Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаке.
Бисер не ваља пред свиње просипати.
Благо нестаде, враг остаде.
Бог је спор, али достижан.
Бог нас често посећује, али ми већином нисмо код куће.
Бог никоме дужан не остаје.
Богатство мења чуд, ретко набоље.
Богатство никад није сито.
Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
Бол се савлада стрпљивошћу.
Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.
Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
Весело срце пола здравља.
Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи.
Воду коју ћеш пити немој мутити.
Где је много приче мало је рада.
Где је слога ту је и победа.
Где је стида, ту је и поштења.
Где није мира, нема ни среће.
Где се ништа не може помоћи, лепо је осмехнути се.
Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добра чељад увек посла нађу.
Док дете не падне, не може научити да хода.
Док живиш, доликује ти да се надаш.
Док је шиба танка, треба је исправљати.
Док се муке не намучи, памети се не научи.
Драгом често опраштај, себи никад.
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.
Живео и Бог те веселио!
Живи просто – доживећеш сто.
За чисто злато рђа не пријања.
Зид руши влага, а човјека брига.
Златан ланац слободу не пружа.
Злато се у ватри пребира, човек у невољи.
Зло и несрећа не долазе од Бога, већ од човека.
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
Иза дажда биће и сунца.
Инат је зао занат.
Једном се лебац ломи.
Кад Бог даје не пита чији је син.
Кад се сложе и слаби су јаки.
Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.
Ко враћа зло за зло, неће се зло одмаћи од куће његове.
Ко брзо суди, брзо се и каје.
Ко високо лети, ниско пада.
Ко истину говори, Бога хвали.
Ко је много патио, много је и запамтио.
Ко љети хладује, зими гладује.
Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.
Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају.
Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
Ко се туђем злу весели, нек се своме нада.
Ко се хвали сам се квари.
Ко се чува, и Бог га чува.
Ко у небо пљује на образ му пада.
Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује.
Ко хоће часно, не мозе ласно.
Ко чека и дочека.
Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести.
Колико је низбрдица онолико је узбрдица.
Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати.
Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.
Љубав дуго трпи.
Љубав и слога немогуће омогуће.
Љубав нема година: она се увек рађа.
Људи се највише муче због хлеба и љубави.
Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
Љут човек не задржи пријатеља.
На једну главу не може се две капе.
На муци се познају јунаци.
Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
Најпре испред своје куће почисти.
Најчешће опече потајни жар.
Не бојим се смрти него зла живота.
Не вичи, оно што те је снашло нећеш тако отерати.
Не гоји се прасе уочи Божића.
Не ниче све што се сеје.
Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.
Нема већег зла, од зле памети.
Није свака мука довијека.
Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио.
Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
Осмехни се свакоме јутру.
Почни! Започето је пола дела.
Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
Празна врећа усправно не може да стоји.
Рђа једе гвожђе, а туга срце.
Рђав је човек који се туђем злу радује.
Ретка је срећа без гордости.
Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
Рука која даје не оскудева.
Слобода је не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш шта нећеш.
Страх је већ пола несреће.
Стрпљења! Временом од траве постаје млеко!
Тиха вода бријег рони.
У Бога се уздај, али сам не греши!
У невољи не треба плакати, него лека тражити.
Хлеб јести – није мајсторија; хлеб пећи – мала је мајсторија; а хлеб зарадити – то је највећа мајсторија.
Храбре срећа прати!
Цару царево, а Богу Божије.
Чистима је све чисто.
Човек има само оно што даје.
Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
Човек снује, ал' Бог богује.
Човека можеш преварити, али Бога нећеш.
Што је Бог саставио, човек нека не раставља.
Што људи имају више, то више и желе.
Боље ме спали него ме похвали.
непознат монах
Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси.
Ко ради тај и греши, али највише греши онај који не ради ништа.
