LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Namet košta koliko ko može da plati
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Srbija se hvali da ima niske stope poreza i to jeste donekle tačno, pogotovo kada je reč o porezu na dobit, ali se to sve potire brojnim parfiskalnim nametima.
To kaže šef USAID-ovog tima za regulatorne reforme u privredi Dušan Vasiljević, koji napominje da je identifikovano više od 250 različitih taksi, naknada i drugih nameta koje preduzetnici i preduzeća moraju da plaćaju mimo poreza.
"Ti skriveni porezi umanjuju pravnu sigurnost poslovanja. Ni sam preduzetnik ne može znati koje će sve namete morati da plati, a to nije u stanju da mu kaže nijedan konsultant. Kada u biznis-plan ne možete staviti sve stavke koje morate da platite, to znači da je čitav privredni ambijent veoma destimulišući za poslovanje, praktično tera ljude iz biznisa", kaže Vasiljević.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Vasiljević napominje da i u poreskom sistemu ima stvari koje bi se mogle popraviti i olakšati preduzetnicima i privrednicima poslovanje. Navodi da je, na primer, način na koji se plaćaju porezi veoma komplikovan, posebno kada je reč o podnošenju poreskih prijava i dobijanju uverenja o plaćenom porezu. "Zatim, jedinstveni šalter za prijavu radnika još nije zaživeo. To su privrednici tražili, govorilo se o tome i iz Vlade, ali do sada se ništa nije desilo. Takođe, prijava porodilja je izuzetno komplikovana, a s malo dobre volje bi se ta stvar mogla lako unaprediti. To košta privrednike nekoliko stotina milion dinara godišnje", kaže Vasiljević.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
On napominje da je većina tih taksi veoma problematična, dok neke od njih treba da postoje ali je veoma diskutabilna njihova osnovica. Naime, ona se ne raspisuje na osnovu vrednosti usluge koje određena državna agencija ili fond pruža već na osnovu prihoda preduzetnika, odnosno preduzeća.
"Takse se propisuju ne na osnovu toga koliko državu nešto košta već na osnovu toga koliko preduzeće može da plati. Visina tih taksi se uglavnom na taj način optimizuje: da preduzeće može da plati a da ne propadne. Ali, kada dođe do poremećaja na tržištu, kakav smo slučaj sad imali s ekonomskom krizom, ogroman broj privrednika nađe se u velikom problemu kako da plati sve što država traži", upozorava naš sagovornik.
On napominje da je pri tom čitav sistem naplate parfiskalnih nameta veoma netransparentan pa se zapravo ni ne može precizno utvrditi koliko svi ovi nameti koštaju privredu jer mnoga od tih davanja ne prolaze kroz trezor državnog budžeta. Naprotiv, da bi se utvrdila kompletna šteta, moralo bi se pogledati na račune svih tih agencija, fondova i javnih preduzeća koja naplaćuju takse.
S obzirom na to da su deo tih taksi nametnule opštine nakon što su im skresani transferi iz republičkog budžeta, Vasiljević kaže da je primetno da se javila poreska konkurencija opština, odnosno da su neke od njih počele da se takmiče i da snižavaju namete da bi privukle investitore.
"Ipak mislim da bi ovde država trebalo da povuče glavni potez. Mogla bi osnovati komisiju u kojoj bi se našli predstavnici ministarstava, agencija, ali i privrede, koja bi pročešljala svaku taksu i utvrdila opravdanost njenog postojanja, ali i načina na koji se utvrđuje njena cena. Neki od tih nameta, koji su opravdani, mogli bi postati i porezi, ali tada bi privredi bilo jasnije šta i zašto plaća. Sve bi bilo mnogo transparentnije", ukazuje Vasiljević.
On kaže da se ne može poreći da je bilo izvesnog napretka u regulatornoj reformi u privredi u Srbiji, pre svega kada je reč o onim propisima koji su izmenjeni u SRP-u, odnosno seči propisa od pre nekoliko godina, kada je od oko 370 preporuka, oko 100 izmenjeno. Ali, dodaje, potom je taj proces zastao, a nema čak ni inicijative da se nastavi.
