljara je ostvarila 442,3 miliona dinara neto dobiti što je 14 puta više u odnosu na godinu dana ranije, dok je poslovni prihod pao 12,7 odsto na 3,8 milijardi dinara, a prihod od prodaje je zabeležio blaži silazni trend od 2,4 procenta.
Akcionarski bukvar
Novčani investicioni fondovi
Novčani investicioni fondovi predstavljaju vrstu finansijske institucije koja prikuplja novčana sredstva od članova i dalje ih plasira u finansijske instrumente kao što su depoziti po viđenju, oročeni depoziti, dužničke hartije od vrednosti i sl. Ovakve vrste investicionih fondova karakteriše prilično visok nivo likvidnosti i nizak nivo rizika, odnosno njihov glavni investicioni cilj je ostvarivanje sigurnog i stabilnog rasta imovine za svoje članove. Svi domaći novčani investicioni fondovi su otvorenog tipa što podrazumeva da se vrednost investicione jedinice obračunava i objavljuje svakodnevno na osnovu vrednosti imovine odnosno portfelja finansijskih instrumenata. Vrednost investicione jedinice predstavlja ulaznu cenu za sve nove članove fonda odnosno prodajnu cenu za sve članove fonda koji žele da iz njega izađu. Dobitnik nedelje
Vrbaska uljara Vital ojačala je tokom sedmice 32,2 odsto, stigavši na kraju nedelje do nivoa od 1.321 dinar što je najviša vrednost ove hartije u poslednjih godinu dana. Povećana investiciona aktivnost na ovoj hartiji posledica je namere većinskog vlasnika, zemunskog Inveja, da otkupi preostalih 36,7 odsto akcija koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara. Istorijski maksimum akcije Vitala dostigle su u maju na nivou od 11.000 dinara, dok su najniže vredele u maju 2009. godine kada su koštale 620 dinara.
Gubitnik nedelje
Akcije beogradskog proizvođača i distributera lekova, Srbolek, nastavile su neslavnu seriju pada vrednosti, spustivši se do novog istorijskog minimuma od 14 dinara. Ova kompanija, posle neuspele privatizacije i hapšenja većinskog vlasnika, nalazi se u prilično nezavidnoj situaciji s obzirom na to da nadležni državni organi još uvek nisu doneli nikakvu konkretnu strategiju za spas ove kompanije. Istorijski maksimum akcije Srboleka dostigle su u novembru 2005. godine na nivou od 1.970 dinara kada je ova firma i preuzeta od strane kontroverznog biznismena Jovice Stefanovića.
Politika
Nastavak silaznog trenda
Treću nedelju zaredom najlikvidnije akcije domaćeg tržišta kapitala registrovale su pad vrednosti koji je istovremeno propraćen i nastavkom smanjenja realizacije. Ukupan promet u protekloj, skraćenoj trgovačkoj sedmici bio je 2,7 miliona evra, pre svega usled slabije aktivnosti inostranih portfeljnih ulagača. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, oslabio je u sedmici 1,8 odsto, spustivši se na nivo od 738,3 poena. Od početka godine ova korpa najlikvidnijih hartija i dalje beleži pozitivan prinos od 13,3 odsto.
Akcije – Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je zabeležila promet od 44,7 miliona dinara uz smanjenje vrednosti od 4,7 odsto. Od početka aprila, akcije ove najprofitabilnije domaće banke zabeležile su smanjenje vrednosti od nepunih devet procenata, okončavši sedmicu na 3.662 dinara. Ovo je najniža vrednost na zatvaranju AIK-a još od početka godine, a mogući uzrok ovakve korekcije jesu špekulacije sa tržišta da je ova niška banka u prvom kvartalu zabeležila slabiji poslovni rezultat od očekivanog. Ostale bankarske akcije nisu beležile veći promet. Beogradska Komercijalna banka (KMBN) okončala je sedmicu na nivou od 3.250 dinara uz promet od 12,9 miliona dinara. Akcije ove najveće banke pod kontrolom države porasle su od početka godine skoro 25 odsto, te predstavljaju hartiju sa najboljim prinosom među likvidnijim papirima. Agrobanka (AGBN) je registrovala lagani silazni trend, dok je Privredna banka (PRBN) nastavila oštru korekciju spustivši se nadomak 500 dinara.
