NASA: Na Marsu pronađena tečna voda

[Angelus]

Nakon dugogodišnjih nagađanja i glasina, NASA je danas zvanično objavila da je na Crvenoj planeti otkrivena voda u tečnom stanju.

Foto: NASA
Kao što su mnogi i pretpostaljali kada su čuli vest da NASA danas organizuje konferenciju za medije na kojoj će saopštiti važno otkriće u vezi sa Marsom, na Crvenoj planeti je otkrivena voda u tečnom stanju.

Naučnici su otkrili da na Marsu postoje kanjoni i zidovi kratera po kojima tokom letnjih meseci teče slana voda. To znači da su šanse da pronađemo neki oblik života na ovoj planeti mnogo veće nego pre.

Planina na Marsu sa koje se slivala voda / FOTO: Nasa


Oni su uočili dugačak taman trag koji voda ostavlja na planinama na Marsu, a to je potkrepljeno i satelitskim snimkom koji možete videti ispod.

Na njemu je uočljivo kako je gornji deo planine tamniji od donjeg, a naučnici su ustanovili da je to zato što se voda tokom letnjih meseci sliva niz planinu, dok su tokom jeseni i zime strane planine suve. Razlika u tamnoj i svetloj boji na dnu planine u stvari označava mesto do kog je voda tekla.

Tamne, uske brazde se pojavljuju i povećavaju tokom najtoplijih meseci, a nestaju tokom ostatka godine. So smanjuje tačku zamrzavanja vode, što objašnjava kako je moguće da i pored niske temperature na Marsu ima vode.

Foto: NASA


Na drugom NASA-inom snimku možemo videti kako se slana voda sliva sa litica planine na Marsu.



Neki stručnjaci već godinama iznose teorije prema kojima su tamne crte koje se javljaju na padinama Marsovih brežuljaka i planina tokom toplijih godišnjih doba (a nestaju tokom hladnijih) potvrda da tu ima vode.

Voda koju je Nasina letelica MRO otkrila na Marsu mogla bi da nastaje otapanjem podzemnih santi leda koje nastaju u procesu u kom soli izvlače vlagu iz Marsove atmosfere ili iz podzemnih "rezervoara" vode.

NASA je početkom godine objavila da je Mars u davnoj prošlosti verovatno imao veliko more slično Atlantskom okeanu, ali je vremenom 87 odsto te vode isparilo u svemir.

Ako znamo da je život na Zemlji nastao u vodi, odnosno da je voda savršeno mesto za nastanak života, sve ovo povećava šanse da će naučnici na Crvenoj planeti možda konačno otkriti da je život tamo postojao ili da još postoji.

U svakom slučaju, ovo je veliki dan za istoriju nauke.

izvor : b92.net

 

[maja_jevtic]

Da li voda na Marsu samo skreće pažnju s prave zagonetke?
NASA je u ponedeljak objavila vest kako je sa sigurnošću utvrdila postojanje tekuće vode na Marsu. Iako se radi o velikom i vrlo obećavajućem otkriću, istovremeno se radi i o pojavi koja skreće pažnju s otkrića mnogo veće važnosti, koja se nalaze mnogo dalje u Sunčevom sistemu, piše Tek-insajder.

IZVOR: B92

​

Ilustracija Encelada koji ispod ledene površine krije okean - u krugu sonda Cassini / foto: NASA
Postojanje tekuće vode na Marsu ukazuje na mogućnost da na toj planeti postoji neki jednostavni oblik života, na nivou bakterija, ali ta mogućnost i dalje je vrlo mala.

S druge strane, u Sunčevom sistemu skrivaju se dva planetarna topla okeana, koji bi mogli skrivati i mnogo veće i složenije oblike života, ali trenutno se ne ulaže u njihovo istraživanje.

Reč je o ledenim satelitima dva najpoznatija gasna džina - Jupiterovom mesecu Evropi i Saturnovom mesecu Enceladu.

Oba meseca ispod leda kriju okeane koji se nalaze ispod cele površine tih nebeskih tela i ispunjava ih sve do čvrstog jezgra, stotinama kilometara dublje. Oba okeana greju se iznutra, najverovatnije gasnim silama ovih gasovitih divova oko kojih orbitiraju. Takođe je na oba meseca uočena pojava gejzira, koji dodano ukazuju da se radi o geološki živim planetama.

Mars je, naučnici veruju, geološki mrtav. Njegovo jezgro se najverovatnije ohladilo i stvrdnulo. Dok je bilo vruće i tečno, kao što je Zemljino jezgro i dan-danas, njena rotacija stvarala je magnetno polje oko Marsa, koje je štitilo površinu te planete od štetnog Sunčevog zračenja i njegovu atmosferu od razornog Sunčevog vetra.

