Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Narodu dobro samo na papiru
U Čuvenom restoranu „Izvor“ u Kosjeriću meštani piju jutarnju kafu i rakiju dok lokalni radio izveštava: „Najbogatija smo opština u Srbiji, sa prosečnom neto platom od 57.047 dinara“. Izveštaj se nastavlja u biblijskom tonu, poput sage o Davidu i Golijatu, a Kosjerićanima nije teško da se poistovete sa ovim prvim, nejakim ali pravednim: „Bolji smo od Novog Beograda, Novog Sada, Užica, zlatni Zlatibor nam „duva u leđa“ sa tankih 26.045 dinara.“
Nešto sa ovom veselom statistikom ne valja, zaključuju vlasnici praznih džepova: pa retko ko ovde ima stalno uhlebljenje, otkud nama tolike pare!
Među najuticajnijim Kosjerićanima i „običnim svetom“, u opštini, na pijaci, po dotrajalim ulicama, u poziciji i opoziciji, tražimo odgovor gde je statistika omanula, jer se „iz aviona vidi“ da narod ne živi dobro? Ko će bolje da objasni stvari nego magistar, predsednik opštine, autor serije knjiga „Obrnuta ekonomija“ Dragan Vujadinović.
- U Kosjeriću živi oko 13.000 stanovnika, a samo njih 1.300 su zaposleni! Svi ostali nemaju posla. Mali broj radnika bio je baza za „izvlačenje“ jakog proseka plata. Statistika ne prikazuje nezaposlenost, pa je istina sledeća: daleko smo siromašniji od Beograda, Inđije, Subotice... - objasnio je demokrata Vujadinović, donedavno narodni poslanik sa dugim stažom.
Tu je još jedna „kvaka“. Ovdašnji prosek zarada do neba je podigla isplata 13. plate u Fabrici cementa „Kosjerić - Titan“, teška 90.000 dinara, jer je ljudima plaćeno i učešće od dobiti u prethodnoj godini. Samo, u cementari radi oko 400 srećnika, ostalih 900 Kosjerićana koji primaju plate zarađuju tek za preživljavanje. Ostatak meštana grca „krckajući“ male penzije, 3.000 seoskih domaćinstava proizvode koliko da deca ne gladuju.
Na pijaci zatičemo desetine pustih tezgi, nigde ni jedne mušterije. Samo je Milojna Jezdović iznela robu, kinesku, da zaradi neki dinar.
- Pakujem se, ništa danas nisam prodala. Moj muž, Bogu hvala, radi u JKP „Elan“, od toga živimo nas šestoro u kući. A ovo moje, to je tek da ne sedim besposlena - kaže Milojna, čudeći se statistikama i vestima o bogatstvu ljudi na obalama Skrapeža.
Opet, ne kukaju Kosjerićani zbog statističkog „krivog ogledala“, to je varoš ponosnih ljudi, iznedrila je akademika Sretena Marića (1903-1992), slikarku Lizu Marić - Križanić (1905-1982), lepoticu svog vremena, suprugu čuvenog Petra-Pjera Križanića, oca srpske karikature... Danas slavu varoši pronose književnik Milovan Vitezović, nekad najbolji svetski libero, odbojkašica Suzana Ćebić...
O praznim i punim stomacima, o „teško svarljivoj“ statistici, ipak najbolje govori Milijan Stojanić, osvajač 300 kulinarskih titula u Srbiji i po belom svetu, „doktor hrane iz Ražane“, autor „Ravnogorskog četničkog kuvara“, Ginisov rekorder... Odnedavno opozicionar, naprednjak.
- Moj restoran je nekad, u vreme ručka, bio dupke pun. Sada svraćaju samo putnici u tranzitu, Kosjerićani sebi retko kad priušte moje gurmanluke. A kafana je „barometar“ džepova, kakva crna statistika i „najveće plate“ - tvrdi Milijan, dok osoblje „Izvora“ priprema „Čiča Dražin pasulj sa steljom“.