Najprometnija hartija iz realnog sektora bila je Naftna industrija Srbije (NIIS) koja je zabeležila promet od 34,8 miliona dinara uz pad vrednosti od 2,7 procenata. Na momente akcije ove najveće kompanije sa Beogradske berze padale su ispod nivoa od 500 dinara da bi nedelju okončale na koti od 505 dinara uz zaustavljanje silaznog trenda. Akcije Aerodroma „Nikola Tesla” (AERO) beležile su relativno stabilnu vrednost na nivoima neznatno iznad psihološke granice od 500 dinara uz realizaciju od 17 miliona dinara. Menadžment ove kompanije izjavio je da Aerodrom u tekućoj godini beleži snažan uzlazni trend poslovanja, te da ovo dojučerašnje javno preduzeće nema viška zaposlenih i da ima odličnu tehnološku opremljenost. Od ostalih hartija, najprijatnije iznenađenje bio je vrbaski Vital (VITL) koji je registrovao promet od 27,7 miliona dinara uz rast vrednosti od 32,2 odsto u velikoj meri kao posledica najave konsolidacije vlasništva od strane većinskog vlasnika – zemunskog Inveja. Gornjomilanovački proizvođač posuđa i bojlera Metalac (MTLC) zabeležio je lagani rast uz promet od 14,6 miliona dinara dok je Sojaprotein (SJPT) na kraju sedmice stigao do nivoa od 1.025 dinara uz neveliki promet. Menadžment ove kompanije izjavio je da je ovaj najveći regionalni prerađivač soje znatno poboljšao profitabilnost u Prvom kvartalu dok je izvoz povećan dvostruko i dostigao je nivo od 11 miliona evra. Neveliku trgovačku aktivnost zabeležio je i Energoprojekt holding (ENHL) koji je oscilirao oko nivoa od 940 dinara. Prema rečima generalnog direktora, ova najveća domaća građevinska kompanija je u prvom kvartalu tekuće godine zabeležila minus od oko milion evra, ali ne kao posledica lošijeg poslovanja već sezonske prirode građevinarstva.
Obveznice stare devizne štednje – Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 157,1 hiljadu evra, dok je najprometnija hartija bila A2014 koja je nosila prinos od oko 5,6 odsto. I prinosi na većini serija nastavili su silazni trend, dok jedino obveznica A2011 koja dospeva na naplatu 31. maja nosi godišnje zarade iznad osam odsto.
Trezorski zapisi – Protekle sedmice održane su dve aukcije državnih dužničkih hartija od vrednosti. Emisija polugodišnjih trezorskih zapisa nominalne vrednosti dve milijarde dinara realizovana je u potpunosti uz prinosnu stopu od 13,2 odsto (diskontna stopa 12,37 odsto) dok je aktivnost ulagača na pedesettronedeljnim državnih hartijama bila znatno slabija. Realizovano je tek 28,8 odsto emisije nominalno vredne 10 milijardi dinara dok je prinosna stopa iznosila 13,25 odsto (diskontna stopa 11,66 odsto).
Vesti sa berze-
Snažan rast prihoda Puteva, gubitak iz poslovanja – Jedna od najvećih domaćih putarskih kompanija, Putevi iz Užica, objavila je poslovne rezultate za proteklu godinu u kojoj je ostvaren rekordni prihod, ali je izostao pozitivan rezultat iz poslovanja. Putevi su zabeležili poslovni prihod od 4,4 milijarde dinara što je povećanje od 28 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je ostvaren poslovni gubitak od 79,4 miliona dinara naspram dobitka od 174,2 miliona dinara iz 2009. godine. Neto rezultat je bio za četvrtinu slabiji u odnosu na 2009. godinu i iznosio je 134,3 miliona dinara.
