LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Nasledni ugovor između supružnika
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- U Srbiji se godišnje prekine preko hiljadu ostavinskih rasprava. Ove godine uvodi se ugovor o nasleđivanju između supružnika, pišu "Novosti".
Iz godine u godinu širom Srbije više od hiljadu ostavinskih rasprava se prekine jer se naslednici međusobno posvađaju, pa ih sud uputi na građansku parnicu. Nakon toga, podela imovine pokojnika može da traje i po deceniju, i duže, a nekada sporovi nadžive čak i naslednike.
Ostavinska rasprava najčešće se prekida kada neko od naslednika ospori testament, kada se ispostavi da je pokojnik raspolagao imovinom koja formalno nije bila njegova, kada neka od strana ospori ugovor o doživotnom izdržavanju ili kada se pojave vanbračni sin ili ćerka za koje se nije znalo.
Najviše prekida ostavina je u Beogradu i njihov broj se kreće oko 500 slučajeva godišnje. U Novom Sadu su ove brojke nešto manje. Za poslednjih godinu i po bilo ih je oko 470, dok ih je u Kragujevcu bilo devedesetak.
"Ostavinske rasprave najčešće se završavaju tokom jednog ili dva ročišta, ali kada se posvađani naslednici upute na parnicu, sve može da se otegne na više godina", kaže Biljana Lazić, portparol novosadskog Osnovnog suda.
To se dešava svuda, pa tako, recimo, u Kragujevcu, kako kažu u tamošnjem sudu, najstarija aktuelna ostavina traje 8,6 godina. U Nišu, gde ovakvi postupci obično traju od tri do šest meseci, najduži traje dve i po godine, i ne zna se kada će biti okončan. Tamo je od početka prošle godine 12 ostavina prekinuto zbog upućivanja stranaka na parnicu.
"Na dužinu postupka utiče i to što stranke iz različitih razloga izbegavaju da prime poziv suda, ali i kada naslednici žive u inostranstvu, pa se preko zamolnice šalje zahtev za naslednu izjavu", kaže Jelena Miladinović, portparol niškog Osnovnog suda.
Da bi se smanjio broj sporova i skratili postupci, nacrt novog Građanskog zakonika, koji će biti završen do kraja ove godine, predviđa uvođenje naslednog ugovora između supružnika.
"Ovim ugovorom će bračni drug koji ostane u životu moći da se obezbedi, da niko ne može da ga uslovljava i maltretira", kaže profesor Oliver Antić, član Komisije za izradu Građanskog zakonika i savetnik predsednika Republike.
Ali, supružnici će moći da zaključe ugovor o nasleđivanju i u korist trećih lica. Na primer, dece jednog ili drugog supružnika, njihove zajedničke dece, usvojenika ili drugih potomaka. Kada postoji ugovor o nasleđivanju, od imovine koja je obuhvaćena ovim ugovorom ne mogu da se namire nužni naslednici. On, takođe, ukida instituciju koja je do sada postojala - ugovor o doživotnom izdržavanju između supružnika.
Ovakav ugovor, naravno, moći će, ako je neko od naslednika nezadovoljan, i da se obara pred sudom. Recimo, u situacijama kada je očigledno da je ugovor sklopljen da bi bračni drug isključio iz nasledstva decu iz prvog braka preminulog supružnika.
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- U Srbiji se godišnje prekine preko hiljadu ostavinskih rasprava. Ove godine uvodi se ugovor o nasleđivanju između supružnika, pišu "Novosti".
Ostavinska rasprava najčešće se prekida kada neko od naslednika ospori testament, kada se ispostavi da je pokojnik raspolagao imovinom koja formalno nije bila njegova, kada neka od strana ospori ugovor o doživotnom izdržavanju ili kada se pojave vanbračni sin ili ćerka za koje se nije znalo.
Najviše prekida ostavina je u Beogradu i njihov broj se kreće oko 500 slučajeva godišnje. U Novom Sadu su ove brojke nešto manje. Za poslednjih godinu i po bilo ih je oko 470, dok ih je u Kragujevcu bilo devedesetak.
"Ostavinske rasprave najčešće se završavaju tokom jednog ili dva ročišta, ali kada se posvađani naslednici upute na parnicu, sve može da se otegne na više godina", kaže Biljana Lazić, portparol novosadskog Osnovnog suda.
To se dešava svuda, pa tako, recimo, u Kragujevcu, kako kažu u tamošnjem sudu, najstarija aktuelna ostavina traje 8,6 godina. U Nišu, gde ovakvi postupci obično traju od tri do šest meseci, najduži traje dve i po godine, i ne zna se kada će biti okončan. Tamo je od početka prošle godine 12 ostavina prekinuto zbog upućivanja stranaka na parnicu.
"Na dužinu postupka utiče i to što stranke iz različitih razloga izbegavaju da prime poziv suda, ali i kada naslednici žive u inostranstvu, pa se preko zamolnice šalje zahtev za naslednu izjavu", kaže Jelena Miladinović, portparol niškog Osnovnog suda.
Da bi se smanjio broj sporova i skratili postupci, nacrt novog Građanskog zakonika, koji će biti završen do kraja ove godine, predviđa uvođenje naslednog ugovora između supružnika.
"Ovim ugovorom će bračni drug koji ostane u životu moći da se obezbedi, da niko ne može da ga uslovljava i maltretira", kaže profesor Oliver Antić, član Komisije za izradu Građanskog zakonika i savetnik predsednika Republike.
Ali, supružnici će moći da zaključe ugovor o nasleđivanju i u korist trećih lica. Na primer, dece jednog ili drugog supružnika, njihove zajedničke dece, usvojenika ili drugih potomaka. Kada postoji ugovor o nasleđivanju, od imovine koja je obuhvaćena ovim ugovorom ne mogu da se namire nužni naslednici. On, takođe, ukida instituciju koja je do sada postojala - ugovor o doživotnom izdržavanju između supružnika.
Ovakav ugovor, naravno, moći će, ako je neko od naslednika nezadovoljan, i da se obara pred sudom. Recimo, u situacijama kada je očigledno da je ugovor sklopljen da bi bračni drug isključio iz nasledstva decu iz prvog braka preminulog supružnika.