иди у дупе на васхар
-У ком грму лези зец
-Знам те коко док си јаје била
-Дрзи воду док мајстори оду
-Пољубио је затворена врата
-Куд пукло да пукло
-Ум царује, снага кладе ваља
-Ко умије, њему двије
-Видецемо ција мајка црну вуну преде
-Уздај се у се и у своје кљусе
-За добрим коњем прасина се дизе
-Враг с тобом глогиње млатио
-Ко о цему, баба о устипцима
-Поклоњеном коњу у зубе се не гледа
-Не мозес и јаре и паре
-Кад на врби роди гроздје
-Цизма главу цува, схубара је краси
-Видела заба да се коњи кују па и она подигла ногу
-Ко рано рани две среце граби
-Ни по бабу ни по стрицевима
-Далеко ти лепа куца
-Зиви били па видели
-Он млати празну сламу
-Устани куме да седне свираце мајка
-Лези 'лебу да те једем
-Прво скоци па реци "хоп"
-Сира и војне музике
-Ком опанци, ком обојци
-Засвирај и за појас задени
-Отис 'о си, сарму пробо ниси
-Сјаси Курта да узјасе Мурта
-Нема одмора док траје обнова
-Риба риби гризе реп
-Досла маца на вратанца
-Где сви турци ту и мали мујо
-Бјез 'те ноге усраце вас гу * ица
-Доц 'це цица на колица
-Не трази длаку у јајету
-Ко коси а ко воду носи
-Срање кроз густо грање
-Слажу се ко рогови у вреци
-Лупас као максим по дивизији
-Бозе мили цуда великога, кад се сцасе по земљи србији
-Убио си га к'о зеца
-Пијан к'о мајка
-Ко мене каменом ја њега вецим
-Калемцицем цу те, калемцицем цес ме
-Превео га жедног преко воде
-Пљунути отац
-Мота га око малог прста
-Не липси магарце до зелене траве
-И ми коња за трку имамо
-На муци се познају јунаци
-Ко са децом спава, уписшан се буди
-Ко се једном о млеко опече тај и у јогурт дува
-Мере бит 'бидне мере бит' небидне
-Хоцес, мало сутра
-Нема теорије
-У лимбургу месецу кад се мајмуни шишају
У вину је истина.
-Сто људи имају висе, то висе зеле.
-Није сиромах ко мало има, већ ко много зели.
-Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.
-Свако је ковац своје среце.
-Отето - проклето.
-Ко у небо пљује на образ му пада.
-Од самоце ниста горе нема.
-Књига је цовеков најбољи пријатељ!
-Дје велика звона звоне, ту се мала не чују.
-Боље је с мудрим плакати, него са будалом певати.
-Богат је ко није дузан, а млад ко је здрав.
-Да га земља не вуце себи, полетео би.
-Кад највисе грми, најмање кисе пада.
-Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
-Ко се сели, тај се не весели.
-Много знати, значи пре времена остарити.
-Учини човеку сто пута добро, а једанпут не учини - све је заборављено.
-Прав се смеје, а крив се крије.
Више вреди што жена уштеди него сто муж заради.
-желиш ли знати која су три највеца зла за човека? Ево укратко: жена, пожар, поплава!
-Вода сваста опере до црна образа.
-Зид руси влага, а цовека брига.
-Није благо ни сребро ни злато, вец је благо сто је срцу драго.
-Који здраво дизе нос тај це скоро ици бос.
-Кад је дзабе и сирце је слатко!
-Благо ономе ко зна да не зна, а хоце да зна.
-Ко трази веце, изгуби из вреце.
-Господском смеху и ведру небу не ваља веровати, јер се зацас промене.
Болан се пита, а здравом се даје.
-Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
-Такав је цовек, само онима највисе завиди којима највисе дугује.
-Све се знаде ста је и како је: свако дело додје на видело.
-Не веруј никоме, до самоме себи.
-Посто се кола сломе, многи пут казују.
-Рдја једе гвоздје, а туга срце.
