Namibija

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.979
Namibija

s_2599_zpsa073871a.png


Da li se sećate onih dokumentarnih filmova o Bušmanima koji komuniciraju isključivo klikom? Dobrodošli u pustinju Kalahari, “filmsku zvezdu” Namibije i dom nekim od najneobičnijih plemena u svetu, kao i beskrajnim ravnicama. Gradske pijace i nepristupačne obale čine spektakularan prizor. Većina ljudi smatra Fish River Canyon za najveću atrakciju Namibije. Ovaj 160km dug i 550m dubok ožiljak na licu zemlje, predstavlja mesto potpuno predato silama prirode. Namibija je zemlja kontrasta i prirodnih čuda. Graniči se sa Angolom i Zambijom na severu, Bocvanom na istoku i Južnom Afrikom na jugu. Smeštena je u jugozapadnom delu kontinenta. Primetićete neverovatnu raznovrsnost kontrasta, sa promenljivim pejzažima, od nepreglednih pustinja do visokih peščanih dina, vodopada i oaza ispunjenih divljim životinjama i pticama. Namibijska kultura je podjednako raznolika, kao i njen pejzaž, a postoji mnogo plemenskih grupa i narodnosti širom zemlje. Brojna sela i dalje žive u skladu sa tradicionalnim običajima i mogu se posetiti. Divljih životinja ima u izobilju, posebno u Etoša regionu i pojasu Caprivi (Kaprivi). U suvljim pustinjskim delovima, životinjski svet je ograničen na pustinjske vrste, dok su priobalna područja bogata morskim životom. Ugrožene vrste, kao što su divlji psi, crni nosorozi, oribi i puku, lutaju ravnicama bogatim gepardima. Namibija ima mnogo prirodnih lepota i nudi brojne aktivnosti u kojima možete uživati. Glavni grad je Vindhuk, a zvanična valuta je namibijski dolar.
Kada putovati?
Kada posetiti Namibiju zavisi od mnogo faktora, uključujući i vaša interesovanja i to koji deo zemlje želite da posetite. Za nekog je najbolje vreme, a za drugog to isto vreme može da bude najgore. Delimično pokrivena pustinjom Namib, jednom od najsuvljih pustinja na svetu, Namibija ima generalno, veoma suvo i prijatno vreme. Namibija dobija samo deo kiše od one koju dobijaju istočnije zemlje. Od decembra do marta nekoliko dana može biti kiša, često u popodnevnim časovima, u vidu lokalnih pljuskova. Ovo je češće u centralnim i istočnim delovima zemlje i što je neobično, u pustinji. April, a posebno maj, divni su meseci. Sve je suvo, sa svežinom u vazduhu i mnogo zelenila u pejzažu. Od juna do avgusta, Namibija je hladnija i suvlja. Noći mogu biti hladne, sa temperaturom i ispod nule u nekim pustinjskim područjima. Do septembra i oktobra je ponovo toplo. Novembar je veoma promenljiv mesec. Ponekad toplo i suvo vreme mogu da zamene oblaci i kiša.
Šta posetiti?

Nacionalni park Etoša
- Park se prostire oko velike slane pustinje. Sama pustinja je obično suva, ali se na kratko, za vreme leta napuni vodom. I to kratko vreme pod vodom, dovoljno je da podstakne rast plavo-zelenih algi, koje mame hiljade flamingosa. Većina divljih životinja, uključujući i krda zebri, gnua i antilopa, mogu se videti oko vode. Etoša ima tri dobro uspostavljena kampa za odmor.

Fish River Canyon
- Kanjon se nalazi u južnom delu Namibije i po veličini je na drugom mestu, posle Velikog kanjona Kolorada, u Arizoni. Apsolutno je veličanstven i oduzima dah svojom veličinom. Kanjon karakteriše ogromna jaruga, ukupne dužine oko 160km, do 27 km široka i na nekim mestima i skoro 550 metara duboka. S obzirom da je reka Fish pregrađena, kanjon sadrži samo malu količinu vode.

