UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Narodni muzej - decenija pod katancem
Izvor: B92 | Piše: Sonja Gočanin
„Danas bismo sigurno imali drugačiju sliku o Muzeju da se na početku iskristalisalo opredeljenje za sukcesivno i fazno izvođenje radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja“
Foto: Wiki/CC/Petar Milošević
Narodni muzej ove godine zaokružuje deceniju od svog zatvaranja i deset godina utrošenih na neuspešne projekte rekonstrukcije. Projekat arhitekte Milana Rakočevića odbačen je 2010. godine kao skup i neodrživ, a iste godine organizuje se konkurs za novo idejno rešenje rekonstrukcije na kome prvu nagradu dobija arhitekta Vladimir Lojanica. Dve godine kasnije (sada već bivši) ministar Bratislav Petković objašnjava da nema novca za „megalomanske projekte“ i da će se raditi sanacija muzeja.
U ovom trenutku Narodni muzej nema ni desetinu novca potrebnog za sanaciju, ali ima postavljenu skelu, potrošenih oko dva miliona evra i nerešen spor sa firmom Kunsttrans kojoj prema odluci Privrednog suda treba da isplati oko 2,5 miliona evra.
Foto: Tanjug
O stanju Narodnog muzeja i odgovornosti za deset godina zatvorenih vrata za B92 govori direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
U intervjuu za Politiku rekli ste da je za sanaciju Narodnog muzeja predviđeno milijardu i trista miliona dinara. To je deset puta veća suma od one koje je Muzej dobio za ovu godinu. Kako onda da razumemo najavu ministra Petkovića da će Narodni muzej biti otvoren na jesen?
Koliko je nama poznato izjava gospodina Bratislava Petkovića nije najbolje interpretirana. Naime, ove jeseni će još jedan segment izložbenog prostora Muzeja biti otvoren, te će posetioci Narodnog muzeja u Beogradu u galerijskom prostoru na prvom spratu imati priliku da vide izložbu Zaveti i poruke. Stefan Nemanja – devet vekova koja je posvećna devetstotoj godišnjici rođenja Simeona Mirotočivog. U isto vreme posetiocima će biti pružena prilika da vide i Miroslavljevo jevanđelje koje je, usled stroge procedure zaštite i prezentacije, dostupno publici samo jedanput godišnje.
Da li verujete da će Ministarstvo finansija obezbediti milijardu i trista miliona dinara za sanaciju Muzeja za ove tri godine s obzirom da ove godine Narodni muzej nije uspeo da dobije ni desetinu tog novca?
Do sada sredstva za rekonstrukciju Narodnog muzeja nisu bila „rezervisana“ za tu namenu od strane Ministarstva finansija. Činjenica da su ovoga puta sredstva namenski opredeljena za sanaciju Narodnog muzeja uliva poverenje i očekujemo da će planirani sanacioni program biti finansiran.
Da li su ikakvi radovi izvođeni na skeli koja je kupljena i postavljena još 2011. godine?
Skela nije postavljena 2011. godine, već u aprilu 2012. godine. Nakon što je skela postavljena na čeonoj fasadi zgrade Narodnog muzeja, izvršeni su eksplorativni radovi koji su za cilj imali ispitivanje stanja fasade, a posle toga je urađen projekat restauracije fasade Narodnog muzeja.
Imamo utisak da se jedna činjenica često zaboravlja, a to je da skela pored svoje osnovne funkcije ima veoma veliki značaj u zaštiti prolaznika, čiju bezbednost mogu da ugroze delovi kamene plastike sa fasade Muzeja.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture Miroslav Tasić rekao je da je to „marketing skela“ i da je služila prethodnoj vlasti kako bi pred izbore pokazala da se radi na rekonstrukciji. Ta skela (i postavljanje) je koštala više od četiri miliona dinara. Kako vi to razumete?
