- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Najviše kredita za preradu u agraru
Izbor najboljeg preduzetnika 2009. u Srbiji
Za kreditiranja pravnih lica i preduzetnika planiramo u idućoj godini 14 milijardi dinara. Ova sredstva se ostvaruju isključivo iz naplate, a preduzeća i preduzetnici mogu podnositi zahteve od marta 2010. godine, odnosno posle predaje završnih računa – kaže za “Blic” Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj Republike Srbije.
Iz Ministarstva ekonomije najavljeno je i da će preko Fonda za razvoj biti omogućeno da preduzeća lakše učine proboj na treća tržišta.
- Pored kapitala Fonda, Ministarstvo ekonomije će preko Fonda iz budžeta obezbediti sredstva za kredite za likvidnost, koje će banke odobravati svojim klijentima. To će biti veoma povoljni krediti, takav model smo imali i u ovoj godini, jer država preko Fonda nadoknađuje bankama razliku do tržišne kamatne stope, odnosno i privredi će biti obračunate stimulativne kamate.
Koliko je Fond za razvoj u ovoj godini odobrio ukupno kredita, koje vrednosti i za koje programe najviše?
- U ovoj godini, bez decembarske sednice, Fond je odobrio oko 12 milijardi dinara. Najveći obim kredita plasiran je u preradne kapacitete u agraru. Što se tiče krize, Fond je za sada ne oseća, odnosno i dalje je veoma visok stepen naplate. Razlog je jednostavan - privreda može da vraća kredite, kao uostalom i privrede u razvijenim zemljama, sa kamatnom stopom od 2,5 odsto, ili tri odsto na godišnjem nivou.
Sigurno da ima primera da su preduzeća zahvaljujući kreditima Fonda od malih prerasla u srednja preduzeća?
- Fond godišnje iz sopstvenog kapitala, odnosno naplate, odobri oko 650 kredita pravnim licima i oko 400 kredita zanatskim radnjama. Ovde ne računam start-ap kredite, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava. Ovo su samo neke od firmi koje su zahvaljujući povoljnim kreditima Fonda od malih prešli u srednja i velika preduzeća: “Geneks-s-promet”, „Pirot-prerada lekovitog bilja”, “Mladost-M-Pek” Medveđa - pekara, “Prvi
Korak” - obuća, Podrumi “Aleksandrović” Topola; “Dalas” Tutin – fabrika nameštaja, “Eurofoil” Bor-proizvodnja folija, “Europak” Stari Banovci, “Megalit” – Raška, “Beohemija” Beograd, “Obuća Pavle” Bela Palanka, “Fudlend” Brus, “Planinka” Kuršumlija - hoteli, proizvodnja vode...
Komitenti Fonda su takođe sve “velike” firme, privatizovane od domaćih fizičkih lica, odnosno firme privatizovane od stranaca, a krediti se kreću od dva miliona dinara, do dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Koji su glavni kriterijumi za odabir onih koji konkurišu za kredita Fonda za razvoj?
- Osnovni kriterijumi za odobravanje kredita Fonda su bonitet firme i kvalitet instrumenata obezbeđenja kredita.
Autor: Danijela Nišavić
Izbor najboljeg preduzetnika 2009. u Srbiji
Za kreditiranja pravnih lica i preduzetnika planiramo u idućoj godini 14 milijardi dinara. Ova sredstva se ostvaruju isključivo iz naplate, a preduzeća i preduzetnici mogu podnositi zahteve od marta 2010. godine, odnosno posle predaje završnih računa – kaže za “Blic” Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj Republike Srbije.
Iz Ministarstva ekonomije najavljeno je i da će preko Fonda za razvoj biti omogućeno da preduzeća lakše učine proboj na treća tržišta.
- Pored kapitala Fonda, Ministarstvo ekonomije će preko Fonda iz budžeta obezbediti sredstva za kredite za likvidnost, koje će banke odobravati svojim klijentima. To će biti veoma povoljni krediti, takav model smo imali i u ovoj godini, jer država preko Fonda nadoknađuje bankama razliku do tržišne kamatne stope, odnosno i privredi će biti obračunate stimulativne kamate.
Koliko je Fond za razvoj u ovoj godini odobrio ukupno kredita, koje vrednosti i za koje programe najviše?
- U ovoj godini, bez decembarske sednice, Fond je odobrio oko 12 milijardi dinara. Najveći obim kredita plasiran je u preradne kapacitete u agraru. Što se tiče krize, Fond je za sada ne oseća, odnosno i dalje je veoma visok stepen naplate. Razlog je jednostavan - privreda može da vraća kredite, kao uostalom i privrede u razvijenim zemljama, sa kamatnom stopom od 2,5 odsto, ili tri odsto na godišnjem nivou.
Sigurno da ima primera da su preduzeća zahvaljujući kreditima Fonda od malih prerasla u srednja preduzeća?
- Fond godišnje iz sopstvenog kapitala, odnosno naplate, odobri oko 650 kredita pravnim licima i oko 400 kredita zanatskim radnjama. Ovde ne računam start-ap kredite, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava. Ovo su samo neke od firmi koje su zahvaljujući povoljnim kreditima Fonda od malih prešli u srednja i velika preduzeća: “Geneks-s-promet”, „Pirot-prerada lekovitog bilja”, “Mladost-M-Pek” Medveđa - pekara, “Prvi
Korak” - obuća, Podrumi “Aleksandrović” Topola; “Dalas” Tutin – fabrika nameštaja, “Eurofoil” Bor-proizvodnja folija, “Europak” Stari Banovci, “Megalit” – Raška, “Beohemija” Beograd, “Obuća Pavle” Bela Palanka, “Fudlend” Brus, “Planinka” Kuršumlija - hoteli, proizvodnja vode...
Komitenti Fonda su takođe sve “velike” firme, privatizovane od domaćih fizičkih lica, odnosno firme privatizovane od stranaca, a krediti se kreću od dva miliona dinara, do dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Koji su glavni kriterijumi za odabir onih koji konkurišu za kredita Fonda za razvoj?
- Osnovni kriterijumi za odobravanje kredita Fonda su bonitet firme i kvalitet instrumenata obezbeđenja kredita.
Autor: Danijela Nišavić