Sossusvlei
- Smešten u pustinji Namib, Sossusvlei je ogroman glineni plato, okružen gigantskim, crvenim peščanim dinama. Tsauchab reka teče kroz pustinju i njena retka plavljenja, hrane vodom vegetaciju, koja preživljava na glinovitom tlu. Prilikom izlaska i zalaska sunca, pesak dina stalno menja boju, pružajući na taj način idealnu priliku za vašu fotografiju. Žestoki pustinjski vetrovi stalno menjaju oblik i teksturu dina, obezbeđujući stalnu promenu pustinjskog pejzaža.

Cape Cross (rt Krst)
- Nalazi se 120km severno od grada Svakopmund i dom je jedne od najvećih kolonija na svetu, foka krznašica. Okolina je proglašena za rezervat 1968. godine, kako bi zaštili najveću i najpoznatiju koloniju, koja se razmnožava duž obale Južne Afrike i Namibije. Tokom novembra i decembra je sezona parenja, kada se čak 150.000 foka okuplja na rtu. Naziv Krst se odnosi na veliki kameni krst, koji su ovde podigli portugalski istraživači u XV veku.

Swakopmund (Svakopmund)
- Najveći primorski grad Namibije i popularno odmaralište za Namibijce. Nemačko poreklo grada veoma je izraženo u prelepim starim kolonijalnim zgradama duž celog grada, čineći oštar kontrast sa pustinjom Namib na gradskom obodu.

Spitzkoppe (Špickope)
- Špickope nazivaju još i “namibijski Matterhorn” (Materhorn), a predstavlja grupu golih granitnih vrhova u pustinji Namib. Najviši vrh se izdiže oko 700 metara iznad ravnog pustinjskog tla. Granitni masiv stvoren je kolapsom gigantskog vulkana pre više od 100 miliona godina. Kasnije su vulkanske stene bile izložene eroziji i stvorene su današnje formacije. Atrakcije uključuju mnoge bizarne formacije stena i nekoliko crteža Bušmana, koji su pronađeni na različitim mestima.

Pojas Caprivi (Kaprivi)
- Kaprivi predstavlja uski pojas zemlje, između Bocvane na jugu, Angole i Zambije na severu i namibijskog regiona Okavango na zapadu. Kaprivi je najkišovitija regija u Namibiji, sa jakim padavinama i nekim velikim rekama, kao što su Okavango, Kvando i Zambezi. Obilje vode održava u životu veliki broj životinja, uključujući i veliku populaciju slonova. Životinjski svet je zaštićen u četiri rezervata. Ne postoje ograde, tako da životinje mogu slobodno da lutaju preko granica susednih zemalja.

Skeleton Coast (Obala kostura)
- Obala kostura nalazi se u severnom delu Atlantskog okeana, duž obale Namibije. Guste magle, moćne oluje i nasilni talasi, bili su uzrok mnogih nasukanih brodova u prošlosti, a pusta obala postala je poznata kao najveće groblje brodova na svetu. Oni koji su bili deo brodoloma i nekako uspeli da doplivaju do obale, morali su da se suoče i sa bezvodnom neprijateljskom pustinjom. Obala severno od Terrace Bay (Teras Bej), kojim dominiraju visoke peščane dine, najatraktivniji je potez Obale kostura.

Twyfelfontein (Tvifelfontein)
- Smešten u severozapadnom delu Namibije, Tvifelfontein sadrži jednu od najvećih koncentracija petroglifa u Africi. Većina ih je nastala pre više od 6.000 godina, a naslikali su ih stari Bušmani. Slike predstavljaju životinje, među kojima su nosorozi, slonovi, nojevi i žirafe, kao i ljudske i životinjske otiske.