Plitak tanjir u Kosjeriću, kao i u ostatku Srbije, oblikovala je tranzicija. Privatizovano je ovde 10 preduzeća, četiri ugovora su kasnije raskinuta. Kada su Grci na tenderu kupili cementaru za 41 milion evra, pokazalo se ipak - to je pun pogodak.
- Stranci su dobre gazde, odavno su završili sa prvobitnom akumulacijom kapitala i kinjenjem zaposlenih za minimalac, pa ove „metode“ ne primenjuju. Da je više preduzeća u Srbiji, od ukupno 2.000 privatizovanih, otišlo njima ne bismo imali 25 odsto raskinutih ugovora - zaključuje autor „Obrnute ekonomije“, koja se u Kosjeriću, kroz varljivu statistiku, pokazala i dokazala.
I sledeće godine Kosjerić će biti statistički „slavan“,
ponosni vlasnik titule: opština sa najvišim prosekom plata u Srbiji. Tako će biti čak i 2012, a onda, obaveze cementare o plaćanju dobiti radnicima ističu, a punjenje lokalnog budžeta u koji je „Titan“ ove godine uplatio 80 miliona dinara biće manje izdašno. Šta će onda biti...
Neće valjda?
Pored statističke titule „najviša prosečna zarada“, Kosjerićani su poznati i po - nemanju vode.
- Već 10 godina na svaka dva-tri dana pucale su vodovodne cevi, pa su ljudi ostajali bez vode dok se kvarovi ne poprave. Bili smo poznati po ovom nemanju, sada rekonstruišemo starinsku infrastrukturu, ostaće nam uskoro jedino titula o visokim prosecima zarada - kaže Vujadinović. - Valjda nam sada ministri iz naše Vlade neće uskratiti pare za projekte uz obrazloženje da, po zvaničnoj statistici, imamo „najveće plate“!
Izvor: Večernje novosti/N.Janković
U Čuvenom restoranu „Izvor“ u Kosjeriću meštani piju jutarnju kafu i rakiju dok lokalni radio izveštava: „Najbogatija smo opština u Srbiji, sa prosečnom neto platom od 57.047 dinara“. Izveštaj se nastavlja u biblijskom tonu, poput sage o Davidu i Golijatu, a Kosjerićanima nije teško da se poistovete sa ovim prvim, nejakim ali pravednim: „Bolji smo od Novog Beograda, Novog Sada, Užica, zlatni Zlatibor nam „duva u leđa“ sa tankih 26.045 dinara.“
Nešto sa ovom veselom statistikom ne valja, zaključuju vlasnici praznih džepova: pa retko ko ovde ima stalno uhlebljenje, otkud nama tolike pare!
Među najuticajnijim Kosjerićanima i „običnim svetom“, u opštini, na pijaci, po dotrajalim ulicama, u poziciji i opoziciji, tražimo odgovor gde je statistika omanula, jer se „iz aviona vidi“ da narod ne živi dobro? Ko će bolje da objasni stvari nego magistar, predsednik opštine, autor serije knjiga „Obrnuta ekonomija“ Dragan Vujadinović.
- U Kosjeriću živi oko 13.000 stanovnika, a samo njih 1.300 su zaposleni! Svi ostali nemaju posla. Mali broj radnika bio je baza za „izvlačenje“ jakog proseka plata. Statistika ne prikazuje nezaposlenost, pa je istina sledeća: daleko smo siromašniji od Beograda, Inđije, Subotice... - objasnio je demokrata Vujadinović, donedavno narodni poslanik sa dugim stažom.