Skela je koštala 3.127.730. 000 dinara, a jedan njen deo je donacija. Nije nam poznato da li je jedan od razloga za njeno postavljenje bio „marketing“, jer skela svakako ima i svoju funkciju. Očekujemo da će njena funkcionalnost doći do izražaja sa sanacijom krova Narodnog muzeja.
Ko je odgovoran za to što je za ovih deset godina Srbija potrošila više od dva miliona evra za planove rekonstrukcije i ni jednu nije izvela do kraja?
Za situaciju u kojoj se Narodni muzej nalazi zaslužna je nedovoljno realna procena mogućnosti i prilika.
Foto: Tanjug
Da li je problem velikih projekata kao što je rekonstrukcija Narodnog muzeja u tome što ne može da se završi za jedan mandat vlade? Očigledno je da je svaka vlast u Srbiji pisala „svoj“ projekat rekonstrukcije Muzeja koji ne može da se završi za četiri godine.
Ne stiče se utisak da je problem u tome što nijedan od projekata nije mogao da se završi za četiri godine. Ponovo se vraćamo na pitanje realnih procena i mogućnosti datog vremena kao i svrsishodnosti određenih zahvata.
Kako objašnjavate to da je bilo potrebno 10 godina da bi se došlo do zaključka da država nema novca za rekonstrukciju i da se može raditi samo sanacija zgrade Narodnog muzeja?
Okolnosti su se promenile i ekonomska situacija se danas bitno razlikuje od one iz vremena kada je započela priča o rekonstrukciji Narodnog muzeja. Veoma je važno realno proceniti mogućnosti i resurse kojima se raspolaže. Danas bismo sigurno imali drugačiju sliku o Muzeju da se na početku iskristalisalo opredeljenje za sukcesivno i fazno izvođenje radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja.
U kakvim uslovima se čuvaju muzejski eksponati?
Uslovi u kojima se čuvaju muzejski eksponati su relativno zadovoljavajući. Svi profesionalci koji se u bilo kojoj muzejskoj ustanovi staraju o kulturnim dobrima teže da za dobra obezbede najbolje moguće uslove čuvanja i prezentacije. U skladu sa mogućnostima i uz veliki napor i posvećenost kustosa, konzervatora i svih muzejskih saradnika nastojimo da mikroklimatske ulove u depoima održavamo na adekvatnom nivou.
Odlukom Privrednog suda u Beogradu (25. februar), država treba da isplati oko 2,5 miliona evra firmi Kunsttrans za depo koji je zakupila za čuvanje umetnina, a nikada ga nije koristila. Dokle je stigao taj spor?
Postupak po tužbi Kunsttrans d.o.o. protiv Narodnog muzeja povodom depoa je u toku i nema pravosnažne odluke suda. Iz tih razloga Narodni muzej ne može da se izjašnjava o ovom slučaju.
Supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić najavila je da će se kroz svoju fondaciju zalagati za obnovu muzeja. Da li je ikakva finansijska pomoć u tom smislu stigla Narodnom muzeju?
Gospođa Dragica Nikolić je nekoliko puta posetila Narodni muzej u Beogradu i veoma je dobro upoznata sa našim aktivnostima. Muzej za sada nije dobio finansijsku pomoć od fondacije, ali smo uvereni da će gospođa Nikolić uložiti napor da Muzeju pomogne u skladu sa mogućnostima.
Na drugoj strani imamo uspešnu manifestaciju „Noć muzeja“ koju su pokrenuli grafička dizajnerka i filmski producent. Zbog čega takva inicijativa nije došla od radnika u muzejskim ustanovama?
Važno je prepoznati kriterijume prema kojima se manifestacije poput Noći muzeja kategorizuju. Muzejske ustanove realizuju veliki broj veoma uspešnih programa i manifestacija, ali kako sredstva za marketing uvek nedostaju, često prođu manje zapaženo. Nadamo se da će u budućnosti kulturni sadržaji u medijima dobiti značajniju ulogu.
