UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Naš svemir polako umire
Naš svemir polako umire, zaključili su naučnici u novoj astronomskoj studiji.
Izvor: B92
Međunarodni tim od oko 100 stručnjaka koristio je podatke dobijene zahvaljujući najmoćnijim teleskopima sveta, kako bi proučavali energiju koju emituje više od 200.000 galaksija u vidljivom delu svemira.
Na osnovu ovih proučavanja, potvrđeno je da kosmos emituje svega polovinu energije, u odnosu na period od pre dve milijarde godina. Rezultati proučavanja objavljeni su na sajtu Evropske Južne opservatorije.
Tim je detektovao da energija slabi u svim talasnim dužinama svetlosti – od ultraljubičaste do krajnje infracrvene.
„Mračno, hladno mesto“
Svemir koji postoji barem 13,8 milijardi godina, polako ulazi u završnu fazu postojanja.
„Svemir je u suštini seo na kauč, pokrio se ćebencetom i sprema se da utone u san zauvek“, kaže astronom Sajmon Drajver koji je predvodio tim.
Smrt ne znači da će svemir nestati. Još će biti tu, ali će se zvezde i ostali izvori svetlosti i energije polako ugasiti.
„Polako će stariti i menjati sve manje i manje mase u energiju i nakon mnogo godina, biće hladno i mračno mesto bez ijednog izvora svetlosti“, objašnjava astronom Luk Dejvis.
Ipak, još nije vreme da ga oplakujemo, budući da, kao i svi događaji u njegovim prostranstvima, smrt svemira zahteva mnogo vremena – govorimo o bilionima (ne milijardama) godina.
Nekada je „pucao“ od energije
Ako bismo mogli da putujemo kroz vreme do vremena rođenja svemira, uvideli bismo da je u beskonačno malom delu sekunde, kosmos nastao izlivom nepojmive energije kroz Veliki prasak.
Sva energija koja postoji danas potiče od tog trenutka, kažu astronomi.
Od te eksplozije, kosmos je stvarao i druge izvore zračenja – uglavnom zvezde – menjajući deo mase u energiju, zahvaljujući ekstremnoj gravitaciji koja materiju može podvrgnuti nuklearnoj fuziji.
Međutim, svemir je „prošaran“ zračenjem velikih oblika gasa, supernovi i diskova vrele materije koji kruže oko crnih rupa i postaju kvazari – sjajniji od celih galaksija.
Broj i izvor tih izvora zračenja može toliko namučiti um „običnog smrtnika“, da je još teže zamisliti njihovo gašenje.
Drajverov tim posmatrao je energiju svemira kroz sedam svetskih teleskopa u Australiji, SAD, Čileu i Zemljinoj orbiti. Mnogi instrumenti specijalizovani su za određene talasne dužine svetlosti i druge elektromagnetne talase.
Njihova otkrića deo su mnogo većeg GAMA (Galaxy and Mass Assembly) koji proučava nastanak galaksija. Zahvaljujući njemu mapirana je pozicija oko četiri miliona galaksija do sada.
Naš svemir polako umire, zaključili su naučnici u novoj astronomskoj studiji.
Izvor: B92
Međunarodni tim od oko 100 stručnjaka koristio je podatke dobijene zahvaljujući najmoćnijim teleskopima sveta, kako bi proučavali energiju koju emituje više od 200.000 galaksija u vidljivom delu svemira.
Na osnovu ovih proučavanja, potvrđeno je da kosmos emituje svega polovinu energije, u odnosu na period od pre dve milijarde godina. Rezultati proučavanja objavljeni su na sajtu Evropske Južne opservatorije.
Tim je detektovao da energija slabi u svim talasnim dužinama svetlosti – od ultraljubičaste do krajnje infracrvene.
„Mračno, hladno mesto“
Svemir koji postoji barem 13,8 milijardi godina, polako ulazi u završnu fazu postojanja.
„Svemir je u suštini seo na kauč, pokrio se ćebencetom i sprema se da utone u san zauvek“, kaže astronom Sajmon Drajver koji je predvodio tim.
Smrt ne znači da će svemir nestati. Još će biti tu, ali će se zvezde i ostali izvori svetlosti i energije polako ugasiti.
„Polako će stariti i menjati sve manje i manje mase u energiju i nakon mnogo godina, biće hladno i mračno mesto bez ijednog izvora svetlosti“, objašnjava astronom Luk Dejvis.
Ipak, još nije vreme da ga oplakujemo, budući da, kao i svi događaji u njegovim prostranstvima, smrt svemira zahteva mnogo vremena – govorimo o bilionima (ne milijardama) godina.
Nekada je „pucao“ od energije
Ako bismo mogli da putujemo kroz vreme do vremena rođenja svemira, uvideli bismo da je u beskonačno malom delu sekunde, kosmos nastao izlivom nepojmive energije kroz Veliki prasak.
Sva energija koja postoji danas potiče od tog trenutka, kažu astronomi.
Od te eksplozije, kosmos je stvarao i druge izvore zračenja – uglavnom zvezde – menjajući deo mase u energiju, zahvaljujući ekstremnoj gravitaciji koja materiju može podvrgnuti nuklearnoj fuziji.
Međutim, svemir je „prošaran“ zračenjem velikih oblika gasa, supernovi i diskova vrele materije koji kruže oko crnih rupa i postaju kvazari – sjajniji od celih galaksija.
Broj i izvor tih izvora zračenja može toliko namučiti um „običnog smrtnika“, da je još teže zamisliti njihovo gašenje.
Drajverov tim posmatrao je energiju svemira kroz sedam svetskih teleskopa u Australiji, SAD, Čileu i Zemljinoj orbiti. Mnogi instrumenti specijalizovani su za određene talasne dužine svetlosti i druge elektromagnetne talase.
Njihova otkrića deo su mnogo većeg GAMA (Galaxy and Mass Assembly) koji proučava nastanak galaksija. Zahvaljujući njemu mapirana je pozicija oko četiri miliona galaksija do sada.