Kada je Mars ostao bez magnetnog polja, ostao je i bez većine atmosfere, pa tako i bez vode u atmosferi zarobljene u obliku vlage.

Nasino saopštenje o vodi na Marsu zapravo je tek najnovije u seriji sličnih saopštenja, koja su se razlikovala samo u tome koliko su naučnici sigurni da ima tekuće vode na Crvenoj planeti.

Da ima vode u čvrstom stanju - zarobljene u ledenim kapama - zna se već decenijama, kao i za prisustvo vodene pare u tragovima atmosfere. Znali smo i da je na Marsu nekad bilo tečne vode - u velikim količinama - ali godinama se tragalo za dokazima o postojanju tekuće vode danas.

Prisustvo vode na Marsu bitno je jer je tečna voda, prema svemu što sada znamo o biologiji, neophodna za postojanje života. Ipak, radi li se u ovom slučaju o vodi iz tla ili o vodi iz atmosfere? Za sada je vodeća teorija da se radi o vodi koju mineralne soli u Marsovom tlu upijaju iz atmosfere, što znači da su i dalje male šanse postojanja života, koji bi zahtevao zalihe tekuće vode na površini ili unutar tla. Ipak, i dalje postoji mogućnost da je reč o podvodnim izvorima, premda je ta mogućnost za sada malo verovatna.

Presek Jupiterovog meseca Evropa / foto: NASA


Evropa i Encelad, s druge strane, imaju sve preduslove za složene biohemijske procese - trajnu tečnu vodu u velikim količinama, tragove organskih molekula, kao i vrlo verovatno izvor energije za mikroorganizme u obliku podvodnih hidrotermalnih gejzira.

Takvi gejziri na morskom dnu Zemlje pružaju toplotu i hemikalije koje održavaju u životu cele složene ekosisteme, čiji su temelj termofilne bakterije.

S obzirom na to da okeani ispod Evrope i Encelada postoje neprekidno već milionima godina, sasvim je moguće da se ispod ledenih površina Saturnovih i Jupiterovih satelita skrivaju i složeniji oblici života od bakterija.

Ipak, ni jedan ni drugi okean za sada nisu prioritet istraživanja.

​

Evropa / foto: NASA


Američki Kongres je ove godine dodelio 100 miliona dolara za pripremu naučne misije na Evropu. Iako se čini kao veliki novčani iznos, reč je tek o trećini sredstava dodeljenih za istraživanje Marsa.

Prave naučne misije do Evrope ili Encelada, misije koje bi poslale sondu ili čak podmornicu na površinu tih meseca, koštale bi milijarde dolara.

Prvi problem je udaljenost. Evropa se nalazi oko 5,2 astronomske jedinice (AU) daleko od Sunca. Encelad čak 9,2 AU. Zemlja se nalazi tačno 1 AU daleko od Sunca. Mars se nalazi najviše 1,6 AU i na svojoj najbližoj tački manje je od 0,6 AU daleko od Zemlje.

Poslati bilo kakav teret na tako daleko putovanje predstavlja veliko ulaganje u skupe raketne motore. Samo mali delić ukupne mase rakete može biti koristan teret, dakle robotska sonda. Za veću masu sonde cena slanja na dalek put raste eksponencijalno.

Drugi problem je napajanje sondi. Solarni kolektori relativno su pouzdan izvor energije, pogotovo u međuplanetarnom svemiru, gde ne postoje oblaci, gde u svakom trenutku mogu biti usmereni pravo prema Suncu. Ali, što smo dalje od Zemlje to je Sunce manje na nebu, i manje njegove energije pada na solarne kolektore.

Dok sonda dođe do Marsa, energija koju hvataju solarni kolektori već je 2,56 puta manja nego što dobijaju na Zemlji. U blizini Jupitera, gde se nalazi bliži od dva okeanska meseca, Sunce više ne pruža dovoljno energije ni za napajanje antene, a kamoli složenih naučnih instrumenata.

Prethodne sonde koje smo slali do gasovitih džinova - Vojadžer 1 i 2, Galileo i Kasini, kao i Nju horajzons, koji je nedavno proleteo pored Plutona - umesto solarnih kolektora imali su radiotermalne generatore, koji proizvode električni napon uz pomoć radioaktivnog raspada plutonijuma-238. Isti izvor energije koristi i aktuelni rover na Marsu Kjurioziti.



No, plutonijuma-238 je sve manje. Proizvodnja je prestala pred kraj Hladnog rata i NASA je suočena s velikim problemima kod svakog pokušaja ponovnog pokretanja.

Uprkos ceni i teškoćama, većina naučnika smatra kako su Evropa i Encelad jako bitni ciljevi za buduća istraživanja, ali ta istraživanja zavise od spremnosti američke vlade i Evropske unije za finansiranje takvih ekspedicija.

