Član
- Učlanjen(a)
- 06.07.2010
- Poruka
- 1
Zasve koji su rođeni-
-1950-tih, 60-tih & 70-tih !!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od dohvata dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali u krevet.
Kao deca, vozili smo se autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšuama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flaša kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kokte sa našim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi maslac, pili koktu koja je i tada bila puna šećera, ali nismo bili debeli
zato sto smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, klisa i maške, klikera, kauboja i indijanaca i svega ostalog što samo dečja mašta može smisliti,
Niko nas nije mogao naći po ceo dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako rešiti problem .
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms i ostale Pizde Materine
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
IGRATI SE SA NJIMA !
Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga
Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde i sve smo to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću i igrali se i bili smo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji od samog zakona
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva
Naše generacije su dale najbolje pronalazače
i naučnike do danas.
Imali smo uspeha, a i odgovornosti.
I naučili smo živeti sa tim !
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆEŠ ŽELETI PODELITI OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE ODRASTATI KAO PRAVA DECA!
Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i DRUGIMA da vide kako smo mi odrastali
Da bi ste lakše čitali, ovaj mail je napisan
MALO VEĆIM SLOVIMA !!
Pozdrav generaciji.
ŽIVELI još najmanje 50-god.!!!
-1950-tih, 60-tih & 70-tih !!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od dohvata dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali u krevet.
Kao deca, vozili smo se autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšuama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flaša kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kokte sa našim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi maslac, pili koktu koja je i tada bila puna šećera, ali nismo bili debeli
zato sto smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, klisa i maške, klikera, kauboja i indijanaca i svega ostalog što samo dečja mašta može smisliti,
Niko nas nije mogao naći po ceo dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako rešiti problem .
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms i ostale Pizde Materine
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
IGRATI SE SA NJIMA !
Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga
Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde i sve smo to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću i igrali se i bili smo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji od samog zakona
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva
Naše generacije su dale najbolje pronalazače
i naučnike do danas.
Imali smo uspeha, a i odgovornosti.
I naučili smo živeti sa tim !
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆEŠ ŽELETI PODELITI OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE ODRASTATI KAO PRAVA DECA!
Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i DRUGIMA da vide kako smo mi odrastali
Da bi ste lakše čitali, ovaj mail je napisan
MALO VEĆIM SLOVIMA !!
Pozdrav generaciji.
ŽIVELI još najmanje 50-god.!!!