Tu je još jedna „kvaka“. Ovdašnji prosek zarada do neba je podigla isplata 13. plate u Fabrici cementa „Kosjerić - Titan“, teška 90.000 dinara, jer je ljudima plaćeno i učešće od dobiti u prethodnoj godini. Samo, u cementari radi oko 400 srećnika, ostalih 900 Kosjerićana koji primaju plate zarađuju tek za preživljavanje. Ostatak meštana grca „krckajući“ male penzije, 3.000 seoskih domaćinstava proizvode koliko da deca ne gladuju.
Na pijaci zatičemo desetine pustih tezgi, nigde ni jedne mušterije. Samo je Milojna Jezdović iznela robu, kinesku, da zaradi neki dinar.
- Pakujem se, ništa danas nisam prodala. Moj muž, Bogu hvala, radi u JKP „Elan“, od toga živimo nas šestoro u kući. A ovo moje, to je tek da ne sedim besposlena - kaže Milojna, čudeći se statistikama i vestima o bogatstvu ljudi na obalama Skrapeža.
Opet, ne kukaju Kosjerićani zbog statističkog „krivog ogledala“, to je varoš ponosnih ljudi, iznedrila je akademika Sretena Marića (1903-1992), slikarku Lizu Marić - Križanić (1905-1982), lepoticu svog vremena, suprugu čuvenog Petra-Pjera Križanića, oca srpske karikature... Danas slavu varoši pronose književnik Milovan Vitezović, nekad najbolji svetski libero, odbojkašica Suzana Ćebić...
O praznim i punim stomacima, o „teško svarljivoj“ statistici, ipak najbolje govori Milijan Stojanić, osvajač 300 kulinarskih titula u Srbiji i po belom svetu, „doktor hrane iz Ražane“, autor „Ravnogorskog četničkog kuvara“, Ginisov rekorder... Odnedavno opozicionar, naprednjak.
- Moj restoran je nekad, u vreme ručka, bio dupke pun. Sada svraćaju samo putnici u tranzitu, Kosjerićani sebi retko kad priušte moje gurmanluke. A kafana je „barometar“ džepova, kakva crna statistika i „najveće plate“ - tvrdi Milijan, dok osoblje „Izvora“ priprema „Čiča Dražin pasulj sa steljom“.
Plitak tanjir u Kosjeriću, kao i u ostatku Srbije, oblikovala je tranzicija. Privatizovano je ovde 10 preduzeća, četiri ugovora su kasnije raskinuta. Kada su Grci na tenderu kupili cementaru za 41 milion evra, pokazalo se ipak - to je pun pogodak.
- Stranci su dobre gazde, odavno su završili sa prvobitnom akumulacijom kapitala i kinjenjem zaposlenih za minimalac, pa ove „metode“ ne primenjuju. Da je više preduzeća u Srbiji, od ukupno 2.000 privatizovanih, otišlo njima ne bismo imali 25 odsto raskinutih ugovora - zaključuje autor „Obrnute ekonomije“, koja se u Kosjeriću, kroz varljivu statistiku, pokazala i dokazala.
I sledeće godine Kosjerić će biti statistički „slavan“,
ponosni vlasnik titule: opština sa najvišim prosekom plata u Srbiji. Tako će biti čak i 2012, a onda, obaveze cementare o plaćanju dobiti radnicima ističu, a punjenje lokalnog budžeta u koji je „Titan“ ove godine uplatio 80 miliona dinara biće manje izdašno. Šta će onda biti...
Neće valjda?
Pored statističke titule „najviša prosečna zarada“, Kosjerićani su poznati i po - nemanju vode.
- Već 10 godina na svaka dva-tri dana pucale su vodovodne cevi, pa su ljudi ostajali bez vode dok se kvarovi ne poprave. Bili smo poznati po ovom nemanju, sada rekonstruišemo starinsku infrastrukturu, ostaće nam uskoro jedino titula o visokim prosecima zarada - kaže Vujadinović. - Valjda nam sada ministri iz naše Vlade neće uskratiti pare za projekte uz obrazloženje da, po zvaničnoj statistici, imamo „najveće plate“!
Izvor: Večernje novosti/N.Janković