-Нема ниста несноснији од богате зене.
-Залуду ми је бисер кад ми грло дави.
-Ум царује, снага кладе ваља.
Купуј прво суседа, па после куцу.
-Оци су огледало дусе.
-Није ком је рецено, већ ком је судјено.
-Кад султан назебе, раја кија.
-Ко се сам чува и Бог га чува.
-Дје брат брата не воли, ту нема среце.
-Цувај се многих ако се не бојис појединаца.
-Где се коњи бију и играју, ту магарцу нигде места нема.
-Кад цовек тоне и за врело гвоздје се хвата.
-Која се не рекне, она се не цује.
-Ко тебе каменом, ти њега погачом!
-Богата је теско даровати, сита госта јос тезе цастити.
-Где злато господује, разлог се не цује.
-И зид има уши, и плот има оци.
-Где је стида, ту је и поштења.
-Где је среца, ту је и несреца.
-Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
-Иде време, носи бреме.
-Где није жене, ту није ни куце.
-Држ се нова пута и стара пријатеља.
Ако је го, али је соко.
Ако је и колиба, наса је.
Ако је ко луд, не буди му друг.
Ако ми не мозес помоци, немој ми одмагати.
Ако неце зло од тебе, бези ти од зла.
Ако ти могу купити капу, памет не могу.
Ако знас ста ти је било, не знас ста це ти бити.
Ако зену туцес, своју срецу туцес.
Бјези куд ти је воља, од себе не утјеце.
Благо ономе ко зна да не зна, а хоце да зна.
Богат је ко није дузан, а млад ко је здрав.
Болан се пита, а здравом се даје.
Боље је доброга слузити, него рдјаву заповедати.
Боље је и мало с благословом, не'ли и доста с проклетством.
Боље је имати рдјаву годину, него рдјава суседа.
Боље је не поцети, него не доцет.
Боље је немати, него отимати.
Боље је незналица но тврдоглавица.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је с мудрим пакати него с лудим певати.
Боље је своје јаје него тудја кокос.
Боље је у колиби певати него у двору плакати.
Боље мрсав мир него дебела парница.
Боље се с јунаком бити, него с рдјом љубити.
Боље слеп оцима, него слеп памецу.
Бољи је добар глас него златан пас.
Бољи је и црн колац него празна торба.
Брат брата над јаму води, али у јаму не меце.
Брдо се с брдом не мозе састати, а зиви се људи састану.
Бучи вецма ко мање разлога има.
Човек је тврдји од камена, а слабији од јајета.
Човек зели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
Човек се уци док је зив, па опет луд умре.
Чувај беле новце за црне дане.
Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
Да је стеци ко сто реци, сви би богати били.
Да га земља не вуце себи, полетео би.
Да падне на ледја, разбио би нос.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добро је ласно заборавити, а зло никада.
Добро се не позна док се не изгуби.
Док је леђа, бице самара.
Док је сиба танка, треба је исправљати.
Дрво без гране и цовек без мане - не могу бити.
Дрво се на дрво ослања, а цовек на цовека.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
Дје брат брата не воли, ту нема среце.
Дје је среца, ту је и несреца.
Дје није жене, ту није ни куце.
Дје се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.
Дје велика звона звоне, ту се мала не чују.
Где је чија куца ту је и средина света.
Где је стида, ту је и поштења.
Где злато господује, разлог се не цује.
Где злато говори, уста цуте.
Господском смеху и ведру небу не ваља веровати, јер се зацас
промијене.
Гвоздје резе и дрво и камен, али и њега рдја једе.
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
И људе послусај, и своје памети имај.
И најмудрији да прода све сто има, не мозе да купи све сто нема
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
И зид има уши, и плот има оци.
Иде време, носи бреме.
И лонцем о камен или каменом о лонац, теско лонцу свакојако.
Изван очију, изван срца.
Језик кости нема, али кости ломи.