Izvor: B92 | Piše: Sonja Gočanin
„Danas bismo sigurno imali drugačiju sliku o Muzeju da se na početku iskristalisalo opredeljenje za sukcesivno i fazno izvođenje radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja“
Foto: Wiki/CC/Petar Milošević
Narodni muzej ove godine zaokružuje deceniju od svog zatvaranja i deset godina utrošenih na neuspešne projekte rekonstrukcije. Projekat arhitekte Milana Rakočevića odbačen je 2010. godine kao skup i neodrživ, a iste godine organizuje se konkurs za novo idejno rešenje rekonstrukcije na kome prvu nagradu dobija arhitekta Vladimir Lojanica. Dve godine kasnije (sada već bivši) ministar Bratislav Petković objašnjava da nema novca za „megalomanske projekte“ i da će se raditi sanacija muzeja.
U ovom trenutku Narodni muzej nema ni desetinu novca potrebnog za sanaciju, ali ima postavljenu skelu, potrošenih oko dva miliona evra i nerešen spor sa firmom Kunsttrans kojoj prema odluci Privrednog suda treba da isplati oko 2,5 miliona evra.
Foto: Tanjug
O stanju Narodnog muzeja i odgovornosti za deset godina zatvorenih vrata za B92 govori direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
U intervjuu za Politiku rekli ste da je za sanaciju Narodnog muzeja predviđeno milijardu i trista miliona dinara. To je deset puta veća suma od one koje je Muzej dobio za ovu godinu. Kako onda da razumemo najavu ministra Petkovića da će Narodni muzej biti otvoren na jesen?
Koliko je nama poznato izjava gospodina Bratislava Petkovića nije najbolje interpretirana. Naime, ove jeseni će još jedan segment izložbenog prostora Muzeja biti otvoren, te će posetioci Narodnog muzeja u Beogradu u galerijskom prostoru na prvom spratu imati priliku da vide izložbu Zaveti i poruke. Stefan Nemanja – devet vekova koja je posvećna devetstotoj godišnjici rođenja Simeona Mirotočivog. U isto vreme posetiocima će biti pružena prilika da vide i Miroslavljevo jevanđelje koje je, usled stroge procedure zaštite i prezentacije, dostupno publici samo jedanput godišnje.
Da li verujete da će Ministarstvo finansija obezbediti milijardu i trista miliona dinara za sanaciju Muzeja za ove tri godine s obzirom da ove godine Narodni muzej nije uspeo da dobije ni desetinu tog novca?
Do sada sredstva za rekonstrukciju Narodnog muzeja nisu bila „rezervisana“ za tu namenu od strane Ministarstva finansija. Činjenica da su ovoga puta sredstva namenski opredeljena za sanaciju Narodnog muzeja uliva poverenje i očekujemo da će planirani sanacioni program biti finansiran.
Da li su ikakvi radovi izvođeni na skeli koja je kupljena i postavljena još 2011. godine?
Skela nije postavljena 2011. godine, već u aprilu 2012. godine. Nakon što je skela postavljena na čeonoj fasadi zgrade Narodnog muzeja, izvršeni su eksplorativni radovi koji su za cilj imali ispitivanje stanja fasade, a posle toga je urađen projekat restauracije fasade Narodnog muzeja.
Imamo utisak da se jedna činjenica često zaboravlja, a to je da skela pored svoje osnovne funkcije ima veoma veliki značaj u zaštiti prolaznika, čiju bezbednost mogu da ugroze delovi kamene plastike sa fasade Muzeja.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture Miroslav Tasić rekao je da je to „marketing skela“ i da je služila prethodnoj vlasti kako bi pred izbore pokazala da se radi na rekonstrukciji. Ta skela (i postavljanje) je koštala više od četiri miliona dinara. Kako vi to razumete?