Bambi planira rast prihoda od 13 odsto u prvih šest meseci – Požarevački konditor Bambi-Banat objavio je plan poslovanja za prvih šest meseci tokom koji se očekuje pad obima prodaje od dva odsto i rast prihoda od 13,15 odsto „kao rezultat manjeg obima prodaje i daljeg redefinisanja proizvodnog portfolija ka profitabilnijim proizvodima”, navedeno je u saopštenju kompanije. Bambi je i u protekloj godini zadržao epitet najvećeg domaćeg konditora ostvarivši poslovni prihod od 7,5 milijardi dinara (rast od 21,1 odsto) dok je neto dobit iznosila 556 miliona dinara što je 2,8 puta više nego u 2009. godini. Većinski vlasnik Bambija je Danube Foods grupa sa vlasničkim udelom od 65,5 odsto, dok je najveći manjinski akcionar investicioni fond Claycroft Limited sa 5,4 odsto akcija.
Invej preuzima preostale akcije Vitala – Zemunski Invej, u vlasništvu domaćeg biznismena Predraga Rankovića Peconija, objavio je nameru da preuzme preostalih 36,7 odsto akcija ove uljare koje se trenutno ne nalaze pod njegovom kontrolom. Na poslednjoj ceni od 1.321 dinar tržišna kapitalizacija Vitala iznosi milijardu dinara (10 miliona evra), dok je Invej većinski paket akcija kupio krajem 2005. godine u ponudi za preuzimanje plativši sumu od 18,5 miliona evra. U protekloj godini ova uljara je ostvarila 442,3 miliona dinara neto dobiti što je 14 puta više u odnosu na godinu dana ranije, dok je poslovni prihod pao 12,7 odsto na 3,8 milijardi dinara, a prihod od prodaje je zabeležio blaži silazni trend od 2,4 procenta.
Akcionarski bukvar
Novčani investicioni fondovi
Novčani investicioni fondovi predstavljaju vrstu finansijske institucije koja prikuplja novčana sredstva od članova i dalje ih plasira u finansijske instrumente kao što su depoziti po viđenju, oročeni depoziti, dužničke hartije od vrednosti i sl. Ovakve vrste investicionih fondova karakteriše prilično visok nivo likvidnosti i nizak nivo rizika, odnosno njihov glavni investicioni cilj je ostvarivanje sigurnog i stabilnog rasta imovine za svoje članove. Svi domaći novčani investicioni fondovi su otvorenog tipa što podrazumeva da se vrednost investicione jedinice obračunava i objavljuje svakodnevno na osnovu vrednosti imovine odnosno portfelja finansijskih instrumenata. Vrednost investicione jedinice predstavlja ulaznu cenu za sve nove članove fonda odnosno prodajnu cenu za sve članove fonda koji žele da iz njega izađu. Dobitnik nedelje
Vrbaska uljara Vital ojačala je tokom sedmice 32,2 odsto, stigavši na kraju nedelje do nivoa od 1.321 dinar što je najviša vrednost ove hartije u poslednjih godinu dana. Povećana investiciona aktivnost na ovoj hartiji posledica je namere većinskog vlasnika, zemunskog Inveja, da otkupi preostalih 36,7 odsto akcija koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara. Istorijski maksimum akcije Vitala dostigle su u maju na nivou od 11.000 dinara, dok su najniže vredele u maju 2009. godine kada su koštale 620 dinara.
Gubitnik nedelje
Akcije beogradskog proizvođača i distributera lekova, Srbolek, nastavile su neslavnu seriju pada vrednosti, spustivši se do novog istorijskog minimuma od 14 dinara. Ova kompanija, posle neuspele privatizacije i hapšenja većinskog vlasnika, nalazi se u prilično nezavidnoj situaciji s obzirom na to da nadležni državni organi još uvek nisu doneli nikakvu konkretnu strategiju za spas ove kompanije. Istorijski maksimum akcije Srboleka dostigle su u novembru 2005. godine na nivou od 1.970 dinara kada je ova firma i preuzeta od strane kontroverznog biznismena Jovice Stefanovića.
Politika