Nasilje na filmu inspiracija za masakre

[crvendac_011]

Nasilje na filmu inspiracija za masakre

Masovno nasilje u kinematografiji, TV programima, igricama uzima danak u realnosti (1): Vlajković: Utisak da je nasilje dozvoljeno. Stojanović: Inspirišu i rijaliti programi. Na crnoj listi našao se i “Taksista”. “Rođene ubice” najveća inspiracija


Mračni vitez koji je inspirisao zločin

BILO je dovoljno da na projekciji “Uspona Mračnog viteza” u Sijera Visi u Arizoni pijani gledalac počne da galami, pa da to izazove paniku, gotovo masovnu histeriju. Posle stravičnog zločina, na premijeri trećeg dela filmske sage o Betmenu, prošlog vikenda u gradiću Aurora u Koloradu, u kome je život izgubilo 12, a povređeno 59 filmofila, strah se uvukao duboko u bioskopski mrak. Maskiran u Betmenovog glavnog takmaca Džokera i naoružan do zuba, student medicine Džejms Holms sejao je smrt, a bezumlje njegovog zlodela otvorilo bolne dileme savremenog društva gotovo u svim krajevima planete.

Masovna proizvodnja nasilja u fiktivnom svetu filmova, televizijskih programa, kompjuterskih igrica, uzima danak u realnosti. Sa raznih ekrana agresija se sve brutalnije “preliva” u gledalište i preti da poruši granice između dozvoljenog i nedozvoljenog. Kako uspostaviti branu i preseći “spiralu zla”, pitanje je koje ne sme biti upućeno samo filmskim cenzorima, već poziva na odgovornost sve slojeve društva. A šta su uzroci i moguće posledice masakra u Aurori ovih dana pokušavaju da odgonetnu mnogi stručnjaci - od psihologa, sociologa do kriminologa.

- Verujem da je reč o osobi koja nije ispoljavala duševni poremećaj iako ga je imala - kaže nam profesor Jelena Vlajković, klinički psiholog. - To je ona vrsta ljudi za koje se okolina ne zainteresuje sve dok ne učine nešto ovako, a njihove komšije i prijatelji ih opisuju kao povučene, tihe, ljude koji ne ispoljavaju agresivne pobude. Čitava scenografija ukazuje na duševni poremećaj, ali i na identifikaciju sa glavnim negativcem iz filma na čijoj se premijeri desio zločin. U pitanju je, dakle, ozbiljan psihički poremećaj.

Osobe bez čvrstog identiteta, labilnije ličnosti, smatra naša sagovornica, sklonije su takvoj identifikaciji. Nisu zato retki slučajevi poistovećivanja sa filmskim ubicama. Najveći broj “smrtonosnih” imitatora inspirisale su “Rođene ubice” (1994) Olivera Stouna, snimljene po scenariju Kventina Tarantina. Glavni junaci su ljubavnici i serijske ubice, koje zahvaljujući masovnim medijima postaju “heroji”. Izgovarajući njihove replike, u životu su se po svom zlu “proslavila” dvojica tinejdžera iz srednje škole “Kolumbajn” u Koloradu, pokosivši dvanaestoro svojih vršnjaka i profesora. A posle još jednog slučaja masovnog ubistva inspirisanog ovim filmom, porodice i prijatelji žrtava tužili su Tarantina i Stouna, koje je sud, štiteći slobodu govora i izražavanja oslobodio svake odgovornosti.

Na crnoj listi filmskih uzora našao se i “Taksista” Martina Skorsezea (1976). Čak je i atentator na američkog predsednika Ronalda Regana, izvesni Džon Hinkli, umislio da je on junak koga u “Taksisti” glumi Robert de Niro. Pokušao je da ubije Regana “kako bi impresionirao Džodi Foster”.

- Nasilje je svuda oko nas - objašnjava Vlajkovićeva. - I naši TV kanali stalno emituju filmove i serije u kojima obiluju tuče, ubistva, krv. Deca se sa nasiljem suočavaju od najranijih dana i u kompjuterskim igricama. To stvara utisak da nasilje pripada svakodnevici, da je dozvoljeno. U toj atmosferi ljudi labilnog psihičkog stanja mogu da nasilje “upijeno” iz medija pretoče u realnost.
Masovni zločin koji je počinio Džejms Holms identifikovavši se sa negativnim likom, svesno je “iskalkulisan” da ga po zlu “proslavi” širom sveta, smatra Jovica Stojanović, antropolog.

