LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Naši zakonodavci su loši prepisivači
Blic
Srpski zakoni se često donose na brzinu, nekritički podražavaju inostrana rešenja, slabog su kvaliteta, puni grešaka i u otvorenoj koloziji sa ljudskim pravima, a parlament se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da tu vrstu pravnih akata usvaja po hitnom postupku, upozoravaju pravni eksperti.
Stručnjake čudi lakoća s kojom se donose zakoni
- Začuđuje lakoća sa kojom se danas donose zakoni bez ozbiljnih priprema, u nemoguće kratkim rokovima i bez ikakve i ičije odgovornosti za ogroman broj grešaka koje se pokazuju odmah posle njihovog donošenja. Neki od tih zakona su izrazito niskog kvaliteta, pojedini potpuno neupotrebljivi i u otvorenoj koliziji sa ljudskim pravima. Toga su svesni predlagač i zakonodavac, ali politički cilj da se donese još jedan zakon je neprikosnoven. Zbog toga je zakonodavac uveo običaj, koji je suprotan Ustavu, da odlaže primenu zakona koji su stupili na snagu nekada i po nekoliko godina, umesto da odlaže njihovo stupanje na snagu. Tako smo dobili zakone koji su stupili na snagu ali se ne primenjuju, zakone koji nisu zakoni, zakone bez ikakvog autoriteta - ocenjuje dr Momčilo Grubač, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“.
Kao primer konfuzije u pravnom poretku Srbije, koju karakteriše mnoštvo „čekajućih zakona“, profesor Grubač navodi sudbinu Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Pomodarstvo
- U našim zakonodavnim reformama u oblasti krivičnog prava ima viška revnosti, nastojanja zakonodavca da po svaku cenu bude originalan i dosta pomodnosti. U stvari, mi nemamo prave i suštinske pravne reforme, već je samo reč o prilagođavanju našeg prava određenim inostranim uzorima. U toj adapataciji ima dosta propusta i lutanja. Često se menja i napušta ono što je deo naše pravne tradicije i što je pokazalo dobre rezultate, a iz inostranog prava preuzimaju ustanove o kojima se veoma malo zna i o čijoj vrednosti se sudi na osnovu pojedinačnih i neproverenih utisaka - ističe profesor Grubač. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Zakonik iz 2006 je čekao na primenu gotovo pune četiri godine, ali je nije dočekao. U međuvremenu je stavljen van snage i prošle godine zamenjen novim zakonikom - kaže profesor Grubač.
Dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka građanskog procesnog prava na Univerzitetu „Union“, takođe smatra da su srpski zakoni neretko rezultat naglih, nedovoljno promišljenih zahvata.
- Naš zakonodavac kao da nema svest o potrebi uravnotežene, harmonične zaštite svih ljudskih prava, već se jedno pravo štiti na štetu drugog. Na primer, državni sekretar Ministarstva pravde je rekao da se novi Zakonik o parničnom postupku donosi da bi se postupak na sudu ubrzao, iako neka rešenja idu na štetu pravičnog suđenja. To može da ima ozbiljne posledice po Srbiju u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Jer od 46 presuda koje je do pre nekoliko meseci ovaj sud doneo, u 18 je našao povredu prava na suđenje u razumnom roku, a u 14 povredu prava na pravično suđenje - iznosi profesorka Vodinelić.
Kao posebno zabrinjavajuće, profesorka Vodinelić ističe donošenje velikog broja zakona po hitnom postupku.
- Skupština se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da zakone donosi po hitnom postupku. Ovaj sud zasnivam na činjenici da se neki zakoni (koje treba usaglasiti sa pravom EU) donose po hitnom postupku, iako sadrže pravne institute koji se kod nas prvi put uvode ili su nedovoljno poznati - kaže profesorka Vodinelić.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Ustav iz 2006. ne valja
- Posebno nam ne služi na čast što se stanje rapidno promenilo nagore od donošenja poslednjeg Ustava kao najvišeg zakona. Ustav iz 2006. je loš pravni akt. Donet je na brzinu, sadrži nedopustive greške i previde i čak nije imao ozbiljnu pravopisnu leksičku redakciju. Ako je najviši zakon države takav, onda nije ni čudo što ne možemo da se pohvalimo drugim, “običnim“ zakonima, a o podzakonskim aktima i da ne govorimo - zaključuje profesorka Hasanbegović. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nomotehnika, odnosno veština donošenja zakona, kod nas je na poražavajuće niskom nivou, smatra dr Jasminka Hasanbegović, profesorka beogradskog Pravnog fakulteta.
- Donošenje zakona jeste pitanje političke odluke, ali pravna država i vladavina prava ne mogu se zasnivati samo na političkoj moći niti na dobroj nameri već je potrebno i odgovarajuće stručno znanje. Međutim, sve se na brzinu radi, struka se ne konsultuje, a argumenti stručnjaka se ne uvažavaju. Vidljiva su nastojanja da se stručno znanje pretvori u sluškinju politike i zato je ovde na delu bahatost neznanja - kaže profesorka Hasanbegović.
Advokat dr Slobodan Beljanski smatra da je zakonodavna aktivnost u Srbiji često više izraz političkih ambicija nego pravnih razloga i sistemskih potreba.
- Metodologija normiranja je konfuzna, mnogi zakoni su na veoma niskom nivou pismenosti i logičke povezanosti. S druge strane, neki su naprosto mešavina nekritičkog podražavanja i lošeg prepisivanja. Kao što je reforma pravosuđa vođena na površan i neodgovoran način, tako se pristupa i donošenju većine propisa - navodi dr Beljanski.