Kolmanskop
- Kolmanskop je napušteni grad, smešten u pustinji Namib, nekoliko kilometara u unutrašnjosti od lučkog grada Lüderitz (Lideric). Mnogo Nemaca se naselilo u ovoj oblasti nakon pronađenog prvog dijamanta 1908. godine. Vođeni enormnim bogatstvom prvog rudnika dijamanata, stanovnici su izgradili Kolmanskop u stilu nemačkog grada, sa sadržajima i institucijama, uključujući bolnice, balsku dvoranu, školu, kazino, kao i prvi tramvaj u Africi. Kada je polje dijamanta polako iscrpljeno, grad je napušten 1954. godine. Pustinjske sile učinile su da turisti danas hodaju kroz kuće, koje su do kolena u pesku.

Izvor: Putovanjeokosveta.rs
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.979
Пут око света за 120 динара / Намибија


ЦРВЕНО, ВОЛИМ ТЕ

1_zpse5aad863.jpg


Љубоморно чувајући вишевековне обичаје, поједине групе унутар племена Химба пристају да угосте странце, али ако неко пожели да се дружи и слика с њиховим у црвено обојеним женама, то има одговарајућу цену

2_zps8e7236c3.jpg

ZENE_zpsf5178f50.jpg


Научници тврде да се припаднице племена Химба покривају посебном мешавином земљане боје да би се одбраниле од Сунца или од досадних инсеката. А шта кажу ове необичне даме, становнице северног дела Намибије? Као и већина жена на овом свету, и оне желе да изгледају што лепше. Ујутру кад се пробуде, наслеђе које поштују већ вековима, тело, лице и косу прекрију посебном „кремом” направљеном по утврђеној рецептури: одређена размера црвенкасте земље и животињске масноће.

Имамо право на живот!

Полуномадско племе Химба настањује предео Кунене, око истоимене реке, тако да осим у Намибији живе и у суседној Анголи. Не зна се тачно колико их је, претпоставља се да их је у данас остало између двадесет и педесет хиљада. Без обзира на то што настављају да живе готово истоветно као и њихови далеки преци, немају ништа против да радозналце приме и на кратко угосте. Свесни су да не треба да буду сасвим изоловани и да је пожељно да буду у току са светом око себе. Понекад ваља подићи глас и у сопствену одбрану.

3_zps78416027.jpg

С украсом на врх главе, уплетеним кикама умоченим такође у црвену боју, ова припадница племена Химба заиста је правља лепотица.

Тако су се, преко међународних посредника заинтересованих да се одржи њихов племенски начин живота, заповедници група унутар Химба заједнице, побунили и успротивили идеји да се на реци Кунене подигне хидроцентрала. Добробит за становнике Намибије претворила би се у њихову апокалипсу, јер би вода преплавила пределе које настањују. Марта прошле године племенске старешине предводиле су хиљаду припадника свог народа који је влади поручио да не сме да занемари њихова права. Влада је услишила захтеве и решила да се хидроцентрала подигне на другом месту.

4_zps4cdc750b.jpg

С украсом на врх главе, уплетеним кикама умоченим такође у црвену боју, ова припадница племена Химба заиста је права лепотица.

Био би заиста велики грех збрисати једно племе које ионако има великих потешкоћа да опстане у свету који има све мање разумевања за људе који настављају да живе на сасвим другачији начин од уобичајеног. Наиме, иако су упознати с наводним благодетима данашњице, ови људи желе да живе као и њихови праоци.
Подељени су у мање групе које, ако им временске прилике дозвољавају, живе у привременим насеобинама које чине колибе распоређене у круг. У средишњем делу је ограђено место где се чува стока и „окуруво”, односно света или ватра предака. Она се никад не гаси, јер је веза између овог света и света мртвих. Отвори свих колиба окренути су на другу страну, само улаз куће заповедника гледа на ватру. Ако им неко дође у посету, строго мора да пази да не прође линијом између улаза заповедника и свете ватре.