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Srbija se hvali da ima niske stope poreza i to jeste donekle tačno, pogotovo kada je reč o porezu na dobit, ali se to sve potire brojnim parfiskalnim nametima.
"Ti skriveni porezi umanjuju pravnu sigurnost poslovanja. Ni sam preduzetnik ne može znati koje će sve namete morati da plati, a to nije u stanju da mu kaže nijedan konsultant. Kada u biznis-plan ne možete staviti sve stavke koje morate da platite, to znači da je čitav privredni ambijent veoma destimulišući za poslovanje, praktično tera ljude iz biznisa", kaže Vasiljević.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Vasiljević napominje da i u poreskom sistemu ima stvari koje bi se mogle popraviti i olakšati preduzetnicima i privrednicima poslovanje. Navodi da je, na primer, način na koji se plaćaju porezi veoma komplikovan, posebno kada je reč o podnošenju poreskih prijava i dobijanju uverenja o plaćenom porezu. "Zatim, jedinstveni šalter za prijavu radnika još nije zaživeo. To su privrednici tražili, govorilo se o tome i iz Vlade, ali do sada se ništa nije desilo. Takođe, prijava porodilja je izuzetno komplikovana, a s malo dobre volje bi se ta stvar mogla lako unaprediti. To košta privrednike nekoliko stotina milion dinara godišnje", kaže Vasiljević.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
On napominje da je većina tih taksi veoma problematična, dok neke od njih treba da postoje ali je veoma diskutabilna njihova osnovica. Naime, ona se ne raspisuje na osnovu vrednosti usluge koje određena državna agencija ili fond pruža već na osnovu prihoda preduzetnika, odnosno preduzeća.
"Takse se propisuju ne na osnovu toga koliko državu nešto košta već na osnovu toga koliko preduzeće može da plati. Visina tih taksi se uglavnom na taj način optimizuje: da preduzeće može da plati a da ne propadne. Ali, kada dođe do poremećaja na tržištu, kakav smo slučaj sad imali s ekonomskom krizom, ogroman broj privrednika nađe se u velikom problemu kako da plati sve što država traži", upozorava naš sagovornik.
On napominje da je pri tom čitav sistem naplate parfiskalnih nameta veoma netransparentan pa se zapravo ni ne može precizno utvrditi koliko svi ovi nameti koštaju privredu jer mnoga od tih davanja ne prolaze kroz trezor državnog budžeta. Naprotiv, da bi se utvrdila kompletna šteta, moralo bi se pogledati na račune svih tih agencija, fondova i javnih preduzeća koja naplaćuju takse.
S obzirom na to da su deo tih taksi nametnule opštine nakon što su im skresani transferi iz republičkog budžeta, Vasiljević kaže da je primetno da se javila poreska konkurencija opština, odnosno da su neke od njih počele da se takmiče i da snižavaju namete da bi privukle investitore.
"Ipak mislim da bi ovde država trebalo da povuče glavni potez. Mogla bi osnovati komisiju u kojoj bi se našli predstavnici ministarstava, agencija, ali i privrede, koja bi pročešljala svaku taksu i utvrdila opravdanost njenog postojanja, ali i načina na koji se utvrđuje njena cena. Neki od tih nameta, koji su opravdani, mogli bi postati i porezi, ali tada bi privredi bilo jasnije šta i zašto plaća. Sve bi bilo mnogo transparentnije", ukazuje Vasiljević.
On kaže da se ne može poreći da je bilo izvesnog napretka u regulatornoj reformi u privredi u Srbiji, pre svega kada je reč o onim propisima koji su izmenjeni u SRP-u, odnosno seči propisa od pre nekoliko godina, kada je od oko 370 preporuka, oko 100 izmenjeno. Ali, dodaje, potom je taj proces zastao, a nema čak ni inicijative da se nastavi.