Blic
Srpski zakoni se često donose na brzinu, nekritički podražavaju inostrana rešenja, slabog su kvaliteta, puni grešaka i u otvorenoj koloziji sa ljudskim pravima, a parlament se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da tu vrstu pravnih akata usvaja po hitnom postupku, upozoravaju pravni eksperti.
Stručnjake čudi lakoća s kojom se donose zakoni
- Začuđuje lakoća sa kojom se danas donose zakoni bez ozbiljnih priprema, u nemoguće kratkim rokovima i bez ikakve i ičije odgovornosti za ogroman broj grešaka koje se pokazuju odmah posle njihovog donošenja. Neki od tih zakona su izrazito niskog kvaliteta, pojedini potpuno neupotrebljivi i u otvorenoj koliziji sa ljudskim pravima. Toga su svesni predlagač i zakonodavac, ali politički cilj da se donese još jedan zakon je neprikosnoven. Zbog toga je zakonodavac uveo običaj, koji je suprotan Ustavu, da odlaže primenu zakona koji su stupili na snagu nekada i po nekoliko godina, umesto da odlaže njihovo stupanje na snagu. Tako smo dobili zakone koji su stupili na snagu ali se ne primenjuju, zakone koji nisu zakoni, zakone bez ikakvog autoriteta - ocenjuje dr Momčilo Grubač, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“.
Kao primer konfuzije u pravnom poretku Srbije, koju karakteriše mnoštvo „čekajućih zakona“, profesor Grubač navodi sudbinu Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Pomodarstvo
- U našim zakonodavnim reformama u oblasti krivičnog prava ima viška revnosti, nastojanja zakonodavca da po svaku cenu bude originalan i dosta pomodnosti. U stvari, mi nemamo prave i suštinske pravne reforme, već je samo reč o prilagođavanju našeg prava određenim inostranim uzorima. U toj adapataciji ima dosta propusta i lutanja. Često se menja i napušta ono što je deo naše pravne tradicije i što je pokazalo dobre rezultate, a iz inostranog prava preuzimaju ustanove o kojima se veoma malo zna i o čijoj vrednosti se sudi na osnovu pojedinačnih i neproverenih utisaka - ističe profesor Grubač. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Zakonik iz 2006 je čekao na primenu gotovo pune četiri godine, ali je nije dočekao. U međuvremenu je stavljen van snage i prošle godine zamenjen novim zakonikom - kaže profesor Grubač.
Dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka građanskog procesnog prava na Univerzitetu „Union“, takođe smatra da su srpski zakoni neretko rezultat naglih, nedovoljno promišljenih zahvata.
- Naš zakonodavac kao da nema svest o potrebi uravnotežene, harmonične zaštite svih ljudskih prava, već se jedno pravo štiti na štetu drugog. Na primer, državni sekretar Ministarstva pravde je rekao da se novi Zakonik o parničnom postupku donosi da bi se postupak na sudu ubrzao, iako neka rešenja idu na štetu pravičnog suđenja. To može da ima ozbiljne posledice po Srbiju u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Jer od 46 presuda koje je do pre nekoliko meseci ovaj sud doneo, u 18 je našao povredu prava na suđenje u razumnom roku, a u 14 povredu prava na pravično suđenje - iznosi profesorka Vodinelić.
Kao posebno zabrinjavajuće, profesorka Vodinelić ističe donošenje velikog broja zakona po hitnom postupku.
- Skupština se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da zakone donosi po hitnom postupku. Ovaj sud zasnivam na činjenici da se neki zakoni (koje treba usaglasiti sa pravom EU) donose po hitnom postupku, iako sadrže pravne institute koji se kod nas prvi put uvode ili su nedovoljno poznati - kaže profesorka Vodinelić.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Ustav iz 2006. ne valja
- Posebno nam ne služi na čast što se stanje rapidno promenilo nagore od donošenja poslednjeg Ustava kao najvišeg zakona. Ustav iz 2006. je loš pravni akt. Donet je na brzinu, sadrži nedopustive greške i previde i čak nije imao ozbiljnu pravopisnu leksičku redakciju. Ako je najviši zakon države takav, onda nije ni čudo što ne možemo da se pohvalimo drugim, “običnim“ zakonima, a o podzakonskim aktima i da ne govorimo - zaključuje profesorka Hasanbegović. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nomotehnika, odnosno veština donošenja zakona, kod nas je na poražavajuće niskom nivou, smatra dr Jasminka Hasanbegović, profesorka beogradskog Pravnog fakulteta.
- Donošenje zakona jeste pitanje političke odluke, ali pravna država i vladavina prava ne mogu se zasnivati samo na političkoj moći niti na dobroj nameri već je potrebno i odgovarajuće stručno znanje. Međutim, sve se na brzinu radi, struka se ne konsultuje, a argumenti stručnjaka se ne uvažavaju. Vidljiva su nastojanja da se stručno znanje pretvori u sluškinju politike i zato je ovde na delu bahatost neznanja - kaže profesorka Hasanbegović.
Advokat dr Slobodan Beljanski smatra da je zakonodavna aktivnost u Srbiji često više izraz političkih ambicija nego pravnih razloga i sistemskih potreba.
- Metodologija normiranja je konfuzna, mnogi zakoni su na veoma niskom nivou pismenosti i logičke povezanosti. S druge strane, neki su naprosto mešavina nekritičkog podražavanja i lošeg prepisivanja. Kao što je reforma pravosuđa vođena na površan i neodgovoran način, tako se pristupa i donošenju većine propisa - navodi dr Beljanski.