Vikiliks o specijalnom izaslaniku UN za Kosovo
Napeti pregovori Ahtisarija sa srpskim zvaničnicima
Izvor: Blic J. S. | 15. 02. 2011. - 08:57h
Strogo poverljive američke depeše, čiji sadržaj objavljuje Vikiliks, pokazuju da je američka administracija imala visoko mišljenje o Martiju Ahtisariju, specijalnom izaslaniku UN za Kosovo, piše finski list “Helsingin Sanomat”.
Marti Ahtisari
On je ulagao velike napore da promeni nabolje situaciju u južnoj srpskoj pokrajini, kaže se u telegramu koji je 15. novembra 2006. poslat iz Beča u Vašington. Zanimljivo je da se nijedan drugi Finac ne spominje toliko puta u tajnim depešama: ukupno 1.167 puta, iako mu je ime pravilno napisano tek 2006.
Najveći deo poruka odnosi se na Kosovo, ali se ime ovog nobelovca spominje i u kontekstu njegove delatnosti u Ačehu, Nepalu, Njujorku, Briselu i drugim delovima sveta. Amerikanci su očigledno imali veoma pozitivno mišljenje o finskom političaru kao izuzetnom pregovaraču.
Sam Ahtisari je, kaže se u jednoj depeši, izjavio da se oseća kao “poluamerikanac”, jer je živeo u Njujorku od 1977. do 1991.
Vašington je imao veliko poverenje u Ahtisarija. Kada su pregovori o Kosovu bili na vrhuncu 2006, Stejt department ga je stavio na spisak ljudi kojima je slao važne poruke. Finski list navodi da se u 90 dokumenata o Kosovu izričito navodi da će Ahtisariju biti dozvoljeno da ih vidi.
Ipak, list ističe da to poverenje nije bilo stoprocentno, jer mu nije bilo dozvoljeno da se upozna sa 20 dokumenata, koji se pre svega odnosena Evropsku uniju. Recimo, u poruci iz Prištine od 14. novembra 2006. Amerikanci se žale na to koliko sporo EU donose odluke.
Prema američkim ocenama, Ahtisari je bio žestok pregovarač, depeše ga opisuju kao “osobu koja nema dlake na jeziku” ili kao pregovarača koji je imao običaj da pritera uza zid druge učesnike u pregovorima.
U telegramima se govori o napetim trenucima između Ahtisarija i Srba, za koje je gubitak Kosova bio veoma bolan. Iz izveštaja, poslatog iz američke misije u Ujedinjene nacije u Njujorku u maju 2006, proističe da se Vuk Drašković, srpski ministar inostranih poslova, žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju za nešto što je radio Slobodan Milošević.
“Ahtisari je odgovorio da Srbi neće da se pomire sa stvarnošću. Kada su oni kao što je Drašković govorili da ‘ne treba da budemo kažnjavani za Miloševićeve postupke’, Ahtisari im je odgovarao da ‘ne treba da budete ni nagrađeni’”, kaže se u jednoj od depeša.
Rusija nije bila naklonjena Ahtisariju, i obrnuto. Ahtisari je jednom prilikom rekao da se, po njegovom mišljenju, Vladimir Putin plaši “sužavanja pravoslavnog sveta” i nastanka “male muslimanske države na Balkanu”.
Napeti pregovori Ahtisarija sa srpskim zvaničnicima
Izvor: Blic J. S. | 15. 02. 2011. - 08:57h
Strogo poverljive američke depeše, čiji sadržaj objavljuje Vikiliks, pokazuju da je američka administracija imala visoko mišljenje o Martiju Ahtisariju, specijalnom izaslaniku UN za Kosovo, piše finski list “Helsingin Sanomat”.
Marti Ahtisari
On je ulagao velike napore da promeni nabolje situaciju u južnoj srpskoj pokrajini, kaže se u telegramu koji je 15. novembra 2006. poslat iz Beča u Vašington. Zanimljivo je da se nijedan drugi Finac ne spominje toliko puta u tajnim depešama: ukupno 1.167 puta, iako mu je ime pravilno napisano tek 2006.
Najveći deo poruka odnosi se na Kosovo, ali se ime ovog nobelovca spominje i u kontekstu njegove delatnosti u Ačehu, Nepalu, Njujorku, Briselu i drugim delovima sveta. Amerikanci su očigledno imali veoma pozitivno mišljenje o finskom političaru kao izuzetnom pregovaraču.
Sam Ahtisari je, kaže se u jednoj depeši, izjavio da se oseća kao “poluamerikanac”, jer je živeo u Njujorku od 1977. do 1991.
Vašington je imao veliko poverenje u Ahtisarija. Kada su pregovori o Kosovu bili na vrhuncu 2006, Stejt department ga je stavio na spisak ljudi kojima je slao važne poruke. Finski list navodi da se u 90 dokumenata o Kosovu izričito navodi da će Ahtisariju biti dozvoljeno da ih vidi.
Ipak, list ističe da to poverenje nije bilo stoprocentno, jer mu nije bilo dozvoljeno da se upozna sa 20 dokumenata, koji se pre svega odnosena Evropsku uniju. Recimo, u poruci iz Prištine od 14. novembra 2006. Amerikanci se žale na to koliko sporo EU donose odluke.
Prema američkim ocenama, Ahtisari je bio žestok pregovarač, depeše ga opisuju kao “osobu koja nema dlake na jeziku” ili kao pregovarača koji je imao običaj da pritera uza zid druge učesnike u pregovorima.
U telegramima se govori o napetim trenucima između Ahtisarija i Srba, za koje je gubitak Kosova bio veoma bolan. Iz izveštaja, poslatog iz američke misije u Ujedinjene nacije u Njujorku u maju 2006, proističe da se Vuk Drašković, srpski ministar inostranih poslova, žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju za nešto što je radio Slobodan Milošević.
“Ahtisari je odgovorio da Srbi neće da se pomire sa stvarnošću. Kada su oni kao što je Drašković govorili da ‘ne treba da budemo kažnjavani za Miloševićeve postupke’, Ahtisari im je odgovarao da ‘ne treba da budete ni nagrađeni’”, kaže se u jednoj od depeša.
Rusija nije bila naklonjena Ahtisariju, i obrnuto. Ahtisari je jednom prilikom rekao da se, po njegovom mišljenju, Vladimir Putin plaši “sužavanja pravoslavnog sveta” i nastanka “male muslimanske države na Balkanu”.