- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Namirnice koje zamenjuju meso
Reč je o gljivama koje zovu šumskim mesom, jer pored prijatnog ukusa i mirisa, poseduju izuzetnu biološku vrednost
Konzumiranje 100 grama pečuraka dnevno tokom sedam dana, snižava nivo holesterola za čak 12 odsto
KADA poželite jelo od mesa, ne morate uvek da birate između svinjetine, teletine i ostalih vrsta.
Mesa, doduše ne životinjskog ali gotovo isto kvalitetnog, ima i na drugom mestu, naglašavaju nutricionisti.
Reč je o gljivama koje zovu šumskim mesom, jer pored prijatnog ukusa i mirisa, poseduju izuzetnu biološku vrednost.
Sadrže čak 91 odsto vode, imaju mineralne sastojke, a posebno kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum i vitamin B2, D i C, kao i celulozu.
Međutim, biološki su posebno vredne zbog belančevina koje sadrže važne aminokiseline. Zanimljivo je da sveže pečurke poseduju dva odsto belančevina, a sušene 22! Ipak, sa pečurkama u ishrani trebalo bi da budu oprezne osobe sa stomačnim tegobama, jer se njihove belančevine teže vare, ali su zato odlično sredstvo protiv holesterola i pročišćavaju krv.
Konzumiranje 100 grama pečuraka dnevno tokom sedam dana, snižava nivo holesterola za čak 12 odsto, pokazale su naučne studije.
Grupa ispitanika koja je za isto vreme jela oko 60 grama butera dnevno, povećala je holesterol za čak 14 odsto.
A kontrolna grupa, koja je jela istu količinu maslaca sa 100 grama pečuraka, smanjila je holesterol za četiri procenta.
Osim pečuraka, žitarice su takođe dobra zamena za meso. Predstavljaju važan izvor kompleksnih ugljenih hidrata, biljnih belančevina, dijetetskih vlakana i vitamina. Budući da belančevine žitarica oskudevaju esencijalnim aminokiselinama, trebalo bi ih kombinovati sa belančevinama životinjskog porekla kao što su jaja, mleko i mlečni proizvodi. Blagodeti dijetetskih vlakana (mekinje) kao dobrog regulatora probave poznate se od davnina, ističu nutricionisti. Ali, ni sa njima ne treba preterivati, jer celuloza, zbog fitinske kiseline, ometa apsorpciju gvožđa, kalcijuma, cinka i bakra. Najbolje je zato da se unose zajedno sa mlekom.
Među žitaricama kod nas je najrasprostranjenija pšenica, a u svetu pirinač, koji je veoma hranljiv.
Može da se služi kao predjelo, prilog uz glavno jelo, ali i kao desert. Beli polirani pirinač siromašan je vitaminima i mineralima, zbog čega bi ga trebalo kombinovati sa mesom i hranom bogatom vitaminom C.
Integralni pirinač je kvalitetniji, ali sadrži fitinsku kiselinu, a belančevine su siromašne esencijalnim aminokiselinama. Za osobe alergične na gluten (belančevinu pšenice) pirinač je ne samo hrana, već i lek.
Od pirinča može da se napravi veoma ukusna poslastica, kao što je koh. Za njega je potrebno osim 200 grama pirinča još i litar mleka, 200 grama suvih šljiva, 100 grama šećera, 3 jajeta, sok i korica od limuna, vanil šećer i cimet. Opran pirinač stavi se u provrelo mleko i kuva dok ne postane gusta kaša.
Zatim se žumanca umute sa šećerom, i u tu smesu doda korica limuna, prohlađen pirinač i sneg od belanaca. Pripremi se pleh, dobro podmazan uljem i posut prezlama, i u njega stavlja red pirinča, pa red suvih šljiva. Peče se u dobro zagrejanoj rerni 45 minuta, i ohlađen servira uz voćni sok.
Voće zbog važnih hranljivih i zaštitnih sastojaka važno je da u ishrani bude zastupljeno tokom cele godine. Voćni i grožđani šećer organizmu daju veliku energetsku vrednost. Zbog visokog sadržaja vitamina C, A i B, voće ima i lekovito dejstvo, pa ga je najbolje koristiti u svežem obliku, bez termičke obrade.
