Najveći udar još od hiperinflacije

[PYC]

Prognoza NBS o rastu cena u 2011. godini


Novi inflatorni udar sledi nam u januaru





Izvor: Blic Zoran Luković | 12. 12. 2010. - 22:20h | Foto: V. Lalić

BEOGRAD - Inflatorni udar očekuje se u prvom tromesečju naredne godine, ali to nije u suprotnosti sa režimom ciljane inflacije koji sprovodi Narodna banka Srbije (NBS). Realan cilj je da stopa inflacije krajem 2011. bude u projektovanih 4,5 odsto, a da do 2012. godine bude usklađena s potrebom postizanja stabilnosti cena na srednjoročnom nivou, piše u memorandumu NBS posvećenom kretanju cena i inflaciji.

NBS se odlučila za postepeno smanjivanje inflacije

Jedna od glavnih mera u ostvarenju tog cilja jeste referentna kamatna stopa i ona je odlukom Izvršnog odbora NBS juče povećana za jedan procentni poen, pa sada iznosi 11,5 odsto.

Inflacija je već prešla gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja i njen rast će se preliti u narednu godinu i zato će inflatorna stopa biti veća u prvoj polovini 2011, ali će zatim početi da pada približavajući se planiranom procentu.
na godišnjem nivou.


Ono što karakteriše javno iskazanu spremnost NBS vidljivu iz publikovanih dokumenata, vidi se iz utvrđenih ciljeva kada je u pitanju inflacija. Kretanje cena se sagledava uzročno-posledično, pa se konstatuje ekonomska činjenica da i kurs predstavlja tradicionalno veoma bitan faktor formiranja cena u Srbiji. U nekim okolnostima, procenjuju ekonomisti, taj uticaj je moguć i do četvrtine ukupnog iznosa cene. Stav NBS je da centralna banka ne utiče na realan vrednosni odnos evra i dinara, već da samo čini potrebne korekcije da bi se izbegle jače oscilacije i nagli skokovi.

Cene robe i usluga na koje utiče država direktno ili indirektno

- Električna energija
- Naftni derivati
- Prirodni gas
- Gas za domaćinstvo
- Komunalno stambene usluge
- Voda za domaćinstvo
- Odnošenje smeća
- Odvedena otpadna voda
- Daljinsko grejanje
- Prevoz putnika železnicom
- Gradski prevoz putnika
- PTT usluge
- Hleb od pšeničnog brašna T850
- Polubeli hleb
- Cigarete
- Određeni lekovi
- TV pretplata
- Putarina

 

[PYC]

Najveći udar još od hiperinflacije





Izvor: B92 15. decembar 2010. 15. decembar 2010. | 00:13

Ukoliko se obistine najave NBS i inflacija do polovine sledeće godine dostigne 14,5 odsto biće to najveći udar na potrošače u Srbiji od perioda hiperinflacije.

Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže da je ovo prvi put da guverner na ovakav način najavljuje enorman rast cena.

On dodaje da će takav razvoj situacije dovesti do toga da građanima naredne godine materijalni položaj bude lošiji za 20 odsto od ovogodišnjeg.

"Država na ovaj način prenosi sav teret na potrošače i deo privrede koja dobro radi i tako samo odlaže donošenja potrebnih mera za pravu sanaciju" , kaže Bogosavljević.

Guverner NBS Dejan Šoškić rekao je pre dva dana da bi inflacija u prvoj polovini naredne godine mogla da se kreće u rasponu od 10 do 14,5 odsto (u odnosu na kraj 2009.) dok bi se oporavak osetio tek krajem 2011.
Bogosavljević ističe da je izjava guvernera za njega bila „veliko iznenađenje“ i da je zabrinut jer će 2011. sasvim izvesno biti mnogo teža godina nego što su predvideli ekonomisti.

"Ne smemo da dozvolimo ovakav scenario jer ćemo biti u sve težem položaju. Uzima se od potrošača i smanjuju se realne obaveze države, koja s ovim prihodom pokušava da sanira sve nedostatke" , ističe Bogosavljević.

On veruje da je ovo dogovor „najvišeg vrha države“, kao i da povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru nije ništa drugo do „bacanje prašine u oči“ koje neće ublažiti efekte rasta cena.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da može samo da „čestita guverneru na hrabrosti i iskrenosti“. "Svaka čast Šoškiću što je priznao da će cene da rastu i što je bio dovoljno hrabar da nam kaže kako će nam biti", ističe Papović.

Inflacija će, sasvim sigurno, tvrdi on, pogoditi one sa najmanje para u Srbiji , a procenat od 85 odsto uopšte nije zanemraljiv. Jedini način da se nešto popravi je, smatra Papović, da se ekonomija otvori, da postane tržišna i da se dozvoli nesmetan ulazak stranim trgovinskim lancima.

"Tržišna ekonomija bi mogla da ublaži efekte inflacije, ali država mora pod hitno da dozvoli ulazak velikim trgovinskim lancima. Ako treba da im da zemljište besplatno na korišćenje, ponudi dobre uslove i to ne da dovedemo jedan lanac, već četiri ili pet. Ne vidim drugi način da se nešto popravi" , naglašava Papović.

Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da će građani naravno opet biti ti koje će inflacija najviše pogoditi i da je jedini način da se to ublaži povećanje produktivnosti i plasiranje proizvoda na inostrana tržišta. Eventualno povećanje plata javnom sektoru ne bi značajnije pomoglo, smatra on.

"Inflacija znači da za istu robu morate da izdvojite mnogo više novca, a vi to nemate. Cene hrane, struje, kirije rastu, a plate ostaju na istom. To je udar za građane i način da se to ublaži je da se poveća produktivinost, pritom mora da se vodi računa da roba koja se proizvodi bude kvalitetna, a cena prihvatljiva" , ističe Žigmund.

On naglašava da smo i ranijih godina imali približno sličnu situaciju sa inflacijom i da je ovogodišnja od otprilike 11 odsto na nivou onoga što je NBS prošle godine projektovala.

"Bilo je najavljeno da će inflacija biti ne manja od devet, a ne veća od 11 ili 12 odsto. Sada smo otprilike na tom nivou" , kaže Žigmund, napominjući da postoje mnogo stvari koje utiču na rast inflacije između ostalog i to što je ona na neki način porez koji država „udara“ sivoj ekonomiji.