Međutim, čak i kada novac ne bi bio problem - realno, cena misije na Jupiter košta kao i budćet za 4-5 holivudskih letnjih hitova - drugi problem je vreme.

Juno, sonda koja će u julu 2016. ući u orbitu oko Jupitera, na svoj je put krenula u avgustu 2011. godine. Uz put koji će trajati ukupno pet godina, prošla je cela decenija planiranja, priprema, dizajniranja i izrade sonde koja će u orbiti Jupitera provesti samo 15 meseci.

Ukoliko NASA na kraju pripremi i odluči da sprovede misiju na Evropu, sondu u orbiti oko tog meseca teško je očekivati pre 2030. godine.

“Razumemo koliko je posebna Evropa. Vredi tog ulaganja, vredi tog rizika” rekla je Luiz Prokter, naučnica iz laboratorije za primenjenu fiziku na Univerzitetu Džons Hopkins.

“Jedino se nadam da ćemo dobiti nešto odande dok sam još živa” zaključila je.

 

[maja_jevtic]

ponedjeljak, 28.9.2015.

AMERIČKA svemirska agencija NASA najavila je za danas konferenciju za medije na kojoj će objaviti veliko otkriće vezano za Mars. Konferencija je najavljena riječima "Riješen misterij Marsa", pa neki nagađaju da su pronađeni tragovi života na tom planetu.

Što se velikog otkrića tiče, NASA je danas tijekom konferencije otkrila da su znanstvenici pronašli dokaze postojanja tekuće vode na Marsu.

Naravno, ne radi se o rijekama i oceanima, a Ian Sample iz NASA-e otkrio je o čemu riječ: "Tekuća voda teče zidovima kanjona i kratera tijekom ljetnih mjeseci, a ovo otkriće uvelike povećava šanse da je planet dom nekim oblicima života".

Znanstvenici još ne mogu sa sigurnošću kazati otkud dolazi voda. Pretpostavljaju da izlazi iz podzemnog leda, slanih izvora ili se kondenzira iz Marsove atmosfere te vjeruju da je voda puno slanija nego ona na Zemlji zbog načina na koji nastaje.

"Postoji tekuća voda na površini Marsa. Zbog ovog sumnjamo da je barem moguće stvoriti okruženje u kojem je život moguć", rekao je voditelj tima Michael Meyer i dodao da će ovo otkriće utjecati na sve buduće misije.

Znanstvenici su na nekoliko lokacija uočili tragove vode koja se spušta niz padine.

"Misija na Marsu bila je pratiti vodu u potrazi za znakovima života u svemiru, a ovo što vidimo dokazi su koji potvrđuju ono u što smo dugo vjerovali", rekao je astronaut John Grunsfeld.

Do najnovijih spoznaja znanstvenici su došli zahvaljujući novim tehnologijama koje omogućuju analizu kemijske karte površine Marsa što ju je snimila NASA-ina letjelica Mars Reconnaissance Orbiter.

Otkrili su tragove soli koji se formiraju samo u prisutnosti vode. Instrumenti su otkrili nekoliko stotina metara duge tragove koji izgledaju kao da teku niz strmine.

Tamni tragovi, široki nekoliko metara, prvi su put na površini ovog planeta otkriveni prije četiri godine. Obično su se javljali u proljeće, širili tijekom ljeta i nestajali najesen. Dosad nije bilo potvrde da je riječ o vodi.

Postojanje tekuće vode povećava mogućnost postojanja mikroba, odnosno života, ističe glavni autor istraživanja Lujendra Ojha s Instituta za tehnologiju u američkoj Georgiji, piše BBC.

Prema brojnim istraživanjima Mars je po mnogočemu planet najviše nalik Zemlji. Otkiće vode na površini Marsa znatno bi povećalo nade da će na crvenom planetu biti otkriveni i tragovi života.

Vjeruje se da su se na Marsu nekoć nalazile rijeke, jezera pa čak i mora, a prvi znaci otkriveni su još 1972.

Prve fotografije zaleđene vode na Marsu snimile su kamere s letjelice Mars Express snimljene 2005. Krater promjera od 35 metara nalazi se na sjevernom polu crvenog planeta, a neki tvrde da bi se današnje otkriće moglo ticati upravo tekućine koja je otkrivena na tom planetu.

Podsjetimo, NASA-in rover Curiosity na Crvenom planetu nalazi se već tri godine, a otkriveno je da je pronašao nešto što se smatra "velikim znanstvenim otkrićem".

U srpnju ove godine NASA je održala sličnu konferenciju, na kojoj je otkriveno da je pronađen planet Kepler-452b, Zemlji dosad najsličniji planet.




Izvor:Index.hr

 

[maja_jevtic]

Starija je vest,ali slike su,kao i video fenomenalni,Maja