Бисер не ваља пред свиње просипати.
Благо нестаде, враг остаде.
Бог је спор, али достижан.
Бог нас често посећује, али ми већином нисмо код куће.
Бог никоме дужан не остаје.
Богатство мења чуд, ретко набоље.
Богатство никад није сито.
Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
Бол се савлада стрпљивошћу.
Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.
Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
Весело срце пола здравља.
Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи.
Воду коју ћеш пити немој мутити.
Где је много приче мало је рада.
Где је слога ту је и победа.
Где је стида, ту је и поштења.
Где није мира, нема ни среће.
Где се ништа не може помоћи, лепо је осмехнути се.
Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добра чељад увек посла нађу.
Док дете не падне, не може научити да хода.
Док живиш, доликује ти да се надаш.
Док је шиба танка, треба је исправљати.
Док се муке не намучи, памети се не научи.
Драгом често опраштај, себи никад.
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.
Живео и Бог те веселио!
Живи просто – доживећеш сто.
За чисто злато рђа не пријања.
Зид руши влага, а човјека брига.
Златан ланац слободу не пружа.
Злато се у ватри пребира, човек у невољи.
Зло и несрећа не долазе од Бога, већ од човека.
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
Иза дажда биће и сунца.
Инат је зао занат.
Једном се лебац ломи.
Кад Бог даје не пита чији је син.
Кад се сложе и слаби су јаки.
Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.
Ко враћа зло за зло, неће се зло одмаћи од куће његове.
Ко брзо суди, брзо се и каје.
Ко високо лети, ниско пада.
Ко истину говори, Бога хвали.
Ко је много патио, много је и запамтио.
Ко љети хладује, зими гладује.
Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.
Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају.
Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
Ко се туђем злу весели, нек се своме нада.
Ко се хвали сам се квари.
Ко се чува, и Бог га чува.
Ко у небо пљује на образ му пада.
Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује.
Ко хоће часно, не мозе ласно.
Ко чека и дочека.
Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести.
Колико је низбрдица онолико је узбрдица.
Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати.
Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.
Љубав дуго трпи.
Љубав и слога немогуће омогуће.
Љубав нема година: она се увек рађа.
Људи се највише муче због хлеба и љубави.
Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
Љут човек не задржи пријатеља.
На једну главу не може се две капе.
На муци се познају јунаци.
Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
Најпре испред своје куће почисти.
Најчешће опече потајни жар.
Не бојим се смрти него зла живота.
Не вичи, оно што те је снашло нећеш тако отерати.
Не гоји се прасе уочи Божића.
Не ниче све што се сеје.
Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.
Нема већег зла, од зле памети.
Није свака мука довијека.
Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио.
Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
Осмехни се свакоме јутру.
Почни! Започето је пола дела.
Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
Празна врећа усправно не може да стоји.
Рђа једе гвожђе, а туга срце.
Рђав је човек који се туђем злу радује.
Ретка је срећа без гордости.
Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
Рука која даје не оскудева.
Слобода је не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш шта нећеш.
Страх је већ пола несреће.
Стрпљења! Временом од траве постаје млеко!
Тиха вода бријег рони.
У Бога се уздај, али сам не греши!
У невољи не треба плакати, него лека тражити.
Хлеб јести – није мајсторија; хлеб пећи – мала је мајсторија; а хлеб зарадити – то је највећа мајсторија.
Храбре срећа прати!
Цару царево, а Богу Божије.
Чистима је све чисто.
Човек има само оно што даје.
Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
Човек снује, ал' Бог богује.
Човека можеш преварити, али Бога нећеш.
Што је Бог саставио, човек нека не раставља.
Што људи имају више, то више и желе.
Боље ме спали него ме похвали.
непознат монах
Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси.
Ко ради тај и греши, али највише греши онај који не ради ништа.