- Ovakvi ljudi dobro znaju da su mediji željni senzacija i da će skrenuti ogromnu pažnju na njegovo zlodelo, što se i dogodilo - kaže Stojanović za “Novosti”. - Moderne kamikaze su inspirisane i brojnim rijaliti šou’programima, kojih ima na svim televizijama i gde se agresivnost otvoreno afirmiše, ili podstiče. Ove motivacije su društveno vrlo opasne i teško se daju zaustaviti. Preterano medijsko distribuiranje nasilja, u senzacionalističkom tonu, otvara breše novom nasilju. Poseban problem je što se hiperprodukcijom nasilja postiže vrlo opasan efekat ravnodušnosti. Više kao da niko ne saučestvuje u tuđem bolu i nesreći, a mediji su za to u priličnoj meri zaslužni.
Nasilje u stvarnosti i njegova medijska distribucija skoro da funkcionišu principom spojenih sudova, a što se to više bude događalo sve više ćemo biti razdvojeni, bez obzira na političke, verske, rasne, etničke, ili bilo koje druge pripadnosti, uveren je naš sagovornik.

- Zahvaljujući medijima svet je postao globalno selo, ali pravljenje spektakla i horora od života vodi tome da će selo ostati beživotno - zaključuje Stojanović.

“MATRIKS” ZLOČINA

ČUVENI film “Lovac na jelene” ostao je upamćen i po tome da je popularisao “ruski rulet”, a i “krvavi trag” ostao je i iza serijala “Matriks”. Švedski student koji je ubio svoju gazdaricu policajcima je objasnio da je bio “uvučen u Matriks”. Slično objašnjenje imao je i Džon Alen, umešan u snajperske napade u Vašingtonu 2002. godine.
Skriven iza kostima iz “Vriska” Belgijanac Tjeri Žardin nožem je iskasapio svoju komšinicu, a ubistva pod ovom maskom zabeležena su u SAD i nekoliko evropskih zemalja.

BEZ MASKI

U bioskopima širom Austrije počelo je prikazivanje novog filma o Betmenu, a iz predostrožnosti gledaoci su zamoljeni da na projekcije ne dolaze maskirani u kostime glavnih junaka.
Istovremeno u američkoj državi Mejn uhapšen je Timoti Kurtou, kod koga je pronađen “kalašnjikov”, četiri pištolja, municija i isečci iz novina o ubistvu 12 osoba u bioskopu u predgrađu Denvera. On je policiji, koja ga je zaustavila zbog brze vožnje, rekao da ide da ubije nekadašnjeg poslodavca samo dan pošto je gledao film o Betmenu.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Betmenova senka zle sudbine

Betmenova senka zle sudbine

Masovno nasilje u kinematografiji, tv programima, igricama, uzima danak u realnosti (2): Od smrti Hita Ledžera, splet tragičnih okolnosti prati trilogiju Kristifora Nolana. Vojnov: Pop kultura nije uzrok patologije


Scena iz filma “Betmen”

FILMSKU sagu o Betmenu reditelja Kristofera Nolana pratio je čitav splet tragičnih okolnosti, od kojih je poslednja masakr na premijeri u gradiću Aurora. Još pre nego što je stigao u bioskope prethodni, drugi nastavak, svet je pre četiri godine potresla vest o iznenadnoj smrti tumača glavnog negativca, zvezde u usponu Hita Ledžera.

Nestanak sa životne scene filmskog Džokera, obavijen misterijom samoubistva, stvorio je u javnosti neku vrstu mita o „ukletom glumcu“. Pisani i elektronski mediji utrkivali su se u senzacijama vezanim za njegov prerano i nasilno prekinuti život, dok je sve veći broj poklonika hrlio u bioskope, diveći se maestralno odigranoj poslednjoj ulozi za koju je posthumno ovenčan brojnim nagradama.

Iz pijeteta prema Ledžeru, lik Džokera ne pojavljuje se u trećem nastavku, ali povišene emocije dočekale su „Uspon Mračnog viteza“ još pre samog starta. Kritičari koji su uoči premijere negativno ocenili ovo ostvarenje, na jednom od najpopularnijih filmskih sajtova doživeli su verbalni linč. Prećeno im je čak i smrću, koja je nedugo potom stigla poklonike čuvenog junaka, koji je iz stripa uskočio na veliko platno. Epilog širenja zlokobne senke nad Betmenovom bioskopskom sudbinom jeste 12 žrtava pomračenog uma ubice Džejmsa Holmsa, koji je umislio da je Džoker.

