Da je program subvencionisanja stambenih kredita za novogradnju izazvao veliko interesovanje građana pokazala je i gužva koju su juče napravili zainteresovani u filijalama vodećih banaka. Ponuda stanova je skromnija, a u bankama kažu da neće praviti razliku među investitorima. Glavni kriterijum su uredni papiri i izdate građevinske dozvole za novogradnju.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja kažu da neće biti privilegovanih investitora i da je svejedno da li je reč o malom ili velikom građevinskom preduzeću. Svi će imati isti tretman.
- Najvažnije je da papirologija građana za stambeni kredit uz subvenciju za novogradnju bude ispravna. Nećemo dozvoliti zloupotrebe, da neko, recimo, kupuje više manjih stanova i da ih rentira. Na Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) je da obavi valjanu kontrolu zahteva. Ključno je da novogradnja bude legalna i da ima potrebnu dokumentaciju - kažu za „Blic“ ministarstvu.
Juče, prvog dana kada su banke zvanično počele da odobravaju stambene kredite uz subvenciju, u „Komercijalnoj banci“ primljena su dva zahteva - iz Beograda i Obrenovca. Do kraja iduće nedelje zahtevi bi trebalo da budu obrađeni i poslati NKOSK-u.
- Kada je reč o građevinskim preduzećima, odnosno investitorima, nema privilegovanih, najvažnije je da je dokumentacija ispravna, a nekretnina legalna - kaže Goran Milićević, izvršni direktor za marketing i razvoj novih bankarskih proizvoda „Komercijalne banke“.
Isti stav imaju u „Banci Intezi“. U „Hipo Alpe-Adrija banci“, koja 7. oktobra počinje sa prikupljanjem zahteva građana za kreditiranje, kažu da će kriterijumi biti definisani u potrebnoj dokumentaciji koja treba da bude priložena uz zahtev. Od klijenta će tražiti procenu vrednosti nepokretnosti utvrđenu od ovlašćenog procenitelja, zatim biće potrebna pravosnažna građevinska dozvola, potvrda o prijemu dokumentacije kao dokaz da investitor poseduje imovinsko-pravni osnov na zemljištu na kome gradi.
- Postupak je olakšan u slučajevima gde je „Hipo Alpe-Adrija banka“ bila investitor, odnosno sufinansijer u izgradnji - kaže Rade Šević, PR banke.
Inače, na tržištu nekretnina velika je potražnja za stanovima u novogradnji, a naročito su traženi mali stanovi.
Kako kaže Nedeljko Malinović, direktor i vlasnik agencije „Legat“, poslednjih godinu dana mali je broj nepokretnosti u izgradnji. Problem je i taj što je malo uknjiženih stanova u ponudi.
- U Beogradu je izdat mali broj dozvola za gradnju, a većina stanova koji su izgrađeni pre oktobra 2008. godine je i prodata. Najveća ponuda stanova je u Belvilu, oko 400. Takođe, na tržištu nove zgrade imaju od jednog do tri neprodata stana. Većina investitora daje kvadrate za izvođenje radova, tako da ne može da proda taj stan dok ne završi zgradu. Procena je da u Beogradu trenutno na tržištu ima oko 3.000 stanova u novogradnji - kaže Malinović.
Kaća Lazarević, suvlasnik agencije „Alka“, ističe da se građani za sada više raspituju, a retko ko da se odlučuje na kupovinu.
- Ponuda je slaba. Traži se da novogradnja bude uknjižena, a takve se brzo prodaju. Kada je reč o stanovima koji će tek biti izgrađeni, u obzir dolaze samo oni gde je firma napravila ugovor sa bankom o projektnom finansiranju. I takvih stanova isto ima malo i njihova cena je vrlo visoka, u proseku 2.000 evra po kvadratu - kaže ona.
Generalni sekretar Saveza stambenih zadruga Suzana Jovićević izjavila je juče da će se i stambene zadruge uključiti u projekat subvencionisanja stambenih kredita.
Autor: Danijela Nišavić | Foto:M.Janković | 02.10.2009.