иди у дупе на васхар
-У ком грму лези зец
-Знам те коко док си јаје била
-Дрзи воду док мајстори оду
-Пољубио је затворена врата
-Куд пукло да пукло
-Ум царује, снага кладе ваља
-Ко умије, њему двије
-Видецемо ција мајка црну вуну преде
-Уздај се у се и у своје кљусе
-За добрим коњем прасина се дизе
-Враг с тобом глогиње млатио
-Ко о цему, баба о устипцима
-Поклоњеном коњу у зубе се не гледа
-Не мозес и јаре и паре
-Кад на врби роди гроздје
-Цизма главу цува, схубара је краси
-Видела заба да се коњи кују па и она подигла ногу
-Ко рано рани две среце граби
-Ни по бабу ни по стрицевима
-Далеко ти лепа куца
-Зиви били па видели
-Он млати празну сламу
-Устани куме да седне свираце мајка
-Лези 'лебу да те једем
-Прво скоци па реци "хоп"
-Сира и војне музике
-Ком опанци, ком обојци
-Засвирај и за појас задени
-Отис 'о си, сарму пробо ниси
-Сјаси Курта да узјасе Мурта
-Нема одмора док траје обнова
-Риба риби гризе реп
-Досла маца на вратанца
-Где сви турци ту и мали мујо
-Бјез 'те ноге усраце вас гу * ица
-Доц 'це цица на колица
-Не трази длаку у јајету
-Ко коси а ко воду носи
-Срање кроз густо грање
-Слажу се ко рогови у вреци
-Лупас као максим по дивизији
-Бозе мили цуда великога, кад се сцасе по земљи србији
-Убио си га к'о зеца
-Пијан к'о мајка
-Ко мене каменом ја њега вецим
-Калемцицем цу те, калемцицем цес ме
-Превео га жедног преко воде
-Пљунути отац
-Мота га око малог прста
-Не липси магарце до зелене траве
-И ми коња за трку имамо
-На муци се познају јунаци
-Ко са децом спава, уписшан се буди
-Ко се једном о млеко опече тај и у јогурт дува
-Мере бит 'бидне мере бит' небидне
-Хоцес, мало сутра
-Нема теорије
-У лимбургу месецу кад се мајмуни шишају
У вину је истина.
-Сто људи имају висе, то висе зеле.
-Није сиромах ко мало има, већ ко много зели.
-Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.
-Свако је ковац своје среце.
-Отето - проклето.
-Ко у небо пљује на образ му пада.
-Од самоце ниста горе нема.
-Књига је цовеков најбољи пријатељ!
-Дје велика звона звоне, ту се мала не чују.
-Боље је с мудрим плакати, него са будалом певати.
-Богат је ко није дузан, а млад ко је здрав.
-Да га земља не вуце себи, полетео би.
-Кад највисе грми, најмање кисе пада.
-Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
-Ко се сели, тај се не весели.
-Много знати, значи пре времена остарити.
-Учини човеку сто пута добро, а једанпут не учини - све је заборављено.
-Прав се смеје, а крив се крије.
Више вреди што жена уштеди него сто муж заради.
-желиш ли знати која су три највеца зла за човека? Ево укратко: жена, пожар, поплава!
-Вода сваста опере до црна образа.
-Зид руси влага, а цовека брига.
-Није благо ни сребро ни злато, вец је благо сто је срцу драго.
-Који здраво дизе нос тај це скоро ици бос.
-Кад је дзабе и сирце је слатко!
-Благо ономе ко зна да не зна, а хоце да зна.
-Ко трази веце, изгуби из вреце.
-Господском смеху и ведру небу не ваља веровати, јер се зацас промене.
Болан се пита, а здравом се даје.
-Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
-Такав је цовек, само онима највисе завиди којима највисе дугује.
-Све се знаде ста је и како је: свако дело додје на видело.
-Не веруј никоме, до самоме себи.
-Посто се кола сломе, многи пут казују.
-Рдја једе гвоздје, а туга срце.