Uprkos tragediji u Koloradu, pojačanim merama obezbeđenja, sve brojnijim kritikama na količinu nasilja u visokobudžetnim ostvarenjima, kontradiktornostima vezanim za ovaj film, zarada na blagajnama ne prestaje da raste. „Uspon Mračnog viteza“ prikazuje se širom planete, a početkom nedelje imao je premijeru i kod nas. Distributer „Tak vižn“, zastupnik kompanije „Vorner Bros“ za Srbiju i Crnu Goru, očekuje da će „Betmen“ uz „Hobita“ biti jedan od najvećih filmova ove godine. Posle svega što se dogodilo, pred beogradsku premijeru, priznaje nam Vladan Sretenović, direktor ove distributerske kuće, postojala je izvesna doza zebnje.

- Bio je prisutan odrđen stepen zabrinutosti i kod nas, jer i u Srbiji postoji veliki broj fanova Betmena, kao i pokojnog glumca Hita Ledžera - kaže nam Sretenović. - Među mnogim verzijama motiva ovog zločina, najrelanija mi se čini ona po kojoj je ubica bio podstaknut smrću Hita Ledžera, glumca koji je izvršio samoubistvo pod nerazjašnjenim okolonostima, a posle snimanja „Betmena“. U Americi se mnogo više nego kod nas ljudi i negativno i pozitivno identifikuju sa junacima filmova, glumcima, njihovim sudbinama. Posledica toga je veliki broj šokantnih događaja i smrti vezanih za poznate holivudske filmove.
Zbog dosad neviđenih specijalnih efekata u „Tak vižnu“ veruju da su sa novim „Betmenom“ dobili pravi letnji hit.

- Već je scena na samom početku filma, sa bekstvom iz aviona - antologijska, nešto do sada neviđeno - tvrdi Sretenović, koji smatra da u slučaju ovog filma, količina nasilja ne izlazi iz okvira dobrog ukusa. - Producenti još ne žele da otkriju da li su u pitanju specijalni efekti ili istinski snimljen pad aviona...

Članovi Američke akademije za film, međutim, na nedavnoj projekciji delo Kristofera Nolana dočekali su „negatino i mlako“, što je podstaklo spekulacije da se neće naći među favoritima za Oskara. Uz sve umetničke vrline i mane „Uspon Mračnog viteza“ najviše će se pamtiti po masakru u Aurori. Bezumni čin Džejmska Holmsa postao je neka vrsta društvenog krivog ogledala, u kome se odslikava Gordijev čvor nasilja, medijske manipulacije, šou biznisa, zakona novca i reklame...

- U društvima koja cene publicitet kao apsolutnu kategoriju, odnosno tamo gde je publicitet važan sam po sebi, nezavisno od toga da li je pozitivan ili ne, posezanje za uzorima u popularnoj kulturi kako bi se sprovelo nasilje postaje određena vrsta standarda - smatra Dimitrije Vojnov, filmski kritičar. - Čini mi se da zločinci biraju dela koja će rekonstruisati u stvarnosti u skladu sa porukom koju žele da ostave. Otud, popularna kultura nije uzrok patologije, niti je stimuliše, ona samo služi kao krajnji kalup u kome se oblikuje najbrutalnija manifestacija tog poremećaja.

Zanimljivo je, ističe naš sagovornik, da je jedna od žrtava masakra u Koloradu neposredno pre ove pucnjave preživela sličan incident, o kome nisu ni izveštavali globalni mediji jer je verovatno bio manje interesantan.

- Holms je želeo da zauzme svoje mesto u panteonu američkih ubica, i u kulturi koja je dosta učinila da fetišizuje ljude kao što su Ted Bandi, Čarls Menson ili Džefri Demer - misli Vojnov.

MAKAZE ZA “ODRED“

POSLEDICE nasilja na premijeri „Betmena“ odraziće se na film „Gangsterski odred“. Studio „Vorner Bros“ otkazao je premijeru 7. septembara kako bi se izmenila sporna scena u kojoj gangsteri iz mašinki pucaju na bioskopsku publiku. Dosnimiće se nove sekvence, a producenti su već kontaktirali s glavnim glumcima Rajanom Goslingom, Šonom Penom, Džovanijem Ribizijem.

MOLBE PORODICA

PORODICE poginulih u ponoćnom masakru u Koloradu uputile su apel medijima da manje prostora i minutaže posvećuju ubici, a više njegovim žrtvama. Medijima se obratio i otac Hita Ledžera, zahtevajući da se ime njegovog sina ne dovodi u vezu sa ovim zločinom.

Izvor: Večernje novosti