Skela je koštala 3.127.730. 000 dinara, a jedan njen deo je donacija. Nije nam poznato da li je jedan od razloga za njeno postavljenje bio „marketing“, jer skela svakako ima i svoju funkciju. Očekujemo da će njena funkcionalnost doći do izražaja sa sanacijom krova Narodnog muzeja.
Ko je odgovoran za to što je za ovih deset godina Srbija potrošila više od dva miliona evra za planove rekonstrukcije i ni jednu nije izvela do kraja?
Za situaciju u kojoj se Narodni muzej nalazi zaslužna je nedovoljno realna procena mogućnosti i prilika.
Foto: Tanjug
Da li je problem velikih projekata kao što je rekonstrukcija Narodnog muzeja u tome što ne može da se završi za jedan mandat vlade? Očigledno je da je svaka vlast u Srbiji pisala „svoj“ projekat rekonstrukcije Muzeja koji ne može da se završi za četiri godine.
Ne stiče se utisak da je problem u tome što nijedan od projekata nije mogao da se završi za četiri godine. Ponovo se vraćamo na pitanje realnih procena i mogućnosti datog vremena kao i svrsishodnosti određenih zahvata.
Kako objašnjavate to da je bilo potrebno 10 godina da bi se došlo do zaključka da država nema novca za rekonstrukciju i da se može raditi samo sanacija zgrade Narodnog muzeja?
Okolnosti su se promenile i ekonomska situacija se danas bitno razlikuje od one iz vremena kada je započela priča o rekonstrukciji Narodnog muzeja. Veoma je važno realno proceniti mogućnosti i resurse kojima se raspolaže. Danas bismo sigurno imali drugačiju sliku o Muzeju da se na početku iskristalisalo opredeljenje za sukcesivno i fazno izvođenje radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja.
U kakvim uslovima se čuvaju muzejski eksponati?
Uslovi u kojima se čuvaju muzejski eksponati su relativno zadovoljavajući. Svi profesionalci koji se u bilo kojoj muzejskoj ustanovi staraju o kulturnim dobrima teže da za dobra obezbede najbolje moguće uslove čuvanja i prezentacije. U skladu sa mogućnostima i uz veliki napor i posvećenost kustosa, konzervatora i svih muzejskih saradnika nastojimo da mikroklimatske ulove u depoima održavamo na adekvatnom nivou.
Odlukom Privrednog suda u Beogradu (25. februar), država treba da isplati oko 2,5 miliona evra firmi Kunsttrans za depo koji je zakupila za čuvanje umetnina, a nikada ga nije koristila. Dokle je stigao taj spor?
Postupak po tužbi Kunsttrans d.o.o. protiv Narodnog muzeja povodom depoa je u toku i nema pravosnažne odluke suda. Iz tih razloga Narodni muzej ne može da se izjašnjava o ovom slučaju.
Supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić najavila je da će se kroz svoju fondaciju zalagati za obnovu muzeja. Da li je ikakva finansijska pomoć u tom smislu stigla Narodnom muzeju?
Gospođa Dragica Nikolić je nekoliko puta posetila Narodni muzej u Beogradu i veoma je dobro upoznata sa našim aktivnostima. Muzej za sada nije dobio finansijsku pomoć od fondacije, ali smo uvereni da će gospođa Nikolić uložiti napor da Muzeju pomogne u skladu sa mogućnostima.
Na drugoj strani imamo uspešnu manifestaciju „Noć muzeja“ koju su pokrenuli grafička dizajnerka i filmski producent. Zbog čega takva inicijativa nije došla od radnika u muzejskim ustanovama?
Važno je prepoznati kriterijume prema kojima se manifestacije poput Noći muzeja kategorizuju. Muzejske ustanove realizuju veliki broj veoma uspešnih programa i manifestacija, ali kako sredstva za marketing uvek nedostaju, često prođu manje zapaženo. Nadamo se da će u budućnosti kulturni sadržaji u medijima dobiti značajniju ulogu.