Nepropisna svaka četvrta kupovina društvenih firmi
Izvor: Blic Zoran Luković | 31. 08. 2011. - 14:00h
Najviše ugovora o privatizaciji raskinuto je na teritoriji Vojvodine, a zatim u regionu Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca. Najvrednija srpska firma čija je privatizacija poništena je RTB „Bor“, a u Vojvodini je proglašen nevažećim čak i najjeftiniji ugovor, vredan svega četiri hiljade dinara.
- Od 2002. do septembra 2010. neuspešnom je proglašena privatizacija u 595 firmi, što je oko 26 odsto ukupno privatizovanih privrednih subjekata. Najviše privatizacionih ugovora je raskinuto tokom 2009, tako da se ponovo aktuelizuje pokretanje postupaka prodaje za ova preduzeća - kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.
Prema rezultatima istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije, osnovni uzroci za raskidanje ugovora o obavljenoj privatizaciji su: nepopisana ukupna imovina privatizovane firme, promena delatnosti preduzeća protivno odredbama ugovora o privatizaciji (najčešće se prostor daje u zakup), neredovno plaćanje rata, neispunjavanje obaveza iz investicionog i socijalnog programa i prodaja imovine posle privatizacije.
Nekadašnji gigant zarastao u korov
Zbog činjenice da su mnoge kompanije prodate ispod vrednosti osnovnog kapitala, dešavalo se kao pravilo da su novi vlasnici radije prodavali imovinu nego što su bili spremni da ulažu u proizvodnju.
- Tačno je da su neka preduzeća prodata ispod procenjene vrednosti, i to uglavnom na javnim aukcijama. Zakon je ovde jasan i definiše početnu cenu na 20 odsto gornje procenjene vrednosti.
Kada je reč o prodavanja imovine, svi sklopljeni ugovori su javni i dostupni na našem sajtu, a njima je precizirano koliko imovine vlasnik može da proda bez saglasnosti Agencije - tvrde u Agenciji za privatizaciju.
Do sada su privatizovane 2.402 firme i ostvaren je prihod od prodaje od 2,7 milijardi evra. Međutim, ostvareni prihodi od prodaje bili su niži od ukupne knjigovodstvene imovine koja je bila na prodaju.
Najviše privatizacija poništeno u Vojvodini
Izvor: Blic Zoran Luković | 31. 08. 2011. - 14:00h
Najviše ugovora o privatizaciji raskinuto je na teritoriji Vojvodine, a zatim u regionu Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca. Najvrednija srpska firma čija je privatizacija poništena je RTB „Bor“, a u Vojvodini je proglašen nevažećim čak i najjeftiniji ugovor, vredan svega četiri hiljade dinara.
Država je za RTB "Bor" nekoliko puta našla kupca, ali od pravog posla nije bilo ništa
Od ukupno 210 poništenih privatizacija u Vojvodini, samo osam je prodato tenderski, sve ostalo aukcijom, a u trenutku promene vlasništva u njima je radilo oko 20.000 osoba.
- Od 2002. do septembra 2010. neuspešnom je proglašena privatizacija u 595 firmi, što je oko 26 odsto ukupno privatizovanih privrednih subjekata. Najviše privatizacionih ugovora je raskinuto tokom 2009, tako da se ponovo aktuelizuje pokretanje postupaka prodaje za ova preduzeća - kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.
Prema rezultatima istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije, osnovni uzroci za raskidanje ugovora o obavljenoj privatizaciji su: nepopisana ukupna imovina privatizovane firme, promena delatnosti preduzeća protivno odredbama ugovora o privatizaciji (najčešće se prostor daje u zakup), neredovno plaćanje rata, neispunjavanje obaveza iz investicionog i socijalnog programa i prodaja imovine posle privatizacije.
Zbog činjenice da su mnoge kompanije prodate ispod vrednosti osnovnog kapitala, dešavalo se kao pravilo da su novi vlasnici radije prodavali imovinu nego što su bili spremni da ulažu u proizvodnju.
- Tačno je da su neka preduzeća prodata ispod procenjene vrednosti, i to uglavnom na javnim aukcijama. Zakon je ovde jasan i definiše početnu cenu na 20 odsto gornje procenjene vrednosti.
Kada je reč o prodavanja imovine, svi sklopljeni ugovori su javni i dostupni na našem sajtu, a njima je precizirano koliko imovine vlasnik može da proda bez saglasnosti Agencije - tvrde u Agenciji za privatizaciju.
Do sada su privatizovane 2.402 firme i ostvaren je prihod od prodaje od 2,7 milijardi evra. Međutim, ostvareni prihodi od prodaje bili su niži od ukupne knjigovodstvene imovine koja je bila na prodaju.