5_zps0a23424f.jpg


Кад падне ноћ, жеравица се уноси у колибу поглавице да би се њом, чим заруди зора, поново оживела света ватра. Једно од основних задужења заповедника јесте да седи покрај ватре и да буде у непрекидној вези с прецима с којима се саветује шта и како даље. Ватра је уједно и симбол јединог бога Мукуру коме се моле а који, како каже њихова вера, може само да благосиља. Преци зато имају моћ да благосиљају, али и да анатемишу.

Шака пиринча или долара

И мушкарци и жене племена Химба оскудно су одевени. Сматрају да груди могу и треба да буду откривене, али не и задњица. Црвеном бојом прекривене су само жене. За њих ти земљани тонови, осим што су симбол лепоте, а сигурно и вид заштите, како тврде научници, знак је и живота. У зависности од узраста и брачног статуса, косу украшавају посебно уплетеним кикама. На глежњевима носе низове наређаних металних обруча с перлицама, који их штите од уједа отровних животиња.
У Химба заједници чини се да жене имају знатно више посла него мушкарци. Оне музу краве и козе, доносе воду с извора, чувају децу, чак граде и колибе за становање. Мање животиње унутар су села, а друга стока мора да се одводи на испашу, што раде млађи мушкарци. Иначе, ако им се учини да су истрошили залихе воде у близини или да нема довољно предела за испашу стоке, селе се на друго место.

6_zps7b4885b0.jpg

Мушкарци из племена Химба обавезно носе неку врсту сукње, од тканине или животињске коже, сасвим једноставног кроја.

Деведесетих година прошлог века племе Химба нашло се пред уништењем. Велика суша допринела је да им је угинуло деведесет одсто домаћих животиња од којих им зависи живот. Многобројни припадници овог племена морали су да се обрате за помоћ и слободан живот замене избегличким, по камповима подигнутим на граници Намибије и Анголе.
---------------------------

ХЕРЕРО РАДИНОСТ

7_zps0fe5c09d.jpg

Осим раскошних викторијанских хаљина, с поносом Хереро даме носе шешире необичног облика.

Кад су почетком 19. века у Намибију почели да стижу колонизатори, мисионари, посебно из Немачке, за рад по кућама узимали су и жене из номадских племена. Пошто нису могли ни да замисле да им бединерке буду обнажене, наметнули су им одећу тог времена. За дивно чудо, иако су у почетку невољно прихватали ту за њих незграпну одећу, временом не само да су је усвојили него се, до данашњих дана, од ње нису ни одвојиле.
До пре отприлике сто педесет година племена Химба и Хереро делила су исто станиште, али и сличне погледе на свет. Међутим, док су припадници племена Химба наставили с полуномадским животом, Херере су одустале од самотног живота и населиле по селима и варошицама. Њихове жене и даље с поносом носе викторијанске хаљине које, иначе, саме шију, од најразнобојнијих материјала.
Туристи који воле да понесу неки сувенир с путовања обично купе лутку коју жене из племена Хереро саме праве и смишљају како ће их обући, по угледу на њихову гардеробу.
------------------------------------
Срећом, племе је успело да опстане, али је то један од разлога што се не зна њихов тачан број. Можда их је то нагнало да не буду мимо света, зато прихватају посете људи изван њиховог круга.

8_zpsa3a2c44f.jpg

Скромне кружне колибе довољне су да се у њих смести породица и ту преспава.

Ко год им дође у госте, од њега очекују неке дарове, додуше прилично скромне. Задовољни су ако добију кесу кукуруза, пиринча, кафе, чаја, али нису гадљиви ни на новац. Примају прилоге од по двадесет, тридесет долара (или евра), посебно ако посетилац изрази жељу да слика (или се слика) с неком од домородачких лепотица.

Аутор: Весна Софреновић
Извор: Политикин Забавник
 
Natrag
Top