-Нема ниста несноснији од богате зене.
-Залуду ми је бисер кад ми грло дави.
-Ум царује, снага кладе ваља.
Купуј прво суседа, па после куцу.
-Оци су огледало дусе.
-Није ком је рецено, већ ком је судјено.
-Кад султан назебе, раја кија.
-Ко се сам чува и Бог га чува.
-Дје брат брата не воли, ту нема среце.
-Цувај се многих ако се не бојис појединаца.
-Где се коњи бију и играју, ту магарцу нигде места нема.
-Кад цовек тоне и за врело гвоздје се хвата.
-Која се не рекне, она се не цује.
-Ко тебе каменом, ти њега погачом!
-Богата је теско даровати, сита госта јос тезе цастити.
-Где злато господује, разлог се не цује.
-И зид има уши, и плот има оци.
-Где је стида, ту је и поштења.
-Где је среца, ту је и несреца.
-Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
-Иде време, носи бреме.
-Где није жене, ту није ни куце.
-Држ се нова пута и стара пријатеља.
Ако је го, али је соко.
Ако је и колиба, наса је.
Ако је ко луд, не буди му друг.
Ако ми не мозес помоци, немој ми одмагати.
Ако неце зло од тебе, бези ти од зла.
Ако ти могу купити капу, памет не могу.
Ако знас ста ти је било, не знас ста це ти бити.
Ако зену туцес, своју срецу туцес.
Бјези куд ти је воља, од себе не утјеце.
Благо ономе ко зна да не зна, а хоце да зна.
Богат је ко није дузан, а млад ко је здрав.
Болан се пита, а здравом се даје.
Боље је доброга слузити, него рдјаву заповедати.
Боље је и мало с благословом, не'ли и доста с проклетством.
Боље је имати рдјаву годину, него рдјава суседа.
Боље је не поцети, него не доцет.
Боље је немати, него отимати.
Боље је незналица но тврдоглавица.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је с мудрим пакати него с лудим певати.
Боље је своје јаје него тудја кокос.
Боље је у колиби певати него у двору плакати.
Боље мрсав мир него дебела парница.
Боље се с јунаком бити, него с рдјом љубити.
Боље слеп оцима, него слеп памецу.
Бољи је добар глас него златан пас.
Бољи је и црн колац него празна торба.
Брат брата над јаму води, али у јаму не меце.
Брдо се с брдом не мозе састати, а зиви се људи састану.
Бучи вецма ко мање разлога има.
Човек је тврдји од камена, а слабији од јајета.
Човек зели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
Човек се уци док је зив, па опет луд умре.
Чувај беле новце за црне дане.
Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
Да је стеци ко сто реци, сви би богати били.
Да га земља не вуце себи, полетео би.
Да падне на ледја, разбио би нос.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добро је ласно заборавити, а зло никада.
Добро се не позна док се не изгуби.
Док је леђа, бице самара.
Док је сиба танка, треба је исправљати.
Дрво без гране и цовек без мане - не могу бити.
Дрво се на дрво ослања, а цовек на цовека.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
Дје брат брата не воли, ту нема среце.
Дје је среца, ту је и несреца.
Дје није жене, ту није ни куце.
Дје се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.
Дје велика звона звоне, ту се мала не чују.
Где је чија куца ту је и средина света.
Где је стида, ту је и поштења.
Где злато господује, разлог се не цује.
Где злато говори, уста цуте.
Господском смеху и ведру небу не ваља веровати, јер се зацас
промијене.
Гвоздје резе и дрво и камен, али и њега рдја једе.
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
И људе послусај, и своје памети имај.
И најмудрији да прода све сто има, не мозе да купи све сто нема
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
И зид има уши, и плот има оци.
Иде време, носи бреме.
И лонцем о камен или каменом о лонац, теско лонцу свакојако.
Изван очију, изван срца.
Језик кости нема, али кости ломи.