Izvor: Večernje novosti
Reč je o gljivama koje zovu šumskim mesom, jer pored prijatnog ukusa i mirisa, poseduju izuzetnu biološku vrednost
Konzumiranje 100 grama pečuraka dnevno tokom sedam dana, snižava nivo holesterola za čak 12 odsto
KADA poželite jelo od mesa, ne morate uvek da birate između svinjetine, teletine i ostalih vrsta.
Mesa, doduše ne životinjskog ali gotovo isto kvalitetnog, ima i na drugom mestu, naglašavaju nutricionisti.
Reč je o gljivama koje zovu šumskim mesom, jer pored prijatnog ukusa i mirisa, poseduju izuzetnu biološku vrednost.
Sadrže čak 91 odsto vode, imaju mineralne sastojke, a posebno kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum i vitamin B2, D i C, kao i celulozu.
Međutim, biološki su posebno vredne zbog belančevina koje sadrže važne aminokiseline. Zanimljivo je da sveže pečurke poseduju dva odsto belančevina, a sušene 22! Ipak, sa pečurkama u ishrani trebalo bi da budu oprezne osobe sa stomačnim tegobama, jer se njihove belančevine teže vare, ali su zato odlično sredstvo protiv holesterola i pročišćavaju krv.
Konzumiranje 100 grama pečuraka dnevno tokom sedam dana, snižava nivo holesterola za čak 12 odsto, pokazale su naučne studije.
Grupa ispitanika koja je za isto vreme jela oko 60 grama butera dnevno, povećala je holesterol za čak 14 odsto.
A kontrolna grupa, koja je jela istu količinu maslaca sa 100 grama pečuraka, smanjila je holesterol za četiri procenta.
Osim pečuraka, žitarice su takođe dobra zamena za meso. Predstavljaju važan izvor kompleksnih ugljenih hidrata, biljnih belančevina, dijetetskih vlakana i vitamina. Budući da belančevine žitarica oskudevaju esencijalnim aminokiselinama, trebalo bi ih kombinovati sa belančevinama životinjskog porekla kao što su jaja, mleko i mlečni proizvodi. Blagodeti dijetetskih vlakana (mekinje) kao dobrog regulatora probave poznate se od davnina, ističu nutricionisti. Ali, ni sa njima ne treba preterivati, jer celuloza, zbog fitinske kiseline, ometa apsorpciju gvožđa, kalcijuma, cinka i bakra. Najbolje je zato da se unose zajedno sa mlekom.
Među žitaricama kod nas je najrasprostranjenija pšenica, a u svetu pirinač, koji je veoma hranljiv.
Može da se služi kao predjelo, prilog uz glavno jelo, ali i kao desert. Beli polirani pirinač siromašan je vitaminima i mineralima, zbog čega bi ga trebalo kombinovati sa mesom i hranom bogatom vitaminom C.
Integralni pirinač je kvalitetniji, ali sadrži fitinsku kiselinu, a belančevine su siromašne esencijalnim aminokiselinama. Za osobe alergične na gluten (belančevinu pšenice) pirinač je ne samo hrana, već i lek.
Od pirinča može da se napravi veoma ukusna poslastica, kao što je koh. Za njega je potrebno osim 200 grama pirinča još i litar mleka, 200 grama suvih šljiva, 100 grama šećera, 3 jajeta, sok i korica od limuna, vanil šećer i cimet. Opran pirinač stavi se u provrelo mleko i kuva dok ne postane gusta kaša.
Zatim se žumanca umute sa šećerom, i u tu smesu doda korica limuna, prohlađen pirinač i sneg od belanaca. Pripremi se pleh, dobro podmazan uljem i posut prezlama, i u njega stavlja red pirinča, pa red suvih šljiva. Peče se u dobro zagrejanoj rerni 45 minuta, i ohlađen servira uz voćni sok.
Voće zbog važnih hranljivih i zaštitnih sastojaka važno je da u ishrani bude zastupljeno tokom cele godine. Voćni i grožđani šećer organizmu daju veliku energetsku vrednost. Zbog visokog sadržaja vitamina C, A i B, voće ima i lekovito dejstvo, pa ga je najbolje koristiti u svežem obliku, bez termičke obrade.
Izvor: Večernje novosti